Велики Петар руски цар и његово доба

3

красно понашао и гледао да добро васпита, брата. Петров први учитељ 1677—1680. беше Никица М. Сотов. Он му предаваше нарочито историју рускога јуначког доба сасвим просто у сликама; труђаше се да му отвори вољу к знању, а удова царица хтеде дага добро васпита, Феодор сконча 27. Апр. 1682. и неостави деце. Милославскова странка, којој беше председник кнегиња Софија држала је за извесно да ће доћи на престо царевић Иван; а угњетана породица Наришкинова надала се царевићу Шетру. Иван беше слаб и крактковид, те мишљаше, да ће кнегиња Софија одржати чаетољубље и радити за дом Милославскога. Петру беше тек 10 година, али се од њега млого ишчекивало, тако му се надао и отац Алексије, и брат Феодор, како вели прича, да ће постати последовач. Братска љубав учини те се олакша извршење те жеље. Кад се после Феодора сакупише у Москви великаши, који беху за Петра, извикан би Петар за цара, јер то беше општа жеља. Само неки Самбулов по наговору Софијину устаде за Ивана и многи га подпомогоше, зли прође на празно. (Тај Самбулов доцније поста само племић, а надао се да га царевина постави за бојара; и с тога се закалуђери па постаде монах у Чудовескоме манастиру. Једном га ту нађе Петар у цркви. Он опази да тај калуђер само не иде после литурђије у Антидор но оста на месту. Петар га зовну и запита га зашто то чини. „Ја сам Самбулов — речему — и. не могу од стида да погледам уочи увре1 %