Велика Србија

БРОЈ Ш. — ГОД. 1П,

СОЛУН, СРЕДА 26, СЕПТЕМБРА 1918. ГОД.

БРОЈ 15 ЛЕПТА

веаами& 1 —I— I |?7*то!«ал«.>Јвао» 1 А СВАИОЕ ЗЕВВ 1 Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН Г10 ПОДНЕ • ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4-50 драхме. тромесечно '13 , 50 драхми, годишнмј 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништиа: улица Краља Петра бр. 70. Уређује ОДБОР

шпеп

НА НАШЕМ ФРОНТУ Комшшке Источнвх Савезннчких Војсака Гонење ауапријских трупа, доведених хитно ди спрече ните напредовање, насшављено 1е снижно и са извинредном брзином. Српска војска, уз сарадњу францускс коњшџ\ пошто је форсирала лесковачки кланац, продрла је ирекјуче, после живих борби, у Лесковац и заробила втис од 500 војника. Јсдна српска дивизија прешла је више оо 00 километара за три дана беспрекчдне борбе. БлагодареЈш том нцдирању, отворен нам је приетуп у нишку равницу. Француске трупе наставиле су са истом жеетином да чиете област северно од Скопља од немачких елемената, који су бегством измакли капитулацији 11. армаје. Утоку овог гонења заробилч смо код Урошевца, з<: време борби. стотину нових војника и зааленили 27 топова, од којих 11 великог калибра. У Албинији нашс трупс и даље. напредују у правцу Елбасана, потискујући аустријске зашпиипнице које узалуд покушавају да спрече наше нипредовање.

НОВИ НЕМАЧКИ ПОКУШШ Предлог о миру Макса Баденског

Први корак новог немлчког кзнцелара, принци Макса Баденског, био је предлог о миру. Као Ш' о је изјавио у Рајхстагу упутиоје,преко Швајцарске, Председнику Вилсолу предлог: да се одмах прекину операције и отпочну преговори. Без обзира да ли предлог Макса Баденског садрн и конкретне услове и, ако садржи, какви су они и да ли могу да се узму као оскова за разговор о миру, предлог јеунапред осуђен на пропаст, не само $бог тога, што се тражи збустава непријатељств; без икакве гарантије ди ће преговори уродити добрим плодом, него у п >вом реду зато, што су пемогукима какви раз говори са данашњом Мемачком.А нарочито наглашаваше, да је предлог учињен у споразуму са савезницима Немачке, не оставља никакву еумњу о томе, да се тенденција предлога у оснсви коси са принципима Председника Вилсона и осталих Савезника о ослобођењу и независности дотлачених народа. Да ли су, под таквим условима, могући ма какви преговори у смислу предлога Макса Каденског? Прихва-ћаљетаквога предлога могло би значити омогућавање Немачкој да иосле неког времена обнови ратне страхоте под сасвим друкчијимоколностима. Ме-ђутим, Савезници су поднели толико жртава и овај рат довели до стања које не оставља сумње на чишј ће страни бити победа, а да би смели рескирати трајан мир и своју будућност, подвргавајући сеутицају једног скроз.интригантскогпредлога, Ако се сме на пречац о овоме судити, може се са тачноогћу стати на гледиште, да се овај корак Макса Баденског само по форми разликује од слич них покушаја Бетмана Холвега, Михаелиса и Хертлинга. У суштини предлог се потпуно подудара еа свима немачким покушајима, да се рат, у лемогућности решења оружјем, добије интригама, или, у најгорем случају, да се не изгуби. У осталом, Макс Баденски није дошао на место канцелара по сили неког великог преокрета у државном еистемуи режнму, него по потреби милитаристичке, кајзерове Немачке; атаква Немачка не може ни мислити о миру без задњих намера. Његовим доласком није ниП 1 та измењено ни у Немачкој, ни у редоЕи.ма немачке масе. Све је остало по старом, као што је било и за време Бетмана Холвега, Михаелиса и Хертлинга. Разлика је само у томе, што Макс Бадеиски није у стању ни да прети ни да се нада успеху немачког оружја. Зато ће он и отићи, пропасти, пре но други, као што ће про пасти и садашњи љегов интригангски предлог о миру.

ПОЛтЧКЕ ВЕСТИ ЦИРИХ, 26 . — И.< Беча јакл.ају; да је Цар К<рло примио у аудијенцију Тиеу, Андрашна и Апоњиа. БЕРН, 26. — Иа Берлина јавл,ају, да 1<е пови канцедар Макс Баденски одетупит«, ако њсгов предлог о миру не на-ђе одвива код Савезника. Овде ее, међутим, држи да ова »претња« предетавл>а само један обичан немачки маневар. • ЦИРИХ, 26 — Председник аустријске владе Хусарск покушао је да поведе преговоре са шефови.ма евију групи бечког парламента ради ооразовања владе »иародне одбраие«, алг је од Словена био одбијен.

1 РлСПАД МОН-РХИЈЕ Ј Изјава Д: » А. ТрумбиБа Париз, 26. сепгембра Председпик Ј гословенског Одбора г. Др. Трумбић, интервјуисан од уредчика Пши Журнала, нзјавио је: -После капитулацијс Етарске положај централнпх силј, а наро* чито Аустро-Угарске, посгао је веома криткчап. Ми ве; прасуотаујемо којничком , по литичко.м и соцчјатном распарчавању. Нусво 150000 на шпх војника, не желсБи да служе аустријској тиранији, лутају слободно по апааина•ма, јер ке постоје власги, које их могу аохвнтаги. Капитулација Бугарске врло је значајна, јер показује надмоћ|ност Савезиика. Сви с.човенЈски народи тражг своју неза• висност и сво.је краљевине. Ако се р&т продужи и идуће зиме, распад А.устро-Угарске биће свршено дело«.

Посде капвтулациЈе Буга^ске

Берн, 20; септембра. Као шго је објааљено, закључење примирја са Б гар ском изазвало јс у РумХнији грозничаву узрујааост. Нема чки официри морално су депримирнни, а војница су јако кезадовољни што морају лћи иа фронг. Макензен је предузео строге море р&ди надгледања ст&новнћштва <)н је тражио од румунске владе да одмах изврши клаузуле, које се односе на демобилизацију и предају ратног материјала. У сзима немачким круговима аавладала је велика клонулост. Пос,е Макензенопа тражења одржан је у Јашу крунски савет, коме је присуствовао и г. Браћано.Посланик Патраскану протествозао је шго је краљ конфзрисао са Браћаном. Маргиломан је одговорио, да је држање владе у томе питању иадахнуто нећином дрлсавним интересима. Он савегује краља да стално конферише са Браћаном, као са правим ту.мачем либералне сгранке. Прасуство БраНана на крунском слветујако је раздражило немачку штампу. Наје Ф раје Пресе назива комичним обећања Маргиломанова: да ће предати суду бившу вчаду, и вели: да Верлин и Ве.ч морају су«њати у румунске државнике.

Противу немачког атили-

.таризма Лондон, 26. септембра Тајмс је објквио први део апела, упућеног немачком на роду од стране Дра Николаја, лекара и професора на уни! ерзитету у Берлину, који је јуна месеца побегао аеропланом у Данску због идеја у књизи Б иологиЈа рата. Др. Николај пишс: да су садањи управљачи Немачке обманули потомке Гетеа и Канта и приморали их да воде срамну политику која је достојна једино Татара. »Ја сам увсрен — вели он — да хил>аде мојих земљака кришом деле моја осећања и л<еле да садашњд државници не успеју у својим страшним покушајима. Садашња влада потчињена је гвовденом м?чу који има огромну власт. Онај који покушпва да брани своја ј-

бДења брзо је умирен. Благодарећи оваквом поступку ми видимо наш јавии живот дкшен људи од вредности«. У АУСТРО-УГАРСКОЈ Ситуација све очајвија Базел, 26 септембра Ф ранкфуршер Цајтунг, као и сви други немачки листови, јав.Ј.ш да влада необична радост код словенских кругова у Аустро-Угарскојзбог пора-

за Бугарске. Министлр спољних послоеа Буријан изложио је чешким посланицима национзлистима политичку и војму ситуацију, изјављујући да ова изузетна ситуација предвића извесне унутрашње промене, које ће се извршити под федералистичком формом. Сви листови покушавају да подигну морал становништва. У Бечу и Берлину све нредности нагло падају. У Будимпештије берза затворена збо? панике. Фанансијске власти решиле су се да одреде најмањи курс новца.

ПОСЛЕ МИТУЛАЦИЈЕ ВУГлРСКЕ Коментари савезггичних лнстова

Лондон. — Дела График вели: »Услови које су примили бугарски парламентари равни су потпуној капнтула цији, коју би сваки обазрив победилац захтевао. Шго се тиче питања о коначном одрефивању граница и утаначивању ошгета које Бугарска дугује Србаји и Грчкој, она се могу згодно решиги само на конференцији мира. Дела Кроникл вели: »Вугари су предали оружје онда када су Савезници били на путу завршавања рата. Њихова капигулација одсекла је главну аргерију којом је не мачка акција ефикасно про дирала на Исток«. Морнине Пост каже: »Бугарека пада. Немачка победа у гумунији срозава се. Ова пеерећна земља може се сада ослободвти ропског ланца и постати слооодна држава. Савезници се могу такофе иадати да ће успоставити везу са јужном Русијом и ослободитн ;е немачкогјарма. Савезници би требало потпуно да уни шге сваки трвг аустро-немачки на Балкану. Жеље Србије греба прво узети у обзир приликом коначног решавања балканског питања«. Дели Експрес вели: »Од сада је турско царство у крајњој олзсности. Ако Турска да отпора, ова ће учинити да јој се повеча мера њене ко начне казне. Централне Силе сада су изоловане од Истока. Узалуд ће оне претресати питање о могућој вези са Истоком преко Украјине. Но овај пројект као да им је испи сан на песку. Ма овај нччин престала је оласност за Индију. А ш резултат који нарочито претеже јесте то да Срби улазе победоносно у своју земљу, што ће још је даред учинити да Аустрија задрхти од ове војске«. Д ели Њус вели: »Систем Средње Европе (Митл Европа) је у разваллкама. Удео Фердинанда у капигулацији Бугарске још није јасан, али има*места веровању да је он био главми саучесник, као што није без значаја скорашњи долазак краља бавар ског у Софију. Лозинка малих краљева сада је ова: спа савати се куд ко може. Мислимо да је се мудро поступило што у услове са Бугарском ниеу ушли политички обзири. бво баца Турску у велику муку и можемо сматраги да је Турсска на овај начин ван рата. Са поузда 1вем се предвифа да ће се Румуни појавити на ратној позорници, па макар то било и у еврјству планинског четничког ратовања, и не може се никад посумња ги да Аусгрија није знала аа бугарске намере«. Дели Мељ каже: »Ђенерал Франше д‘ Епере може сада, ако налази за сходно, окре-

нути своју моћну војску противу Цариграда и Дарданела и отвориги фдоти савезничкој пролаз. Ако 'Гурска не закључи нечдшжно мир, нашта је неће моћи сачуваги од пропасги. Други резулгат је формарање дунавског фронта, који ће за Савезнике сачињчваги други нападни фронт противу Аустраје. која е нашла у тешком полозмЈу и сад узима војску са западног фронта. Ако ова смањи сноју војску на италијанском фронту, ]>ен ,-рал Диац и његове ејајне труие улучиће згодаи моменаг.. Даљи резултат биће уништај утицаја немачког у Украјини и наКавказу. Истиударац који доносн крај свакој могућносги немачког господареља на Исгоку, даје велику н.Јду да ће се Русији помоћи и да ће се подвргнути брзпм заслуженом кажњавању немачки агенти који учинише да потоцима падне невина крв по улицама руских вароши«. , Тајмс вели: »Јасно и несумњиво предосећамо да је г/ољул.ана иепријатељска конфедграција на ивицв свога срозавнња. Лични интереси који су везивали њене чланове поништени су. Узроци који су навели Бугарску да иступи аз борбених редова такође важе и за осгале чије јс стање још озбиљније. Решење питања о границама регулисаће се кад и остала пигања о границама. Друга питања политичке природе неће се уносати у војну конвенцију, али вероватно је да ће за сада бугарске границе на северу и западу осгати оне исте из 1913. године. Немачка верује шга више да је »ратовање на два фронта«, чега се њени стратези понајваше плаше, претворено, у ствари, у ратовање на три фронта, ако се узме да је италијански фронт засебан од белгијског и фравцуског фронта. Босна и Херцеговина је аагрожена и да би је. одбранила или заузела ма какво држање, Аусгрија ће покушати да се брани у Србији. Аустро-Угарска ће ислабити своје снаге на Пјави и Алпима. Али најосетљивији ударац који је претрпела светска политика Немачке јесте тај, што је животна артерија свшу жеља немачких »0д Бердкна за Багдад и даље« поесечена«. Т ај.чс закључује: » Греба да наставимо све док Немачка не иотражи да јој мир диктирамо са толико ионижења колико и Бугарска и са свима условима које је Бугарска примила«. Листови уопшге подвлаче чињеницу да Савезници не мисле да се меш&ју у унутрашње послове Бугарске. (Извештаји Ратног Пресбироа).