Велика Србија

БРОЈ 771.

ГОД. III.

СОЛУН, НЕДЕЉА ЈУНА 1918. ГОД.

БРОЈ 15 лепта ј ј Уре-ђује О Д Б 0 Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4’50 драхме, тромесечно 13*50 драхми, годишн.е 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ 11Е ВРАЂАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

„ЈЕДНА НЕЕСТЕТСКА ПОЈАВА" Заблуде »историчара« Фридјунга

У неколико махова до сада, од нашег повлачења на овамо, јављао се по аустро-немачкимлистовима, пишући искључиво о Србији и Југословенима, »чувени« бечки »историчар« Хајнрих Фридјунг, познат целоме свету због велике бламаже са фалсификатима, употребљеним у злочиначки извођеном загребачком процесу. Пре извесног времена јавио се у Уобв! зће 2еНипГ-у са чланком Будућност Србије. Учланку се говори о Србији као о земљи, чија будућност подлежи вољи и расположењу меродавних фактора Двојне Монархије, па се измеЈју осталога вели: да •ће српски народ »добити овим ратом«, у толико штоће »уб} г дућности бити везан за аустро-угарску монархшу тесним политичким и економским везама«. На оваквеи сличне напиее не би требало ни освртати се, и — искрено да кажемо — прешли бисмо и преко овог Фридјунговог чланка, као што смо прешли и преко многих других његових написа, да се о Фридјунговим погледима о »будућности Србије« није изјаснио, на начин који показује да и у Бечу има људи ма и са најмање оног лепог људског својства што се зове руменилостида, органбечких социјалиста АгоеИег 2еИип|Г, наглашујући у самом почетку свог осврта, да Фридјунг неће одлучивати о судбини Србије. Главну мисао »историчара« Фридјунга: да ће српски народ добити овим ратом у толико што ће у будуће имати тесне везе са Аустро-Угарском и у политич-

ком и у економском погледу, орган бечких социјалиста попраћа ироничним додатком: да је то »најживља жеља српског народа«. Затим додаје: »Господин Фридјунг показује се циником, кад сматра један народ само као објект за корист других народа, као објектза раскомадавање и угњетавање. Тај цинизам утиче на читаоца исто толико комично колико иодвратно. Господин Фридјунг, као представник политике силе, крји прелази пре* кб државп и народа, само јс једна неестетска појава«. Тако, дакле, орган бечких социјалиста о Фрид јунгу и његовим погледиманабудућност Србије. Он !е смело казао: да о будућности СрбиЈе неће одлучивати Фридјунг, ма да је ускратио мишљење о томе: да ли ће одлучивати и Аустро-Угарека. Али се ипак опажа, да је

1ип§-а почела да се, као кроз маглу, назире улога Србије у одлучивању о будгћности Аустро-Угарске. Што они то нису казали, сасвим је разумљиво. Лекција, дата Фридјунгу, може да послужи и као објашњење ове њихове резервисаности и као признање.дајеположајДвојне Моиархије мање завидан од положаја Србије. У осталом, што орган бечких социјалиста није казао »политичару«Фридјунгу, то ће ускоро »историчар« Фрид 1 'унг моћи да забележи у књигу свошх мнбгобројних изнена-ђења: да ће у овоме рату српски народ одиста добити и та добит да ће бити у томе, што ћс нестати злочиначког северног суседа, који је из сво-

код људи ске АгћеИег 2,1

је јазбине — Аустро-Угарске — стално и вековима ометао његов национални, политич1СИ и економски развитак и напредак.

«0Ј1Т»«НЕ ВЕСТИ БАЗЕЛ, 3. — Из Беча ј.»вљају, да је цзр Корло еменио шшистра унутрашн.их дела и на и.егоао место пос' 1 авио директора полиције Гагера. ЛОНДОН, 3 - Саанаје се, да је у Персијм обрааована нова влада под председништвом Мостафила Мемалика.

Цирих, 3. — Одлука пољачког парламентарног клуба у Бсчу противу Гајдлеровог кабинета компликује знатно унутрашњу сигуацију Аустрије. Парламентарна се криза погоршава и сазив парламента постаје сасвим проблематичан. Зближење Пољака и Немаца, на чему се је радило неко време, постало је сада потпуно немогуће.

УПРЕДБШЊУНЕУСПЕХА Ерцбегерови узалудни покушаји

ЦИРИХ, 3. — Немачки листови објављују долчзак у Берлнн министра спољних послова Ђур^ијанске рспубликс, Чингелиа, у циљу да регулише сва епорна питања иамефу нозе државе и централних сила.

КОМЕШДЊЕ У АУСТРИЈИ

Париз, 3. јуна Ерцбергер, један од шефова немачког катошчког центра, постао је, збаља, неуморан у раду. Сада објављује, не само чланке бранећи у њима одлуку о миру компро миса, коју је Рајстаг јула прошле годане изгласао, не-

Државна вграда нз теме ља уздрмава Цирих, 3. •— У Чешкој је избио штрвјак свих железничара. Штрајк Је захватио и фабрике у Грапу. Арбајтер Цајтунг јављл: да су власти предузеле строге мере противу штрајкача. Цирих, 3. - Чешки посланик СтранскБ подсеСа у једном чланку све чегаке патриоте на скакање кроз прозор цареког ивасланика у Првгу 1618. годиче, приморан Нато од стране Чехз, и истаче да се трсба са саЈтопре.-оревањем надахну (и херојским примерима предака. Фосчше Цајтунг не крије своју узнемирено.-.т због царева држања, које може да баци Чехе на очајније ко* раке. Цирнх, 3. — Бечки листови јављвју: да владајтћв аустријски кругови имају у ви* ду две солупије југословенског проблема. Једаа предвића присаједињење Далмације Хрватској и установљење банске столиие у Босни. Обе ове групе зависиле би у том случају од Угарске. Друга солуција предви-ћа уједињење Хрватске, Далмације и Босне у једну државу незанисну од Угарске. Немци су вољни да одобре знексију Далмације и Хрватске Угарској.

го спрема нове кораке у томе смислу. Многи вемачки листови јављају, да ће он поднсти нов предлог у смислу раније одлуке главној комиснје Најхстага. Ова вест досга је вероватна, јер Ерцбергер, после разговора са царем Карлом у Бечу, тежи да постане личност од великог утицаја. Интересантно је констато»агл, ,;а јс ов« несг бачспа у моменту кад Немачка почиње последњу офанзиву на заиадном фроиту. Да ли ово није |због тога, штс Ерцбергер, који сс сматра кео добар гумач немачке политике, нема иове* рења у резултат предузећа генерала Хинденбурга и Лудендорфа7 УСЛОВИ П05БДЕ Један члаиак генералисима Фоша Лондон, 3. јуна Недељни часопис Филд об јавио је чланак генералисима Фоша. У чланку се излаже на који ће начин војници успети да победе свога противнакв. »Да би се постигао овзј циљ, а нарочито дабисепротивнику наметнула воља — вели генералисим — модеран рат гшзнаје само јед.чо средство: уништење организованих непријатељских снага.

Рат са одлучном борбом, која семора кад тад одиграти, предвића и припрема трошење и целокупно уништење непријатељске организоване снаге. Када се непријатељска фвсада осегно позледи, мора се дати одлучна битка која ће се неминовно завршати поразом непријатеља. Потребно је, претходно, дезорганизовати непријатељску команду,' поколебати дисциплину његових војника и уништати њено борбено јединство и њену хомогеност«. »У маневарском рату — закључује Фош — организоване и готове резерве добајају тачне инструкције. Њихова битна улога једа поднесу најочајнији, често инајјачиналет јури шаних непријатељских маса. Мећутим,трупесеу резерви мо рају искоришћавати са великомекономијом. На тај начин одлучан удар, у коме имају учестовати све снаге, мора битијачи и силнији, и решење може биги постигнуто уништењем главних противничких снага«.

АПЕТИТИ ТУРСКЕ Немци протнву турсквх прохтева Цирих, 3. јуна Немачки владајући кругови и немачка штампа негодују противу претераних захтева царнградске влзде. Турске тежње сматрају се у Берлину као несношљиве. Познато је, да је. скорашњи турско-бугарски сукоб изазвао велику забринутост код бваиичних немачкнх кругова, чије је мишљење у први мах било да оде на Балкан Хелфервх и изравна појављене несугласице, Али је цар Карло приликом свог путовања у Софију и Царпград изгладио спе тешкоће. Полузванични органи ПорАиии почели су поново кам* пању у корист нових анексмја. Ова појава изазвала је нопријатно изненаћење уберликским круговима. Немачка штампа жестоко напада овај турски анексионистички бес. Нројц Цајтунг вели: Благодарећи нашим делегатима, Турска је постала већа после закључења Брест - Латовског уговора. Немачка је обећала Турској, када 1е ова ушла у рат, само обезбећење турских угрожених граница. Сматрамо да је ово ТурскоЈ сасвим довољно. САОПШТЕЊА — Михаило Урошевић, из Велике Дренове, позива се да јави своју адресу оделрњу службе безбедности (Краља Петра ул. 70) с. позивом иа бр. 2510. — Да се јаве Одељењу Службе Безбедности улица краља Петра бр. 70. Рафаел Камхи, тргов. из Битоља, с позивом на бр. 2499. — Из несрећне поробљене наше Србије добили смо вест да је 11 марта ове године умрла у селу Мирасаљцима у Драгачеву Стојанка Д. Оцокољић (роћена Пилетић) немогавши да преживи превелики бол за изгубљеном својом дечицом: Љубишом и Надехдом. Цокојна Стојанка бида је

једна од најбољих наших учитељица. Вазда весела и насмејана, дика и понос свзга мужа Драгољуба, нежна мати, неуморна домаћица, чији је рад био углед сеоским женама и девојкама, одлична другарица, велика Српкиња за којом ће многи српски војник, — Драгачевац са овога фронта, пролити сузу, јер неће бити кога ко ће његовој мајци, сеји, или жени написати писмо у Драгачеву и послати га у свет — њему овамо — што Је до сада чинила покојна Стојанка. После смрти пок. Стојанка оставила је малога сина Синишу у Миросаљцима, мужа Драгољуба С. Оцокољића учитеља рез. пешад. капетана пошта бр. 56, мајку, свекрву, брата, сестру, зетове и осталу врло велику породицу. Души покојне Стојанке же-

лимо мир и рајско насеље, а њеном ожалошћеном мужу Драгољубу наше д)'боко саучешће у огромном болу којн сада осећа, молећи га да се теши тиме, што још има два идеала за која се мора борити и жнпети: за сина Синишу и за отаубину Велику Србију. — Чедомир Бранковић, пољска батерија пошта 603 моли за извештај о рофацима Драгољубу Јовановићу, Благоју Станковићу и Божидару Шишковићу или ко шта зна о њима. Њихови су адраво код куће. — Радисав Теофиловић, 3—2 пошта 60 моли да му се јави госпоћица Наталија В. Илић из Београда. — Радивоје Тошић, сигнално оделење, пошта 216 моли брата Радована Тошића, да му се јави.

— Василије Митровић, хауб' дивизијон пошта 711, моли зета Милорада Н. Јовановића, из села Добрице да му се јави. — Радисав Крстић, 2 хаубич. батерија морва див. тражи шурака Радомира Р. Стојановива, кога моли да му се јави. —Драгомир Радосављевић аутомоб. команда пошта 111 моли за иввештај о Петру Бошковићу, И8 Београда. — Нладиилр Гавриловић, пекарска ч^та пошта 315, моли аа извСштај о сестрићу Ненаду Радосављевићу регруту ро^ом из Збојишта среза ужичког. — Боја П. Ковачевић, наредник пошта 315 моли за извештај о брату Митру Г1. Ковачевићу из Гор. Добрића среза јадранског округа подринског. — Взса Ђурћевић, 3—1, пошта 88 моли да му се јаве рођаци: Милутин, Блжа и Миливоје Јелисавчићи. — Обрен Савић, наредник аргиљерац добронољац да се јави Миленку Гвозденовићу, митраљ. оделење 2 батаљ. пошта 44. — Петроније Урошевић. 12 чета 3 батаљ. зароб. бугара пошта 80 моли капетака г. Воју Нешића, да му пошаље фогографиЈУ од његове лородице из Србије. — Драгутин Веселић пушкар. 1 митраљ. оделења пошта 216 моли за извепггај о сину Василију Веселићу регр)ту или ко шта вна о њему. — Нофре Милановић, 2—I пошта 60 моли за извештај о оцу Милану Трајановићу, иа Челопекв, среза кичевског или ко шта зна о њему.