Велика Србија

БРОЈ 766.

СОЛУН, СРЕДА 30. МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. III.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН , ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13Т)0 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улида Краља Пегра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

УреЈјује О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 лепта

НЕМАЧКА ПАЦИФИСТИЧКА ОФАКЗИБА Стара комедија у понсвљеном издвњу

На помолу је нова немачка пацифистичка офанзива. Чак се може казати да је она већ почела. Немачки листови, сви без разлике и од једном, као по команди, отворили су дискусију о миру, и сви за чудо! — умереним тоНОМ II у »помирљивом« духу, што до сада нијебио случај. Они се за сада »задовољавају« само захтевом:дасеНемачкој]обезбе- ди живот и слободно развијање подбожјимсунцем; »одричу« се завојевања и »великодушно« пристају на компромис. По гдегде падне и по нека чисто јункерска, као што је жеља, да »у интересу мира«, још пре почетка преговора, одступц — Клемансо; алису то усамлени случајеви, гестови полптички недовољно изра^ђсних људи, ко;и пре вре^мена откривају оно за чим се иде и шта се уИСТШШ 'КсЛИ. Ова новинарска пацифистичка кампања Не мачке предузети је свакојако са планом. По свему суде-ћи, ома представљ» први чин застареле комедије, која носи наслов »Немачка пацифистичка -офанзива«. За овим "ће, вероватно, до&и и други чин, а можда и трећи. То предсказују и немачки листови. Они шта вишедврде, да ће се други ччн комедије одиграти у Рајхстагу и да 'ће главну и нојкомичнију улогу играти канцелар Хертлинг, а суфлери му бити Хинденг и Лудендорф. акав циљ има ова нованемачка комедша ишга скрива у себи? Циљ јој је врло прост и јасан: лреба подвојити Савезнике или бар ослабити морал савезничких војсака, како би се Савезницима што пре наметнуо немачки, заво 1 евачки мир. Ствар је јасна до очигледности; докази јој не тре‘&е ли и могу ли у томе Немци успети? Савевници су ве г ћ предувели све што је потребно, да свет обавесте о тенденцији ове немачке пацифистичке офанзиве. чврсто решени да је дочекају онако како она и заслужује. С те стране можемо, дакле, мирноибез бојазни сачекати расплет ове старе, неколико пута поновљене, немачке комедије. За нас је много инте-

ресзнтнија ова ствар са њене друге стране, у ономе што она скрива у себи, а што Немци нису ради да објаве. Да ли би Немци уопште предузимали ову пацифистичку офанзиву, да су могли успети својом војничком офанзивом на западном фронту? И детету је јасно да не би. Дакле, ова њихова пацифистичка офанзива није друго но признање неуспеха исопствене немоћи да реше рат у своју корист. Али рецимо да нијетак), и да )е ова пацифистнчка офанзива помоћно средство немачке војске. У том случају ствар се само у форми мења, а у суштини остаје нста, Јер доказује да !е војска,када су јој потреб не и овакве интриге, не мсћна да с оружјем извс јује коначан успех, То је Једно. Друго ; у спуштању тона и одр! цању ид завојев; чкихпр хтева. Немци се, истин још нису одрекли завој вачке политике, али су с одреклимногих циљева кс јесу сматрали као сопШј« 5Јпе диа поп. Најпре су нудили мир на основи резултата рата. Потом су иристали на евакуацију неких окупираних територија под извесним условима. Данас наговештавају »одустајање« од свега »семправа да слободно живу под божјим сунцем«. Ово спуштање тона и »одустајање« од извесних тражења знак је поступног малаксавања и други знак немачкс немоћи да реше рат у своју корист. Зар се другојаче може обЈаснити »мирољубиво попуштање« и болно одрицање од завојевачкс политике некадаобеснихНемаца, који су изазвали ова> страховити раг у једном једином ци..-у: да извојују владавину над целим светом? Исгина, они се нису одрекли завојевања, али није без значаја што се тога и привидно одречу. Нас, дакле, не само што ие плаши ова немачка пацифистичка офанзива,него нас она истински раду1е. јер насјошвише крепи и даје нам подстрека да истрајемо до краја. У њој видимо најпоузданији доказ, да са позитивном сигурношћу идемо у сусрет скоре и потпуне пооеде.

ШИГКЧКЕ ВЕСТИ ЦИРИХ, 29. — Укрлјинека влада изјавила је румунској владн, да не-ће признати приеаједињење Бесарабије Румунији. БЕРН, 2 >. — Бугарска влада понуднла је Савезницима, преко Сједињених Америчких Држава, а посредством неког Шипкова, засебап мир уз обећање да ће се одвојити од Немачкс. Л1а да се верује у способност Бугарске за још јсдну иддају, бугаре«а понуда била је одбијена.

ОПРАВДАКО ПОУЗДАМ Једнаиајава Лорда Сесила Лондон, 29. маја Државни подсекретар министарства спољних послова Лорд Сесил рекао је, у једном свом говору држаном у Хи чину, измећу осталога и то, да свакога обузима изнеена бојазан кад прочита извештаје са западног фронта, ади да је апсолутно сигурно, да се са понећањем опасности повећава и чврста одлучност Велике Британије за борбу до триумфа. »Наша крајња победа осисурана је — казао је Лорд Сеси I. — Али пошто се Ру\и сгу.а разоружала, мислко да ћемо морати преживе?дну врло тешку периоду, • 'д..( д )1 се интервенциаших Савео-ника Америј појави у својој потпусти. Ми се сада налазимо средини те периоде. Ја не спорим њену озбиљност и зебњу, али сам гврдо уверен у ваљаност наших војника и наших СаБезнина.

МАСКИРАЊЕ НАМЕРА^^ГЕТ^ дант на румунском фронту

Необична размимоилажења немачкв штампе Париз, 29. мајв Врло тешко је схаатититачност намере пацифистичке кампање коју иемачка штампа сада води, јер она третира три различне тезе. КројцЦ ајтцнг нагиње анексијама; Франкфуртер Ц ајтунг, желећи да раздвоји Савезнике, покушава да ивазове код њих неспоразуме; Форверц мефутим тражи да ступи у живот резолуција о миру, изгласана прошле године у Рајхстагу; ['ерманчја, орган центра, мисли да Кројц Ц ајтунг, тражећи да се остваре освајачки циљеви Немачке, тежи да обори канцелара. Није, дакле, могућени приближно сазнати, дали је овај маневар немачке штампе инспирисан узроцима унутрашње политике разних стравака, ила интригама противу солидарности Споразума, или најзад лскреном жељом да се изазову измене погледа зараБених страна и да се сиди да ли постоји могућност да се отпочну прави преговори о миру .

Саникон. Москва, 29. — Из Кијеаа јављзју, да је положај владе у Черникову врло кригичан. Велики део територије је у рукама побуњених сељака, који су дббро наоружани. Скоропацки је образовао многе полицијске одреде да чувају имања великих поседника. САВЕЗНИЦИ ЗА НАС Признање нашег права на слободу и уједињење Париз, 29. — Представиик Сједињених Држава у Паризу упутио је, по наредби своје владе, Југословенском Одбору једно писмо, саопштавајући му у њемуова ј званич:пј телеграм из Вашингтона: аМинистар спољних послова жели да објави, да је Влада Сје.дињених Држава пратила еа великим интгрееовањсм седнице конгреса представника потлачених на -: роса под Аустро-Угар -[ ском, држане априла ме -, сеца у Риму, и да гаји нај- ] живље симпатије према националним тежњама Чехо-Словака и Југословена за слободу и независност«. Француски листови.коментаришући ноту савезничку о Југословенима, Чехо-Словацима и Пољацима, веле: да овај факт сачињава прву колективну манифестацију Сила Споразума за преуре-ђење словенских држава. Ова нота је од врло велике важности баш сада, када >е Аустро-Угарска уздрмана захтевима народности.

ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Резултати максималистичке политике

Периз, 29. — П/пи П аризиен сазнаје из Петрограда: Извршни цевтрални одбор у Москви, уочивши сву озбиљност контрареволз г ционарног покрета. решио је: да нареди војном комесвру да утокуод недеље дача спреми пројект закона о обавезном регрутовању у губернијама Москзе, Петрограда, Дона и Кубана. Виши ратни савет предвића своју сеобу из Москве у Нуромел. Дирих, 29. — Не.чачка штампа паговештава војну окупацију Украјине. Анексионистичча штампа гражи образовање руске владе која ће чинити устунке. Затим истиче, да су односи измећу обе земље затегнути. Лондон, 29. — Командаит црноморске флоте, Савлин, изашао је са неколико великих лаћа из пристаништа Ноно-Росијск и бомбардовао Батум. После неколико часова бомбардовања искрцао се један одред у пристаништу и снабдео све лаће великим количинама петролеома. Цирих, 29. — Аустријске власти у Одеси биле су распустиле општински савет због непријатељског држања. Према накнадним вестима из Беча сазваки су чланови тог савега на изванредну седницу.

ЈЕЛНА ИЗЛОЖБА Леп успех српскнх госпођа и госпођица у Риму Иницијативом Одбора српских Госпођа у Риму за помоћ интернираним и заробљеиим Србима, прирећена је у Риму 12. текућег месеца на врло свечан начин изложба ручних радова са нашим народним мотивима, које су радове израдиле саме српске Госпоће и Госпоћице које се сада у Риму налазе. Ова је изложба изазвала веома велико интересовање код Италијана, и многи њихови листови доносе веома симпагичне белешке о самој изложби; а описујући опширно поједине изложеие радове, нарочито се похвалноизоа.ји-вају о радовима: Г-ће љаре Ми* тровић, г-ћице Олге Лукач, г-ћица Станојевићевих, г-ћица Пешићеввх, г-ће Србијанац, г-ће Радосављевић, г-ће Дивјак, г-ћица Живвљевићевих, г-ћице Боди, као и многих осталих. Изложба је била отворена врло лепим говором г-ће Делфе Иванићке из Београда, а обилно посећена од најодабранијег друштва италијанског, које је желело да и ову прилику користи, да помогне Одбор у раду и шиљању помоћи заробљеиим и интернираним Србима, и да се упозна у колико је могуће више са животом нашег српскогнарода. Успех изложбе превазишао је сва очекивања Одбора и већ првога дана био је продат велики број изложених радова, а сваки посетилац отишао је са изложбе потпуно задовољан. Захвзљујући Италијанима, који су ову изложбу тако срдачно дочекали, и њиховим листовима, који су је пропрагили симпатичним белегакама, нека је хвала на уложеноме труду и досадањем успешном раду и Одбору Српских Госпоћа, мећу којима, вао најзаслужније.са похвалом помињемо: Председницу Одбора Г'-ћу Полексију Тодоровићку, секретара Г-ћу пуковника Душана Пешића, и вредне чланице Управног Одбора Г-ће Делфу И. Иванићку, Љубицу А Митровићку и Лепосаву Н. Христићку.

БОРБЕ НА 3АПАДУ Коментари н појединостн Париз, 29. — Председник војне комисије Рене Рењул, при своме повратку са фронта изјавио је новинарима следеће: »Иако је непријатељ успео да мало напредује, наше се трупе свуда јединствено одупиру немачком налету. Наше резерве пристижу са целокупном спремом. Оне улазе у борбу по нарочитом методичком плану. Фош и Петен заједнички раде да одоле овој ситуацији.