Велика Србија
БРОЈ 882. — ГОД. III
БРОЈ 15 ЛЕПТА
СОЛУН, ПОНЕДЕЛАК 24. ( ЕПТЕМБРА 1918. ГОД. ггдупгдтпд;гтуг^гг ■ п и_тг>ипч аг^. •
ЛИСТ ИЗЛАЗИ ГВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мееечно 4Т>0 драх.ме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан 3'редништва: улица Краља Ј1етра 6р. 70. УреКује О Д В О Р
НА НАШЕМ ФРОНТУ Коминнке Источинх Саве.шичких Војсака
.V току гонења прек/уче тучених аустријских елемената од стране српских трупа у области Врање, Срби су наставпли своје напредовање према северу у вези еа француском коњицом. .V овој операцији српске су трупе заробиле 1600 војника, од■ кошх једног пуковника , п запленилс Т2 топова, од којих 0 великог калибра, и 30 митраљела. Западније, француске трупе, које напредују са дивним пблетом п поред разних тешксгћа кр<>л ове планииске крајеве. успеле су да стигну у правцу Начаника, на путу за Митровицу, један јак немачкч одред кога су напале и разјуриле. Брзина нашег напрсдовања и јачина нашсг напада епречиле су рушење станице. Заплениле су цео воз, многс коморе и 30 тппова и зиробилс 03 војника и пет официра. У Албанији операције се развијају повољно. Напредујемо према северу и западу. ЗАСЛУЖЕНО ПРИЗНАЊЕ Производство Наследиика Престола у чин ^енерала
Указом Његовог Величанства КраљаПетра произведен је Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар у чин ■ђенерала.У дневној заповести војсци изнете су заслуге Његовог КраљевскогВисочанства и тиме образложено ово значајно унапређење. Ако сс уопште, код нас, може говорити о пс.-јединачним заслуга.ма за рад и учешке у овом тешком рату за ослобофење и уједињење нашег троименог народа, онда се и с правом и са дужношћу сме и мора констатовати: да заслуге Његовог Краљевског Височанства Наследника Престола Александра стоје у пуној сразмери Њ тове неизмерие љубави према народу и лепшој народнојбудућности. А о тој Својој љубави дао је небројено дока еа у току овога великога рата. Повлачење кроз Албанију осгавило 1е страхо внтутисаку души нашег народа. За цело вре.ме по влачења наш народ је морао да поднесе страховите муке и још страховигије жртве. Али Је, између сви-
ју, најве!\е муке подносио Он, Наследник Престола, јер је, предводећи свој народ у привремено изгнанство, морао да сноси и саоје физичке муке, усгостручене тешком болешћу и операцијом, и душевне муке због огромних патњи Свога нлрода. Кпакје остао са Свој >м војском и Својим наро.дом „ ни тешко бблестан није хгео да се од њих одвајо; чак је, у часу кад Му је препоручено да с места напусти Албанију, ако не’ће да рескира са Својим животом, одговорио: »Нећу опгћи одавде, док се и последњи војник не укрца у лађу и не крене одавде!«. Да ли уопште може бити већег и лепшег примера љубави према народу и војеци? Шта је после било и колико је напора Наследник Престола уложио да физички и морално подигне војску, да је добро опреми и најбоље спреми за херојске подвиге и садашњи величанствсни улазак у Отаџбину, — по знато је свима: и нама Србима и осталом свету. Он је, поред свести народне о дужности према
обвезник 12484, Глнгор Вида Т^ПТ?ТТЈГ ЦТИЈ новић, обвезник 12504, Јокан уГЛЛмПм ПуШИЈбаЛ Љубенови!, 15604, Марко Богдановић, пушкар 12669, ДоСрпско Друштво Црвеног броеав Анђелковић 12688, МиКрста из Иуеневе известило дан А. Поповић, обвезнкк је Финансијску Делегоцвју уј995’ МилпнојеПантелић 1581.1 Солуну да је Бугпрски Црве- ‘ Пвнта Бокић, обвезник 15519, ни Крст вратво следеке по-1 Пр ока Њевић, обвезник 17338, шиљке новаца за Србвју збогј Д-рПетковић, пуковник 191Г1.>, , - ј Јован К. Митићобвезник 19132, Алекса Анђелковић 19060, АлексаРакић.п поручкик 174- 5, СтојанКрстић, контролор 776, Јован Милосављевић, волицијски писар, 2660 и 1076, Арса Спасић 820, Милан Ћор|1јевић 6245, Танасије Н. Стојјановић 5641. Бр. 15777 и 15780. Из канСт. Костић, капетан 0835, :це >арије Финанснјске ДелеАлександар Анћелковић, 14677 јгиције 15. септембра 1918. го'Борће Марковић 13582, Ми-.дине у Солуну. лан Игњатовић 10639, Илија' Стефановвћ 12370, Митар Ми-Ј љковић 12371, 'Гоша Поповић!
немогућности исноруке Стога Финансијска Делегација позива ниже именована лица, да је лично или преко поште, односно својих команада, известе како желе даље да се поступи еа неиспорученим пошиљкама. Миросав Кастић, мајор по . привнаници бр. 6686, Милан!
Отаџбини, ццјзишедопри- ције, већ су избрисале све странке и њихове раалике и
ноо, што )с пчунаи морал
духовно уједнниле целокуоно
српсље ВС1* > с и.( задивља-. стаН0 вништ В0 да^матииско у вајућој ВИСИНИ. Ои је и једној политичкој мисли и у дању и нсћу бдио над једном политичком циљу: да воЈском, тешио је и храбрио и Својим самбпожртвовањем. Својом појавом и Својом речју одрЈжавао код ње веру и наду у лепшу и фећнију будућност, чиуи су топли зраци већ пцчели озаравати нашу напаћеиу Огаџбину, Једном речју: Њему : народнрг циља, па свако цеприпада главна заслуга за пање народних сила по писадашње велико дело на-; тан,има Д РУ Г ° 1 Р еда или ко -* а - . данас нису актуелна сматраше храбре игјјске. : мо шхетиим за опшгу народСа највећим одушевље- ну ствар«. н>ем и са нојвећом љубав-Ј Изабраиа је управа јединл»у српСКИ нарОД И српска ствене органивације у Далма војска примају и поздрав-Јцијв од 16 лица. У управу су љагу одлуку Његовог Ве- изабрани само они који су п ...«„ због лвелеиздчЈе« били на>ма11 е 1 оа и Ј • ' стмесеци у ауетриЈСким
етничпа јединствени нарлд Срба - Хрвата - Словенаца има неотућ .во п:-аво и жиостда путе.м самоопределења сгвори једну једчнственЈ независну државу. Према томе сматрамо нужним јединс гвен иолитички рад читавог становништва далматинског, док год не буде постигнуто или обезбећено посгигиуке овог врховног
личанства ћраља
С)
пске
К
1>е иц
вске Владе затв и с нама заједно клнчу: (Живео Његово Величин ство V— — г“/ јцш Живеи нови Ђенерал, ' Пос , ха Њсгово />раљевеко Висо-. чанство Наследник Пре -:
има.
дштарпрпу УТИЦАЈ НА РУСНЈУ Бу-
капитулације гарско
стола Александар\
П 0 Ј 1 ^Т!И
4ЈУС тПЕ.
ВКГН, 2>. — Главгш задатак норог немачког иавцелара Макеа Бодеиског нлглела да је, према гастима иа Берлпим, нова пацифистнчка офанлхва кз нпјшпрлј оенови. Н УЈОГК. 24. - Бразилијапска влада наредила је скоме предстпинику у Бечу да зотвори посланство и да ее одмах врати у Врз- " Ј 1 > П,
Атина, 24. септемара Амбасндор Русије, кнез Д • мидов, антервуисан од уред ника : Иовог Јелинства« о обрту који могу узеги догаћаји у Русији, изјавио је: »Најзначајнији факту данашњим прпликама јесте капитулација Бугарске. Она сачињава један ратни светски догаћај, ‘чије ће последице би1и огромне по кондчан евршсчак ове конфлбграције. Њен одЈек ће
се неоспорно осетити у Ру-
вилиру. , ЛОНДОМ, 21. - Из Токи.ја ја- сији. Признато је као преко вљају, да је Јапан одлучио да на потребно јединсТВО СВИХ стра{јужним острвимп Пвцифнка, које Н ака из зимајући екстреми-
јдржи под својом окупацпјом, уведе цивилау владааипу.
ста. Ово јединство незује гро.мну масу.
о-
Једивствена политичка организација
Сутра обновљени Љронт РЕЧ 2ШШШЈЕ ‘лелно са том спољном акци;јом уништићемо и издајнике — ју унутрашњости земље«. Прошлог мес.еца јула држан ’ је у Сплиту велики абор сви,у ! _ , „ **«.., *, ,* , странака у Далмацији. На ФИНСКА -'I НЕМАЧКА збору је једнодушно донесена . * 44«**** *1и4 и прихваћена ова резолуција:] »Хрвати и Срби из свихј крајева Далмадије, присхали-Ј це свах далматинских пред-1 ратних етранака, једнодушно! су сложна у следећим мисли- републиканске странке, Ша ма водиљама: I уман, отпутовао је у Берлин, Озбиљност Исгориског ча-’да убеди немачку владу да је са, који прежквљујемо, зајед- фински народ непријатељски нички претрпљенн прогом-јрасположен према ма коме ства и нев ље, јасне основе• немачком принцу, који би наших народних непријате- био изабранзнфииеки пр< сто. ља управљене директ .о пр >-( С друге страч-.’, фински тив наше иарсдне егзистен парламенат прегресао је по-
Фвнци неБе немачког принца Штокхолм, 24. септембра Један од чланова фавске
иово питање о иабору крзља, коЈв је до пре неколико дапа било извесио, а сада, после догафзја на западу и после капитулације Бугарсге, постало проблематично, јер мали нг.роди предос-ћају велику опасносг за себе од ма каквог спсразума са немичком државом. ПОЛИТИКА ИТАЛИЈЕ Односи према потлаченнм народима Рпм, 24. септембра Председник талијапске владе г. Орландо дрнсао је јуче значајан оолитички одгевор.у коме Је измећу осгалога рекао: »Италија, која се бори за независност свију цотлачених з, маља од Аустрије, посматра ие само са симпатијом, него и са великом искреношћу тежње за иезависносг других н а р о д а. Јединетво, које спаја чехо словач;:в нарсд, чзји санови браае земљу Италије као сноју ј емљу, остаде искрено и чрајно и после рата. Из вс.их разлога, одушевл>епа истим осећајама, Итаалија, у потпуном споразуму са Савезницкма, гзји исте директвве и према п о к р е т у Југословена, који траже своју пезависност. Италија је узерена да ће се измефу Италајака и Југословена створити ингимни однос.и са узајамним добитима. Италија жели да њено пријатељство а њена и-креност погпуно одговарају пријатељстеу н ис> рености Југословена. Ову изјаву одобрио је цго парламенат. Говорећи о примирју са Бугарском, г. Орландо је пнјавио, да су постигнуте све гарантије општег карактера и додао: »Постигнуте су неоцењиве добити повратком огромних окупираних територија и рестаурацијом Херојске Србије. Централне силе морају сада поново бранити јужни фронт и савлађивати велике тешкоће око војиог саобраћаја са Турском. Центрзлне су силе напустиле сан о превласти над светом«. 'Зх&гЗ•мтееЗд -«хаг*дс».»ггкдјудр 10ГАМЈИ У РУСШУ Успешан раззој операпија Лондок, 24 — Ј току прошле недеље трупе •ћенерала Фокла одузеле су од неиријатеља обе обале Двиие, на просгору од 50 миља. Јужно од Береницаскаја оне су разјуриле максималистичке снаге, потопиле четири лаће и задобиле 90 војника и неколикото-
ИЗВЕШТДЈ Обавештајног Бироа Срп. Црв. Крста у Солуиу о исплаћеним пошиљкама по. уплатама положеиим код Бироа. Овај иавештај је свстављен на основу добивених спискова о исгглаћеним пошиљкамз: А. Балтвћ — Наталији, по признаници 26833, од 28. фебруара, круна 233*56. Славко Асурџић — Диринки, по признаници 28719,круна 182*12. Малика Стефановић аа Радомирку по признаници 28720 круна 152*05. Милосав Јосипови!! за Милку, по признаници 28721, од 4. марта круна 152 05. Ј. Мојсиловић — Зорки по признаници 28723, круна 121*29. М, .Танковић — Аи-ћелији, по признаиици 28724, од 6.
марга нруна 167 43. Ђ. Бошковвћ — Зорки, по признаници 28727 кр. 152 05. Риста Томашевић — Роси, по признанвци 28731, од 3. марта круна-352 58. Милорад Цветкокић — Ијлинки, по признанвци 28733, 1 од 6. марта круна 81*82. С. Анћелковић — Николи, по призниници 28734, од 6. марта круна 75*15 — Наставиће се САОПШТЕЊА — Живојин Јанићијевић, судија охридског суда, да од’ угах јави своЈ'у адресу старајтељском судији у Солуну; а !то може учинити и неко :други. | — Јављамо пријатељима и •друговима, да је наш друг жамдорм. поднаредник Д»ор-
ског жандарл. одреда Богдан Маринковић 17. септембра тек. год. умро у 38 год. свога живота сарењен у српском гробљу у Зејтинлику. ! Ожалошћени другови Дворског жандармар. Одред. 2—3 ј — Крста Кршариговић тра> жи свога оцч Цвеју Кршаритовића. — Јопо Достица, наредник, 1—2, пошта 52, тражи брата Мићу Достицу, који је ступио у српску војску 1915. годипе, моли сваког брата Србина, ко би што о њему знао, да га извести. — Љубомир Вукићевић из Велике Кикинде (Банат) да се јави своме брату Николи Вукићу, 1—1, пошга 20. — Константин Мијатовић, рез. капетан прве класе, да се јави Стојану Миловановићу, нареднику, 2—2, пошта 28. <ип111в»ј»т»‘| |Тттда.-надваа»