Велики Петар руски цар и његово доба

98

што ми оста Сенека. Другога друга и утешитеља нетражим.е

Петар се немогаше сит нарадити и све испоправљати. Издаде закон, да нико не сме у степама палити траву, јер се могаху лако и шуме подпалити. И на земљеделство пазаше "особито. Много је ценио сопетвену тековину. Кад је једном изишао ван Москве да се лечи посети гвоздени рудник некога Вернера, равгледа добро и изучи ковати шипке. Кад се вратио у Москву питаше газду, колико зарађује мајстор на пуд скованог гвожђа,

„Три копејке, или алтин“ — одговори газда.

„Е, онда ја имам да примим 18 алтина,“

Газда извади 18 дуката, изброја их и рече: „Једноме раднику таквом, в. Величанство, не може се платити мање од дуката пуд.“ :

„Узми евоје дукате, — рече цар — мој рад није бољи но свакога радника; плати ми што и другоме плаћаш, За те новце хоћу да купим ципеле, јер ми баш сад требају“ — и показа Фабриканту окрпљене ципеле.

Види се како је пар био гостољубив и како није трпио раскош. У Холандској се навикао беше да једе о ручку масла и сира, а особито је радо јео лимбуршког сира, па једанпут и обележи комад сира, да неби и ко други јео. Примети сутра дан да је мањи комад и позва кувара. Е

__ „Што је данас мањи сир% — упита га. — Ја сам измерио.“