Велика Србија

ЕРСЈ 81.1. — ГОД. Ш.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

11 6КАМ0Е 8ЕВВ1Е

СОЛУН, НЕДЕЉА 1' П ЛА 1918 ГОД.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА И.ЗНОСИ Месечна 4'50 драхче, тромесечно 13 Л0 драчми, годишње 54 драхми. 1‘УКОПИС И СЕ НЕ ВРАЋА.1У Стан Јфедништва: улица Краља Петра бр. 7о. Уређује О Д В О Р

ЧЕТИРИ ГОЛИИЕ 15. јула 1914. - 15 јула 1918.

На

један дотле не при-

мењиван начин, отворе ним телеграмом преко Вј’курешта, граф Берхтолд ондашњи министарспољ них послова Аустро-Угарске, извесгиоје на данашн>и дан, пре четири године, Председника Српске Владе,МинистраИносгра них Дела Господина Пашића: да Монархија, не добивши задовољавајуГи одговор на ноту (ултиматум) од 10. јула исте године, препушта својој оружаној сили извпјевање извршења њених захтева. Тим телеграмомобележен је почетак садашњегстра ховитог рата, ма да је рат, ако не објављен, а оно свакојаконаговештен, крвавим и у историји непознатим иустро-угарскнм ултиматумом Србији. С ва настојања и напрезања европске дипломатије и до самоодрицања попустљивост Србије, само да се избегне страховито крвопролиће, Берхтолд је игнориско: Аустро-Угарска »е хтела дч над Србијом изврши "казнену експедицу«, јер је Немачка хтела евррпски рат да би себи извојевала господа рење и ваадапину над светом.

УлтлмаТум, упућен Србији 10. јула 1914. године, уО часова по подне, од стране Аустро-Угарске, са роком од48 часова, написан дотле непознатим тоном, који јесам по себи био изазивање рата, садржавао је у себи захтеве, чије би испуњење од стране Србије представљало кукавичкуабдикацију на "државну независност, био је образложен тиме, што је један ау стро-угарски поданик , Србин по нпродности, у Сарајеву, дакле на територији Лустро-Угарске, усред беладана и под надзором аустриЈСке поли ције извршио убиство над аустријским престо лонаследником Францом Фердинандом и његовом женом. А кад је Србија, примивши све захтеве ултиматума, сем оних чије би примање значило својевољан иристанак на по ложај аустро-угарскепровинције, предложила мефународни суд за коначно решење питања, аустро-угарски посланик у Београду, чим је примио одговор на ултиматум.напустио је 12. )ула у 0 часова по подне Србију, не иввестцвши о одговору своју владу, што значи да је претходно добиоинструкцше за безуслован прекид односа, ако би одговор српске владе ма у чему одвајао од захтева

ултиматума. Три дана после тога, 15. јула око 12 часова. наступила је и објава рата. Од тога дана протекле с.у пуне четирл годцне и ОДиграли су се врло круп ни дога4}зш. У том времену једно је кап несумњиво угвр4зено: да је Немачка хтела рат и да је убиство у Сарајеву добро дошло централним си«ама да би могле правдати почетак рата. Утвр*ђеноје и то: да бн дошло до рата свеи да није билоубиства у Сарајеву. А откри4шма и признањима са нзјкомпетентније стране цснтралних сила утвр4зено је вајпосле: да су по раније постигну п )М споразуму централне силе изазвале рат, неда светеједно убиство, негодаизврше убиство над целим светом После многих откри4\а и објављивања огромног доказног материјала о одговорности централних сила за ова ј ужасни рат, ово питање излази из дискусије и прелази у дока зане историјске истиме. С њиме се,' дак ле, не треба ни бавити. Четири године дана ратз представљају, по многоброшости догалзаја, њиховом брзом развијању и њиховој величини, читана чегири века. Предратна Европа скоро изоснова се изменила. 0 тим дога-ђајима писати. значило би писати историју овога рата. Посао тежак и опсежан за читаво једио поколење. Па ипак ни>е без ингереса, да се, поводом свршетка четири године рата,6аци на њих ма и најлетимичнији поглед. Први ударац био је нјмењен Србији. Немачкој је требао пут за Багдад, а Србија је" била једчна препрека на томе путу. Чим се та препрека нше могла отк онити једном клеветом и једном обманом света: да је Србија легло нереда и опасноети за светски мир, предузета је »казнена експедиција«. Како је та експедиција прошла, историја -ће вековима причати. Никада Аустро-Угарска, од свога постанка, није доживела такву срамоту, какву је доживела у Србији својом »казненом експедицијом«; а још ве4ја је њена срамота у томе, што се није осећала способном да сама спере са себе љагу, већ 1 *е позвала у помоћ Немачку, чија је опет срамота у толико ве41а, што је ангажовала иБугарску, да ратом заморену Србију нападне мучки и издајиички с лге-ђа бзш онда

кпд је Макензенова акција почела да д «бија озбиљне ударц-. Приморани на повлачење, ми смо, уз надчовечанске напоре, прешли преко Албаније, дошти на Крф, реор« анизовали ее, превезли се у Солун и на солунском фронту пока зали непријатељу да смо не само живи, него и спрелтнп з,. освету. То је на.па историја. Она је мали део нсторије овога рата. После ббјаве рзта Србији од стране Аустро-Угарске долази објава рага Русији од стране Немачке, мучки напад на неутрзлну Белгију, чију је неутра.шост »гарантовала« и Немачка, али је ова ту гарантију сматрала за »парче харгије«, за тим напад на Француску, улазак Енглеске у рат, великл победа на Марни, улазак ,1апава. Португалије, Игалије н Румуније у рат, револуција у Тусији, улазак Сједињених Држава у рат. и безброј других догафаја, који су често мењали и подитичку и војничку снтуацију. Данашња ситудци.а резултат је свич тих многобројдих дом-ђаја, свих Р.ро.Ме' г XVI лгсрећа и ужасног крвопролића. А ова данашња ситуација сасвим је супротна тенденцији изазивања овога сграшнога рата и вршења н ‘јгрознијих сви реистава и злочина. Она је исго толико утеха за човечанство. колико је опомена и терет за наше непријатеље, нзјве4ге адочинце што је историја и када забе.дежила. Она нам подиже наде и даје гарантијеза будућност, стављајући у изглед трајан мир засновдн на слободи и праву народл. Догађлји на Пјзви, на западном фронгу, у Адбанији и Палестини речит су доказ о томе, Кроз ове четири године рата извршене су значајне нромене и у нашим циљевима. Нападнути од непрзјатеља, наш први циљ био је да се од њега бранимо и одбранимо. Са тим циљем после се спојило и наше прзво на сло ббду и уједињење у једну неззвисну државу целог нашег троименог нлрода. Али су остварсње и примена нашег права наилазили често на велике тешко4те, или због вековних заблуда, или збогнепознавања питања. И што је рат више трајао, заблуде су се све више губиле, по знавање питања све боље се развијало и наше правосе све силније испољавало и свакога дана добијало све више разумевања и одобравања. Данас, после четирц године

рата, баш у н 1 Јповољнијим приликама, оно је добило чак и санкцију наших великих и мсгћних Савезника. Самим тим, непријатељ* ва »казнена експедиција« изазва ;а јетакав сгицај прилика, да се он под њиховим теретом већ повијг!, очекујући сграховиту и неизбежнз’ смртну п];есуду; а пробуфена свест потлачених народа и њихова тежња за слободом и независношћу представљају данас пробуђену савест, коЈа и о д р и в а унутрашњост најокорелијег.злочинца, Тешке су за нас биле ове четири ратне године. Ужас насобузима када погледамо уназад и видимо Н 1 та је све наш народпреживео. Аш нас. уједно и понос прожима и осећамо како нас диже ни на’светлију висину вечне Правде. Схнзтајући најсавршеније светост части једног народа и разумеђајући да јеуисторији нашег народа, па и у исто рији човечанства. нашем поколењу досуфена тешка улога и значајна дз г жност ослобофења и уједињења опште југословенске 0таџбине, дужност због које ће б\’дући нагаштаја са дивљењем говорити о садашњем нашем поколењу, наш народ јесанајвећом готовишћу поднео све могуће жргве и спреман је да истраједо краја, да би историјска слава, која се једном указује у животу народа. биле потпуна. Клањајући се са највећом побожношћу и пијететом светим сенима свију племенитих жртава овога рата, наших и наших Савезнига, препуштамо данас Четири године рата суду историјеи, санепоколеб.љивом вером у остварење наших идеала и З г једињење троименог народа у неза вис ну дем о к р атс ку Краљевину Срба-ХрватаСловенаца, улазимо у пету, решавајућу и, ако Бог да. последњу раттеу годину. потиннг ЗЕСТИ БЕРН, 1л. — Јављају из Софије: да се тамо очекује долааак немачког министра спол.нич послова Фон Хинцеа. ЛОНДОН, 15. — Дописник ,,Е(Сшанж Телегр»фа‘' у Амстсрдаму јни.ка: да је немачка нлада опоавала свога представннка у Кијеву, графа Мума. БАЗЕЛ, /5. — Фон Килмаи јс саопШТШ' евојим прнјате.вима, да 4«е отнФи у Швајцарску, где Ке подуже остатн.

П0Р0БЛ.48АШЕ УНРАЈИИЕ Посдедвце Брест-Лнтовског мнра Штокхолм, 15. јула Према вестима из Петрограда, положај Скоропацког је врло критичан. Генерал Ајхорн наговестио је Скоропацком да мера да се повуче са положаја.

У гоку последв.е коиф реццвје, одржане пре неколико данз, решено је, да се прелузму хитне мере у ц»л>у да се у Угфајипи утврди немачка управа и да се осигура експлоатација земље. Иовојч /Кч.игј |чвл>а: да Ке принц Виљем, који с». >о, 7Ч налази у Кијеву, бити постанљен за диктатора у Украјиик.

НАСИМ У РУМУНИЈИ Лослвдвце наметнутог мира Базел, Ј5. 4 јула Вест о томе, да се БраАано преда суду, није примљена у Румунији са одушевљењем. Фпанкфуртер Цајтувг пише: »ОсеАа се јак отпор противу предлога, да се ПраБано преда суду. Али има још нешто. После г.еднице парламе.нта којн је претресао ово пи.< в>е бивши министри Ферек-де. Парумбару, Дука и Мареску и »онсервагивци Каттавузен и Крескану написали су једчо преезриво писмо п.едседпи ку парламента истичјФи озбил-ном факта да румунлкиг манасгра буду опгужени по захтеву странаца и ианосећи да су учествовали у Браћановом кабанету и да Бе бити за њих напочига част, ако се наћу на оптуженичкој клупи заједно са БраКаном. са којим су били солидарни у раду. Касапиони суд је изјавио да по овој афери неЈ,е нишга да пр«едулме, јер је она плод страног утицаја После тога Маргиломан је сменио судијее.

ЗА СПАС РУС8ЈЕ Терешченко за ннтврвенцију Лондон, 15. јула 7 идене Тегн, у Христијанији, објавио је ингервју Герешченкл, префашњег руског мннистра спољних послова, ко,и се сада иалази у Норвешкој. Терешченко је изјавио: да је другог јуна граф Мирбах умолио шефоре кадетске либералне странке, да узм\' пријатељскодржање према Немачкој и да оборе заједнички максималисте Предлог је био одбнјен, а чегири дана доцније максимадисти су ухапсили 70 ка* детскнх посланика, под изгопором да кују заверу проти ву Соајета Цил> Миљуковл.ева пута у Кијев био је да наговори на одступање кадегске посланике, који су пристали да учествују у кабинету Скоропацког. У томе је и з г спео. Према Терсшченку, циљ Сакезника ие треба да буде почињање иовог рата на руском фронту, него пома^ање остварења јединства Русије, јерје главна циљ Немачке^_да распарча Русију Због то!чт--је за брзу интервенцију не само Јапана него свих Савезннка. СЛИКА БУГАРСКЕ Ко све влада у земљи издајнвка Цирих, 15. јула Из Софије јављају: Нова бугарска влада открвла је вр ло велике злоупотребе од стране чиновника Радославовљева режвма. Ратев је оптужен суду, што је утајио 1204 00 килограма ш Аера. Окружни начелници Софије, Бургаса, Плсвне и ■Тедреиа смењени су и п;еда-