Велика Србија

БРОЈ 15 ЛЕПТА

БРОЈ 868. — ГОД. Ш.

ГОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 10. СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

иаапвхагл

ш ® ш & ш 1А СКАНОЕ ЗЕВВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 150 Д(ЈП\ме, тромесечно 13‘Г*0 дра?::.;н, гидишње 51 драхми. РУКОШК И СЕ НЕ ВРАЋАЈУ ('тан уредништва: улица Кр.тл.а Петра 6р. 70. Урефује О Д Б О Р

Његовом Краљевском Височанству Српском Престолонаследнику Солун. К раљчца и Ја билп смо веоми осетљиви према докизу симпатије који Нам је Внше Краљевско Впеочанство дало подаривши нам п предавти Но.ч по 1>енсралу Јуршшићу знике Кара1)ор'ђеве Звезде с мачевима, златну медаљу за храброст и Крст Милосрђа. Велгиска ђе војска живо цени иш и одликпвања којима је. Внше К раљееско Височанство пзволело наградити официре и војнике који су се псшак.т јунаиипвом. Ја изражавам Вшлгм К рол.ежком Васочаиству гвоју најживљу захвалност и стало Ми Је до тога да Му и Ја топло честптам на славнчм уст-снма нојеје поспиггла тнпчка српска војска. Албер. Његовом Величанству Краљу Велгиском Стан Врховне Ко;илвде Белгисне Веома с ам срекан што сам вадео дасте, Њено Величанство Нраљица и Ваше Величанство, прими.т знаке Ордена које сам послао по ђенералу ЈуритиЋу, а који су само слаб доказ великих симпатаја и дцвљсња којс Мој народ и Ја огећамо нрема Вашим Величансатгма. Ја ч Моја војска осећамо праао задовољство што знамо да од личија ко,а красе многе прси храбрих официра и војника српеких биКе иста тако ношена од бораца јуначке војске белгиске која је учинила и која чини тако високе услуге заједничкој ствари Савезника. Искрено захваљујем Вашем Величанству на честиткама упуЋеним приликом успеха постигнутих од српских војника који, верни своме преда■ н>у и достојни своје браће ио оржју на западном фронту, чврсто су решени на све жртве да остваре слободу и ујсдипење своје Отпџбине. Александар. БВРВЕ НА НАШЕМ ФРОНТУ Комазнне Источкик Савеааичкнзс Војсакг Борба , започета 2. септембра ни фронту Сокол—Ветреник и постепенб проишрена на запад и исток, развија се све. вишс у корист савезничких војсака. ћа р?лом фронту измефу Битоља и Дојранског зезсра бугарскс и немачкс трупе повлачс се нагло уништавајуЈш своје животне намирнице и магацине муншфЈе. Северно од Битоља и на окуци Црне Реке францускг, италијанске и грчке колоне заузеле су важан одбранбени систем кош сачињава првч нспријатељски положај. Њихова су оделења допрла до линије Могиле — Добрушово—масив Високо. На деспом крилу , српске трупе, потпомогнуте француским јединацама, прешле су Црни Реку на целом доњем току, достигле источно од Прилепа врхове Дренске планине и Радобиља и заузеле на Вардару значате раскрснице : Градско и Нрпволик. Источније, француско-грчке трупе заузеле су Коњско и Гуринчст, док су британске трупе пре тле Ђсвђелију и заузеле цели прву одбранбену непријатељску линију измеЈју Вардара и Дојрана. Непријатељ се нагло повлачи прсд нашим тру ■ Пама. Он пали ссла и све инсталације у позадини, амбуланте, болнпце, дслое и т. д.Ме1)упшм, шгак /е свуда морао даостави знатан ратни материјал. Заробили смо нове. војнике и запленили нове топове. Од почетка наше офанзиве заробљено је више од 7 000 војника и заплењено втие од 100 топова. Запленили смотакође огроман железнички материјал као и два далекометна топа. Са јединственим полетом авијатичари начосе великс штетс непријатељу у повлачењу и стварају велики неред у непријатељским колонама, тукући их из митраљеза еа мале висинс и неуморно бомбардујући сва прикупљања. За седам дана авијатичари су бацили впше од 25 тона експлозива. —1~" ■'■~Т|'г јДиТгјг .;г.~тт—т 1 "т~п '••• ЗШИНСТВА БШШКИХ ПРУСА Вапај једног мученичког народа

Из досадашљих извештаЈа о нашој офанзиви види се, даБугари, разбини и натерани на повлачење, пале села и пљачкају и иначе опљачкано становништво наших нових области. Немскни да се одупру и ухвате у коштац сс оглободиоцима,

они свој бес изливају над немоћним становништвом, остављају га без ичега и уништавају шго собом не могу понети. У томе се, изгледа, надмефу са својимучитељима Прусима^ које су и раиије узимали за пример, Никада им ниемо зави-

дели на части, коју су са!ми себи укааивали нази(вајуЈи«се балканскимПрусима. јер смоувек држлли да је то болест рлсе зјдојененеурачунљивом мегаломанипзм. Данас, ме'ђутим, ВИДИМО, Д ( V Г. Га]>и добпо познавали и Прусе и н>;.- ову душу и да ниеу 5? з раз нзга, при мајући и с V чог.ом истичући својс сличност са Прусима, дали себи име које их тако изразито карактеришс. Они су, види се, још раније уочили великусродностсвоје и пруске душе; а та сродност сада се изразито манифестује у дивљ;. штвима, свирепствнма и злочинствима, за којасујошсамо Пруси способни. По томе, дакле, бугарска варварствв нису ни мало чудновата. Животињски икстикт једина је одлика њ.чхове душе. Али је чудног.ато, што Бугари уништавају баш оне краЈсве, за које су десетинама година заглушивали свету уши »доказујућис да су то њихове земље; чудноватоје, дакле, што униитавају и »своЈ« елемекат и тековину тога влемсита. Зар ни за час ннс\ мог.та пстмислити, да •ће свет, по томе, као и по прилажењу у редове бугарских противника насилно регрутованихсинова наших нових крајева, стећз сасвим супротно мишљење о »бугарском* кара ;ат:ру Маћедоније? Али оставимо на страну доказивање, да ли је Маћедонија српска или бугарска. Садашњи дога■ђаји не остављају ни мало сумње о томе, да Је трогоди шња буга рска владавина у Маћедонији представљала за њено етановништво окове најтежег ропства. Овдеје сада најважније то: има ли могућности дп се стане на пут овим зверским злочинима једне подивљале расе?Ако нема, хо’ће ли се једног дана изрегћи заслужена казна и над онима по чием се нарефен.у злочинства врше, и над народом који та злочинства врши? Избезумљеним балканским Прусима Треба ставити до знања; да 'ке бугарски народ подићи сва уништена села и да ће з-л свако уништено српско село бити уништена по една бугарска варош, у колико њихов број буде дозвољавао.Сем тога, треба управљачима данашње >угарске доетавити, да •ће и они лично, својом главом, одговарати за све што бугарска војска учини. То тражи Правда, за којом чезненаш мученички народ и због ко!е управља вапи 1 'ући глас целом културиом свету. ,

ООЛИГ^ЧНЕ ВЕШ ХГ.ЛЗИНФОРС, 10. - Лист »флиска Нотисбираи« јавл.а : да ј <• принц Фрндрик Кар .10 мрнстао да оудс кра. 1 . Флнокс. Гкупштина је га. ванз аа 13. септембар да санк цпопише ивбор. ЛОНДОН, 10. — Из Буенос Анреса јављају: да је новп предссдник репуО тке Минас Жереае \::ео власг у своје руке и изјавио да 1.,' употрвбити сла средства ради одбране права од непријател.п човечанства. _ . кжавиакгем Ј&СТШГОГЖХГ*' ШБШ П 0 ТЛАЧЕШ 1 Х Говор нталијанског гиннвстра нранде

Гим, 10. септембра Италпјалсни министар прав де Саки у једном говору у Кр: мону ивјавио је: да предЛ:)Г' Аустрије представља покушај да се покодеба блок кул турних народа и ослаби моћ бораца. »Али аико ие ааборавља — вели он — да се осло&оћење потлачених народа и повркћање наших тераторија мора задобити једино победом Савезника За игалијанску ствар је веб.тно питање свих пот. а-:ени.ч народа. Чеси, Пољзцв и Румуни осетиће пријатељство Италије и никакво размвмоилажење није било ната ће бити измећу њих и нас«. ГовореСи о југословеаском покрету лзјавио је: »Смаграм југос-ловенски покрет у циљу усталовљавања слободне и независ.не државе као покрет саобразан принципима и цнљевима на које се Спбразум бора. Дужност је Сила Споразума да спрече триумф насиља и дм ослободе све потлачене народе који подносе тежак и груб јарам туфина«. •МАШИ И АУСТРИЈА Противу про.јектв о Фадералазацији Цирих, 10. септембра Арбајтер Цајтунг јав.та: У једном скорашњем разговору измећу Хусарека и Векерлеа, овај је одлучно из јавно:да је Угарска противна свакој унутрашњој реформи Аустрије у федеративном смислу. »Угарска 1>е — додао је Ве. грле - наставита својеодносе једиио са уједињеном централизоза ном АустриЈом, али никада сд фе^ерацијом независпих и аутоиомних држава«. Лисг истиче; да је пројект федер.ч ;: ззције Аустррје врто р-ђтво примљен у вишим аустријским ггруговима. По.тожај Хусаре а је о::тао врло тежак, јер не м н- та добије никанву већвну у Јбгјхстагу«

непремостиве. Народ, влложен великом растројству, ни;е више у сгању да подноси тешкоће унутрашње природе. Куцнуо је час, кадз државници морају да воде рвчуна о жељама народа. Неповољни догаћаји са свију фронтова изачивг.ју код масе запрепашћ^носг, коју втада мора да узме у обзир, јер из таквог расположења могу избити крупниЈе и озбиљније последице. ЦАРИГРАД Н Д&РДАНЕЛИ Будућност важне раскрсаице Лондрн, 10. сепгембра Пуковник Марк Сикс пише у Де.јли Њусу : »БудуКност Истока има да реши два проблема: да спречи Турке да се пога^аЈу са ееропски.м си.тама и да о лободи поглачене азијс</.е :та| 1 ..де. Док је ефективна војничка снага, која доминира Дарданелима и Босфором, турска, Цариград ће бити увек’клица рата и ценгар политички *. и финанснјсквх интрига. 1 ’ј рска држи Цариград, јер 'ки један народ не рме да повери другом народу један та* ко драгоцен предмет. Мећутим, чување мореуза од стране Турака значи исто шго и тиранија у Азпји. и ра/дор у Европи. Једини лек овоме злу јесте интернационтлизирање ових мореуза у најпотпуннјем смислу речи Нема ннкакве важностл хоће ли султнн нмати с.вој > резиденцију у Цариграду иди ве. Санезничка демократија биће од: оворна за доброизвоћење окога. Оаа мора имаги а за овај циљ сувоземну, поморску и ваздушну снагу, стављају ћи свој ауторитет нре сваког питања. Она ће сестарати да прекрати сваки посебични разговор турске владе са поједини!.: силама«. ОДЛУЧНОСТ АМЕРИКЕ Противу пациФистичкв пропагааде

Париеки мМатен« објаил.ује ову депешу из Лондона: »Иаљем 'Хајвуд, познати социјалистнчки агитатор, и још четрнаесторица од стотане во-ђа »Удружења интернационачних индустрнских радника«, који су п-.е кргчтког времена ћш т у Чикаго да агитују противу даљег рата од стра не Сједињених Америчких Држава, осућени еу на 20 година робије. Других 33 осуђени су на 10 година; 33 на 5 годинз; 12 њих на годину дана, а двојии ц П на 10 дана затвора. ГТ,':И.Р V УРћЈАЧкП I * Ова пресуда нанела је озI пСМАтпЦЈ , биљан ударац интеркациоАпел тфуске соцвјалистич-’• нолном соцчјализму у Сједака сграике јдињеиим Државама«. ] По оаоме се може ценити Цирих, 10. сенгембра Јколика је одлучносг Америка Ф ороерц је објакио круп-‘за воћење рата и кзко се ним словима апел социјали-јггрого посгупа са онима који стичке пруске странке. У апе-, протиино општој вољи покулу се тр?пки: да се одмзх ра- гаавају да раде на слабљењу спусти скупштина. Затим се : борбечог духа код парода коконстатује: да су сви поку јји је познат као најслободошаји за споразум остали јумнији и најдемократскији без резултата. Тешкоће суЈна свету. ШшГна'ШЕМ ФРОНТУ Комонтари енглеске шташпе

Лондон, 9. септембра Ластови објављују дугачке чланке. Коментаришући савезничку поб?ду т:а Валадчу

они истичу велику важност задобивених успеха и хвале добро држање трупа. »Деди Делеграфа каже: