Велики Петар руски цар и његово доба

95

духовник и један грчки лекар, у које се није уздао. Непријатељи навалише на варош и оба се пратиоца поплаше да их не заробе. Петар хтеде да их испита још боље и нареди, да се један део војске обуче у шведске униФорме и да их привидно нападну и заробе. Војска продре у дворану и похвата их. Вођ прећаше духовнику са голим мачем, ако му не прокаже ко је међу њима цар. Овај једнако одговараше, да цар није међу њима, а Грк га издаде. Народ је Петра волео, а да би се обезбедио од хрђавих племића установи нарочити суд и издаде закон, да сваки сељак мора свога спахију пријавити, ако осети да ради што против цара. Сваки је требао да изговори реч: „слово и дело“, и одмах се ослободио свога газде, а тајна канцеларија наставила је испит. — Ларамзгин св о томе заводу изразио свако: „У Шреображенску има једна овештала зграда, а у њој суд који мораде цар да употреби против завереника да осигура царство. Али историја. се за то не тужи на ПР о ОИ га приморале на то.“

Петар беше Фини политичар. а ране све дворове и умеде се користити елабостима других. Путовање му беше красна школа. Само штета што није изучио све добро, јер се више пута преварио. У приватноме пак животу беше изврстан. Највећи му је споменик престоница на Неви, јер је уређена европски. Ту беше трговинско главно место и трговци пренесоше пијацу из Архангелска. Узалуд беху разлози трговачки, да је водени