Велика Србија

БРОЈ 812. — ГОД. III.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 16. ЈУЛА 1918. ГОД.

БРО.1 15 ЛЕПТА

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: МесеЧно 4-50 драхме, тромесечно 13 50 драхми, годиигње 51 драхми. РУКОПИСИ СЕ КЕ ВРАЂАЈУ С.тан уредништва улииа Краља Петра бр. 70. Уређује О Д Б О Р

5ШННИЕ

|| НИКОЛАII. АЛЕКСАНДР0БИ1РОМАКОВ

У неколико махова преко јавности п])отуране, у последње време, вести о трагичном свршетку Руског Цара Николе Другог АлександровиЈш Романова — сада се потврђују. Престао је, дакле, даживи земаљским животом доскора најмо-ћнији владалац светз; престао једа живи под ударцима неумитности људске Судбине! Тешко да је икада и према икоме Судбина била тако немилоердна, као што је била према Цару Свију Руса! Ма да је људски живот, у времену, једна трагедија, живот Цара Нико ле, својом трагичношћу, предстивља највећу трагедију једног живота. Стари Римљани су казали: Ое шопијз шћП 11151 ћепе. А то се данас може применити и на Цара Нико лу. Он је, истина, био владалац, и његов рад, ма колико био заклоњен вла далачком неодговорнош•ћу, подлежи критици; али је његов рад, из времеиа највећих напора и у судбоносним моментима, и по њега ипо руски народ још увијен копреном недовољне обавештености. Прерана оцена и тога рада и тих момената могла би бити и неправедна. Треба препустити ствар Историји, да о томе она каже своју. Ми, Срби, им?мо нарочитих разлога и нарочите дужности, да од себе, на данашњи дан подуш1'а, отклонимо и саму помисао на ма какав р^ђав суд о Животу и раду Руеког Цара Николе. Он је нас неизмерно задужио! Дуг вечитезахвалности налаже нам, да о Николи Другом само добро Говоримо. Он је био наш велики пријатељ; он нам је само добра желео; он <е зз наше добро све учинио што је могао учинити. То осе^ћамо и знамо сви ми Срби, савременици љего-

ви и учесници у садашњим великим дога^ђајима. Да Цар Никола ништа друго нше учинио, сем што нас је узео узаштиту од зпочиначког завојевачког насртаја нашег северног суседа, наша захвалноет морала би бити, и мора бити, толикач да најлепши спомен на њега остане у нашим срцима, урезан словима вечите захвалности, и да га преносимо с колена на колено кроз све векове свога будућег живота. Никада, дакле, не смемо забора нити, јер би нам се с правом могла пребацити незахвалност, иначе неао зната српском народу: да је Цар Ннкола био и наш лријатељ и наш добротвор, и да смо и његово пријатељствои његонодо брочинство осетили баш онда, кад се оно највише цени и кад је моралб издржати иајвећу пробу. Чудан је често стицај прилика! Данас, кад бисмо требали да прослављамо четвргу годину за нас спасоносног геста Николе Другог, ми смо поввани у Храм Господњида се скрушено и са тчве-ћим пијететом помолимо Богу за његову мученичку душу, ва душу нашег великог пријатеља и добротвора. Нека је слава и вечан помен Николи Другом А ленсандрови-ћу Романову !

П0Ш«ЧКЕ ВЕСТМ ЦИРИХ, 16 Пн Беча јављају: да -ће, вероватно, барон фон Франц, посланик у Данској, бити иаабраи аа представника АустроУгарске у Москви. БЕРН, 16. — Нови посланик Румуиије на аустријсном двору, Јовзн Карп, отпутовао је ва Беч” БЕРН, 16. — Новп немачкк посланик у Москви, отпутовао је на своју дужност.

ЈУГославЕнсна рече Једао продавање у Лозани Лозанз, јуна На дан 14. јуна текуРе године одржано је у Лозани (Шва1дарска) јавно лредазање о Југословенима у сали

»Народче К К*’« (МаЈзоп с!и РеирЈе). Предавање јс држао професор Анри Сенсин: о пи гању аустро-угарских Слоне на и о Југосговсмима. Слушалаца је било врдо много. тако да је велики број осгао зан саде, а велики б ој морао јеслушати стојећи. Од вифениј х гостију ирисусгво валк су: г. Александри гиг, грчки посланик у Швајаар ској, г. Грујић. посланик Ср бије у Шзајцчрској, са војним изас гаником, г. Тито Ћиовенда, ггали|ански кон зул у Лознни г. Кок-ас, председник грчког удружења либерала, идасланства удружења српских гтудената »Вила« из Женев * и Цирича н многи иредс гаииици ј\чословемских сгудената у Лозани. На естради су били заузели мегга ректор универзите та Шачан, профеоорн Д--нд, Пеле и Андр= Мерси|е, новинар Мгре, адвокат Оскар Ра гј.-н и г.њвжеврик Валотон У 8 часова и 45 минута г Аидре Мерсијг отвооио је нре давање једним складнвм говором, у коме је истикао мнпгоброЈне везе којг спајаЈ'у Швпјцарце и Југословгнг. Затич је г. Сенсин почео своје предавање и врдо поучно оцртао са историјгког и географског гледишта разне етапе из жиаота Југословенског наро,да и изнео његоае оправдане тежње. Говор је заврш«о препоручујући Југослсвеннма јединство у борби за извојевање слободе. Затдм су г ројоктоване на гпатну слике из повлачења кроз А 'бвЈ-Нју. Када се појавила силуета Краља Петра, публика је спонтано почела одупЈезљело пљескати.

ТУРСКА И ВУГАРСКА Уочи немачке интервенције Цирих. 10. — Из Сефзје јављају: Орган г.редседника владе Малинова, ГЈ репорец, жучно напада турског новинара Џелал Нуриа, који је у своме листу рекао; да се Турска мора проширити до 51е сте, пошто је Бугарска добила Добруџу. »Турци заборав-љају — вели П репорг.ц да дугују Бугарсхој с п а с своје земље и да хоће да присвоје бугарске аемље и обалски крај Јегејског Мога, на чему је заснована будућност Бугарс.ке. Ми жалнмо, што један део немачк: штаипе аотпомаже турске амбиције. Базел, 16 — Према извештајима из поузданпг извора. немачка влада озби вно се по-

чела узнемиравагн продужеи ем турско бугарског спора. Неизбг-жча је нова немачка интервенција, која овога пуга има батн озбиљна и о.лучна.

ПРОПАО ПОКУШАЈ Откривена обмана вемачких социјалкста Лондон, 16. јула У току једне манифестације. коју су организовали соција листи у Трафалгарскверу, један од говорника, Вилторн, члан парламента, говорећи о одговору непријктељских социјалиша на лондонскн ме морандум. изјавио је: »Хендерсон је рекао да су се не мачки социјалисги изјаснили V корнст енглеских ратних (.иљева и да су саопштили (ВОјв од 1 у->е Троелотри, али д -1 је оааЈ био спречен да от путује за Бнглеску, што је воло добро учињело, јер јр Троелстр I био у вели са не мачким министром спољних послоаа. Ја имам као доказ докум- нат достављен бритвн ској вла.и још јун-( 1917. године: да Троелстра пвје наш пријатељ. јер другојаче Немци не 6и стајали у вези са њим. Енглегкк социјалисти имају права да трзже од немачки.ч соаијадиста да написмено кзложе своје ратне циљеве Док то не у ине, ми нећемо ни разговарати са њима«.

ЈЕДНА УТОПИЈА Максвмал*стнчни појмовн о државн Цирих, 16. јулаОбјављен је текст руске коиституције, како је редигован на последњем општем конгресу Сонјета. Према томе тексту, Руска Република је слсбодно социјалвстичко друштво радничког с.вета спојено са Совјетима вароши и села. Провинцијски Совјети сачињавају аутономне провинцијске лиге. На чњ;у свих тих л«га стојиопшги конгрес Совјета. Црква је одвојена од државе. а школе су одвојене од цркве. Призната је слобоза пропаганде за и противу цркве. Да би се обезбедила радницима слобода мишљења, Република укида зависност штампе и предаје сва техничка и материјална средства ради објакљивз^ листова и књига у руке радничких класа и траћана без великих капигала. Републцка ОЈобрава слободу зборова и ставља на расиоложење радничким кла

сама и граћанима потребне локале са осветљењем и огревом. Да 6и осигурила радницчма присгуа ка науци Република ће усгановити бесплатне школе, где ће се предгвати разни предмета. Република прокламује: »Ко - е ради неће имати шта ни да једе«. Ради обезбеђења задобивених имања радничком револуцијом, република исгиче: даје дужност свих граћана да бране социјалистичку ОгаџбиЈ-у, избогтогаона заводи војну обавезну служб?. Част да се са оружј?м брани револ\ција припада једино радницима. Пераднички елементи вршиће друге војие службе.

ИНТЕРВЕНЦИЈА У РУСХЈИ После споразума нзмеђу Сједнњеннх ДржаЕа и Јапана Париз, 16. јула Француски листови вр.чо од 1 , шенљено коментиришу взвештаје о новом сгоралуму изада Сједињених Држава и Ј.шана о помоћи коју требг иказати Чехо-Словацчма уСибиру. Они исгичу важност тоТа догађаја који се подудара са задобивеним успехом савезничких контиге.иата северко од Владивостока прстиву Аустро-Немац ч и Црзене Гарде. То је јединстве;: анак за интервенцију Савезника у асточној Азији. Ч агаро пише: Противиици одашнљања једног корпуса у Сибир не сматрају више озо предузеће опасном нванауром. Активносг Чехо-Словака иСеменова крунисан је врло добрим резултатимг. Они су спречили пирење максималистичке пропаганде V другим руским областима. Оаи држе један део Русије ,<ао залогу. Сгвар није без значаја у очима Немаца. У Травсибиру Чехо-Словаци су етнорили велики цеитар где ће се све руске патриоте окупити и организовати. Еко де Пари вели: Ч хоСловаци ће обезбедити нелики део територије и са многвм групама Руса, који су учествовали у њихсвој борби, установиће једну пажну базу против максималиста. Они ће успети да даду Русвји владу која ће бити одана. њиховим ннтересима. Не треба заборавити, да се руске области на.обали Севериог Леденог 0 еана такође органиаују помоћу савезничких трупа. Држава царева неће бигиостаељенани германизму нл >глади.

САОПШТЕЊ А

— Госп. Васд Златаревић иступио је из ресторације »Београд»,што стављам п. пу блици до знања. Ћира Васи-ћ ресторатер код »Београда« — Још неосушених суза за рано преминулим унуцимасиновцима: Срећком, потиц. писаром и Миком, студентом права у Паризу, — јављамо сродницима и пријатељима, и за трећу нашу породичну тешку жалост: да је наш син, односно муж и брат Милоје Николић, кројач из Ваљева, преминуо у Ахилеону на Крфу 11. ов. мес. где је и сахрањен 12 т. м. заједно са својим недочеканим жељама, да се врати у ослобођену Отаџбину у аагрљај својих милих и драгих који га са

голико чежње очекују из туђине. Ожалошћани: мати Борика, супруга Жчвка; браћа: Јован, Лазар и Василије са осталом многобројном породицом, 1-3 — Са болом у души извештавам другове и пријатеље да сам добио тужну вест из поробљене Србије да је м 'ј добри огац Павле Тијосављевић, преминуо у 68 годики у се- 1 у Бгоци срез студенич ки, не дочекавши да види свога сина у ослобођеној отаџбини. Ожалошћени син Милисав ТаЈОсављевић —2 чета неборааа п. хх, синовци: Милован и Милан унук Владимир Митровић са осталом родбином. — Да се јаве оделењу службе безбедност улица Краља Петра 6р. 70. Г. г. Глвгорије Дракаловић, учитељ из Берова Полихрби Мантик и Ма-

нојло Деља из Ниша с позивом на 6р. 3382. — Да сејаве Делегату Министарства Народне Привредне ради саопшгења ова лица: Милоје Николић, кројач из Ваљева, Милутин Ј. Накетић и Д митрије Вишњић, матуранти. Г, Јован Кнежевић, индустријалвц из Шапда, позива се од стране Генералног Консулата ради достане решења по његовом акту бр. 6821. од 1917 године. — Позввају се да предстану одбору за регулисавање увозних дозволн, улица краљице Олге бр. 5, ради саопипења, ова лица: Махмуд Мусгафа 840, Јован Пеловић 8179, Арса Стамеиковвћ 8490, Добросав Петровић 8380, Данило Богдановић 8181, Грп. јТргов. Друштво 8)45, Ведимир Куамановић 8298 , Момир

ј Ратајац 8144, Јован Коџас | 8491, Светозар Марковић8419, Ташко Ч 'М «ћ 711, Вој Кази| мировић 739, Алекс. Ђорђе|вић 740. Драг. Милинковић 8178, Ј^адосав К(-стик 8177, ; Душан К. Ниволаћ 176. — Овим путем изјављујем моју највећу благодарност милосрдним сестрама треће францус е болнице у Солуну, госпоћицама Колген Жан и Марији ЛуиЈ на сестринс-ој пгжњи и неги учињеној моме. брагу пок. Светозару Павловићу као и лекарима г. г. Делоиију и Лемеру иа очинској пажњи. Увек ћу се сећаги ове за мене највеће услуге, захвалан реаер. пешад. потпоручник Илија Павлпвић нераспоређени п. бр XX. — Ниже именована лица позиаају се да престану канцеларији Комесарлјата аа из-

беглице у Солуну или ако нису у месту, да доставе адресе: Мојсо Тасић из Кругаева, по акту бр. 4:91. Станко Китановић избегдица по акту бр. 4435. Владимир Ж. Марикковић из Књаже^ца по акту 6р. 4468. Персида уд. Величка Костића резерв. г.оручника по актк бр. 4466. Риста Стојановић књижар из Скопља по акту бр. 4436. Вик^орија жена Димитрија X. Чомића из Битоља по акту бр. 4573. Јелена А. Банџовић из Охрида по акту бр. 4647. Александар А. Мвлосављевић инвзлид из Рогаче по акту бр. 4665. Радојко Ј. Јовановић из Поскурице по акту бр. 4664. Пепа Мандић’ кафеџија иа >Бигоља по акту бр. 4674.