Вечерње новости
\
БОЖИЋНИ БРОЈ
БРОЈ 256
Власнин и директор Милан П. Савчи'ћ
НИШ 25. ДЕЦЕМБРА 1914 ГОД.
ГОДИНА
Б О Ж И Ћ
ни пред Тобом, за рат, који нам
јим праведним аспираиијама". Нзена неутралност по речима Бетола у скупштинском говору од 6. децембра, „не треба да се састоји из пасивног одрицања, већ из будне и марљиве пажње, потпомогнуте јаком и за одбрану највиших интереса земље увек припремљеном војничком готовошћу". Брже и мирније него што се и могло очекнвати завршене су
Идеологија нових Хуна — Какву војну проповедају Немци Године 1889 у Берлину је била издата брошура под насловом „Војни Парадокси“. Редакцијама париских листова разаслани су били егземплари тих брошура ради рецензије, с напоменом издавача, да су ти »Војни Парадокси“ изишли из пера једног лица које које стоји врло близу императору,из пера генерала Валдарзеа који је као што се зна, командовао ме1]у
Кад смо некада, као малишани, на тихом домаћем огњишту слушали лепу божићну причу о источ им царевима, да ли је ико од нас раздраганих могао и помислити, да је Провиђење одредило нас, и баш нас, да понесемо тешки крст и да смрћу својом откупимо спас своје браће и — да са путком у руци, бранећи огњиште дочекамо Божић. Зар се низ благих децембарских празника прекинуо и у срцима нашим ос.ала огромна |
скупштинске дебате о овој но- народним одредом који је у Китају вој активној неутралностн Италије и влади њеној дато је, о‘ громном већином гласова (413
наметнуше, славимо Рождество противу 40), генерално пуномо' Твоје, молимо Те да укрепиш ћнје да најприкладнијнм сред-
душе наше да до краја издржимо искушење, које си нам дао.
регисшар
ствима ради у интересу „праведиих аспирација" свога народа. „Изумрла је иеутралност Итслије и биће рата" писао је одмах затим лист талијанских националиста „Иеа Ка0опа1е“.
угушавао бокссрскн устанак Ево неколико идеја из те брошуре, на коју сад потсећаЈу париски листови, — идеје, које ванредно карактеришу психологију људи, који сад окружују Виљема: — Ако би рат постао неизбежзн — писао је Вандерзе, — не треба понгвљати старе грешке. Немачка војска не тр ба да буде хришћанска, великодушна, као што је била 1870 године. Потребно ће битн као што је рекао Бизмарк, пустити сву крв. Нс треба штедети ни вароши ни села, где би се макар један избацио из
Неспоразум. „Новости* су донеле. да би Б УР но пак поздрављени говор ^ ^ ^ м требало оне силне заробљенике : републиканиа Барцилија, на Ј е - '| К ућ е . Треба их срзвнити са земљом, употребити за чишћење блата но > од познијих скупштински г . укватити што више грађана и поуса нишких улица. СуШра дан с< Д нина : и Д а је време за осло-, бшати. И тако непрестзно. Ако се сам видео јету групу заробље- бођење талијанских предела садј хоће да доби е дубок и трајан мир, ' * гу л / „ 1 Т реба радити после радикално и рат
како метлама и лопата-
н болна чежња за тихим домом ј ма згрћу у гомиле силно блато и правац ове најновије талија! | ништењ . м царода. После коначног
или нш<ад“, открива у неколик 1 >|
нротив војске заменити потпуним у-
и скромном славом српском Данас, кзд јутарња звона објављу|у славу рођења ББеговог, рођење Спаситеља и Д4ученика, мени кроз памет, чини ми се, пролазе сви они божићии дани прошлих толиких година, гледам сва весела лица давнашњих познаника, сећам се свих наших српских обичаја и као да чујем пупање и мегање из пушака, и пиштоља, кад наши старији налзжу бадњаке н припремају печеницу. И слатко ми је и тешко ми је. Даиас, ко ће вас полазити, о -» -омови наши у Бео ву, Шаппу и запашд* ? Ко >* . уН'»т м суће ваше, питома селс -нска ? Да ли ће се, храбра браћо наша. у логорима вашим поја-
њене чаре још у почетку европскога конфликта на озбиљније промавиги Христос Спаситељ да васјтрање уговорених погодаба; на
ске политике. Она ниЈе још ппецизпо одређена, али уласком борсаљера у Валону проговорено је са свим јасно. да није упућено на Савоју и Ннцу, нз Корзику и Малту, већ на фразирано талијанско „Маге пс б1гиш“. Мало је веровагно да Италија може имати истинске аспирациЈе и на део славинскога раније »Сињег“, сада „Плзвог Мора“. Жеље о потчињавању славин ских*) племена не стоје у сагласности ни са принципом националне целине, којом се руководи Италија, ни са радовима — Активна неутрохмвст Итгли в — ј великих талијгшских родољуб.-! I<--/д мдшсјјс; млј- 1 какни су ОПЛ 11 Г* ирИ03ЛДИ, Ма скорашњих талијанских савезни-; ццније и др. А Србија, ако би ка покренуле су њене полити-1 баш и успела да оствари своје идеале, остаће за Италнју увек
на оном празном нростору код гвозденог моста. Нола или колица за однотење блата нисам нигде видео.После аодне од оних гомила ностале су гомилице а сутра дан су и те гомилице потпуно ишчезле. Све су их разнела кола. — Па нико није паредио да се блато носи, већ само да се покупи — брани се онај над зорник овог оригиналног начина чишћења улица. Хомс. ИТАЛИЈД
пораза на бошом пољу, почеће се борба против жена и деце, и на|зад, кад све физичке снаге народа буду истрошене, побеђена раса ће угинути на свагда. № РбЗБОЈИШТУ Одломци из једног дописа после биткв пред Варшавом Лођ, 23. окт. 1914. г. У Блону, 8 врсти од Варшаве почише бојиште. То |е тамо где су наше храбре сибирске трупе уништиле план немачке офанзиве. Цела дужина линиска од Варшаве до Блона, чспуњена је непрекидним поворкама, коЈе су чувале својз ослобођења ог-
оваким приликама треба врло Ј ани *' и Н — и_оли_ великог оцушевљења код војске. да би се могао постићи успех. .... Наставили смо свој пут. У Сахачеву слушао сам од једног становника, анегдоту која показује пруску учтивост и добро понашање! У замку некаква богаташа, усели се немачки штаб. После његовог одласка, руски официри налазе суму од 3 марке на столу са овим речима; „Јели смо ваше кокошке и гуске, а такође смо пили и ваше вино ! Остављамо вам зато 3 марке* Имаосам прилике, да разговарам са једним пруским с фицирем, који Је дошао са бојишта француско-нгмачког, сад је у болници у Сахачеву. Поверно ми је, да никада Нзихове трупе нису претрпеле таку артиљериску ватру као с-ву коју им наше трупе бејаху причиниле за време битке под Варшавом. — Поплавили сте наше шанчеве кишом од шрапнела — рече ми. — Ништа нас није могло заштитити од тога, и били смо у Једкој апсолутној немогућности, да се одржимо на својим позицијама. На)зад, после сграшних мука, доспесмо у Ловић. Чим га бејаше Немачка оку.пирала, одмгх бејаше постављен гувернер. Пошто је био на царском двору, престављаше цвет војничке
ВИЉЕМУ О, изродс Цзрски, варварине мрски, Како си горд Сио на Царскомс троиу; А духом и душом и дслима својим Како бешс низак, а раван Нероиу. О. ввдиш ли, сире, позориииу људства Милијон* како јад и беда прате? О, чуј» 1п ли јаук и ридале гласио Нејачи што цвилс, матера што пате? Ти си узрок свему, и виноввик рата, Због тебе се сада крв потоком лије, Нико иије знао да под Царском круном Зликоваи сс јсдан и иараарин крије. Па да ли се стидиш од недела 'својих. У Двајестом Веку што их ти почиии Са хордама тивљвм пвгане ти расе? Бојиш ли се, зверу, Бош на висини? 0 , стики ће клетва до престола твога, Кпств.1 милијона страдалих и палих? Ти Геш битн сломљсн, погружен н свео, А с-.ободии биће сви мароди мали. О, нека си проклет за вечна времена. Што сн многе мајке у црно завио, И јаднике многе баиио у беду, Проклет да сн, Царе, проклет всчно био. Клеће те садашњоет, будућност и прошлост, И сени јунака шти ла'ше у крви, Варварине мрски! Свуд ћеш клетву чути, И кад те у грову буду јели црви.
пред ие плате за пренокиште, пре него шго би дошла комисија Сргдишног Одбора- И рече им добар човек: уђите без зазооа у гостионе, јер се оне по чистоти не разликују од улице; али ако иксте собом понели што за јело и пиће, удисаћете само кужан кзвански ваздух. И још им рече добар човек; на зад покушајте, ј«р ако гостионичар још није отишао да спавз, можете добити кору хлеба и гутљај воде. И они уђоше у гостиону код „Истока.* и она звезда што им је путоарис гокра- ' вођа, заплака се. А у гостиони гости
ције. У својоЈ отмености нијејСамо првтестују. Један виче: ево бранио својим воЈницима да г Р°ша само да видим чисту сервипљачкају варош, коју заузму
Магацини су иљачкани пред очима сопсгвеника, са друге стране, под претњом револвера, реквирирали су коње и зим ска одела. Један ми је Пољак лрииао. ЛЛ му ЈО 14? »1И .пу ч ник отео капут од астрагана
њишта, окружавајући пут, на М у ј е за тражио, да му пла-
озари мученичком душом сво јом, хоћете ли, војници, снаситељи. окупљени око логорских ватри осетпти благост великог данашњег дана и запевати силно и побожно; г Рождество Твоје“. Данас, кад забрује звона за славу Твоју, Господе, ми мали Срби славећн Те, подићићемо очи своје горе и благодарићемо Ти, што смо Срби. захвалићемо Ти, што си нам определио велику судбину Твоју, да жртвчјући себе и своје животе за права поремећаја,
тражење излаза за легално иступање из савеза. Дух и речи уговора ишли су у корист Италије и она се у брзо видела ослобођена од СВ' јих савезни чких дужности ; видела се иа чистнни, да без икаквог страног утицаја бди само над својим сопственим интересима. Али како ? „Слободно објављена и лојално одржавана неутралност
мање опасна од Аустро Угарске Монархије, која би претила да се преко Балканског Полуострва приближи чак и Суецком Каиалу. С тога се са сигурношћу може очекивати поредна акција ИталиЈе са
коме се наш аутомобил угли био. Варош је пуста. Око Блона налази се непрекидан ланац шанчева и брежуљака, сада празних, али на којима се водила страховита на-1 борба. си-
ти цену његовог капута, официр му одговори. „Ја имам дос>а зрна, да то извршим само ако то желитб“. Аустријанци су се показивали као прави варвари. Јуришали су као гладни вуци, на љу. ^ !де и жене, на које су наила т . г , Једни су дубље ископани не- зили ррубост њихова лама Гројнога Споразума и нама го други, боље уређени, боље иста као лакомост !
противу заједничког
угњетача. * - Ј. П. И. *) Оввј средњсвековнв налив за словеиска племеиа из целе унутра*ш,ости Балканскога Полуострва измсђу СолунЈ, Родопа и изпоришта Саве и Дра** најзгоднијв се, по мишл.сњу пжсиа ожих редвка, може употргбити
није довољиа да нас (Талијане) ! за ! е « ничко им* за српсиа, хрватска и сло 1 / веначка племена, јер јиме „Србо-Хрватн« не зашгити ОД последица ОГрОМНОШ обухвата Словенце, а „Југословени• обухвата
живимо и умиремо за права поремећаЈа, који свзког дана малих, за слободу потиштених! постаје све опсежннји и чији и част одбачених. ! крај нико не може предвидети“ Данас, оборивши пушке доле, — рекао је 3. децембра, приостављамо да занеме наши то-; ликом отварања скупштинских пови, заустављамо за час ужа- седница талијански министар снп бој, и свесни да ми нисмо премијер Саландра — то „Итакривн, што се широм света про- лија мора бити активна и бодра .. лива крв, да ми нисмо одговор- мора прибављати важност сво-
и Бугаре, — који се у критичним данима Словенства не цонашају као браћа Словени стога је био слободан да ову употребу овде и објасни. ДУПУЈЕМ вТАРЕ ; ШИВБЋЕ МћШИНЕ аанат/шска (КаЗанџиска) уд. бр. 14> 5—10
заклоњени ; то су шанчеви немачки. На дну су, исцепани тоз-| луци, испаљени метци, исцепане I хаљине. Близу пута леже покретне кујне, разваљене. У јарцима дижу се ка плавом небу муниционе каре ним рукуницама. Ми напреду)емо по путу каљавом и излоканом. У Ракитну борба беЈаше још жешћа, где су наши сибирски цукови учинилм чудо од јунашгва. Они су отелн 8 редова паралелних шанчева на бајонет. Сваки корак унапред коштао нас је огромних губитака. У
бејаше Манкел Антоновић - Гурарк.
НИШКЕ НЕПРШКЕ Саврвмена божићна прича —
Пођоше за звездом тражити место са разломље- где се Христос родио, да се Спаситељу поклоне. И у ноћ доћоше до Нног*. И гле чуда, наиђоке на језеро у коме се звезда огледаше као месец у мору. И загазише да га пређу и да уђу у град. И пређоше га,'јер то не беше вода него блато, блато стлрославног града Ниша. И по граду зађоше тражити преноћиште. Зазорно им беше улззиги у гостионе, јер беху газили блато до чланака својих иогу, г у приватне домове нико их нг пусти док уиа-
јетт, док други пружа крпу и виче: с овом сам сервијетом очистио виљушку и нож, с чиме ћу сад обрисати уста од ове ужеж^не масти, нг коЈој беше испечено срамсжљпао пар ченце месз протпв кога мг се стома толико буни. Поолуга се на све стра ие дере : немг — ша> 18Ј да С1;а»А они приђс човеку ко ји им се учини да је власт, и рек ше му куда иду и да би хтели са&. преноћити, па продужити пут. И рече им човек: и друге су стране мискје преноћиле за столовима нишких гостионица, мсжете и ви. И задремаше. • А сутра дан опет изиђоше на улицу, гладнн и ж.-дни, прљави и дрљави. И хааташе рачун колнко ће их стати да утоле глад и да угасе жеђ, и да се счисге и умију на да продуже пут. И ужаснуше се кад им рекоше ц*не свему томе, а све I иде рекао би на прегрш, а пут је далек! Ма какаа је ово град и какви су ово људи у п>ему, упиташе једног циганина?! — Оао Је град у позадини, и овн су људи продавци у њему, одговори им он. И одоше да траже место где се Христос родио, це осврнувшн се на Ниш. А она звезда им се опет ука* за кад беху дзлеко од града и одведе их још да/ве, да се внше никад у Ниш не врате. Јзд.
саме- Вши пТ|)анацГ ж добр у о“ блиран са засебним улазом. Јавити се уредннштву овог листа. 1-3
ФЕЉТОН
На стародо огњошту (ПОСЕТА БЕОГРАДУ) IV. Поновни одлазак Јсссњс сунае суморним сјајем Посматра живот старе Европс, Па иоси зраке и овим крајем Који сад крвљу синови кроас. Жалосиим ходом главе погИутс Крећем св иатраг из родног краја, Сузе ми теку ко дз се љуте За удес злобнв мог завичаја. Поглсдам тамо где куће ававе Јужним ћутањсм иатраг ме зову, Да с њима ове подвлим дане И чекам нашу будућност нову. Расутн зраци широким сјајем Трепере чудно с потајне наде, Јер сс растаЈем са својим крајем: „О збогом, збогом, родви мо] градс!* „О збогом! - Ал’ не! Ја дуго већу Чекати к теби повратав скври У туђем граду остати већу Јер ту св дужиост са жвљом бори Да дођем к тсби . . . И пођох даље Шапћућж тајио, ко да се молим, А ов ми, ево, још поздрав шаље Јер, ко ои меае, ја њега волмм!
ХС М. Лауновик ■ДаХ
о
Како је азгледало? — Лисмо Јвдног Београђанина Поред свих извештаја, који су званично и незванично стизали о стању у Београду за време бављења Аустријанаиа, још није дата потпуна слика тих туробних дана. Требаће још доста времена да се сви податци о томе исцрпе. Данас пуштамо писмо једног младића-студента, који је преживео тих тешких 13 дана у Београду. Лраги Ацо, Ја сам ти се, чим је пошта прорадила, јавио картом, да смо за време Аустријанаца били у Београду и да Је Бора заробљен и одведе;:, а ми остали да смо здрави. Из новина приближно знаш како је било за оно неколико дана док су били Аустријанпи, ма да и оне не могу да опишу шта је све почињено Жалост је било погледати Београд како се по њему шире и размећу бесни хусари, а још жалосније је било погледати двор, како се на њему вије црно-жу га застава, како се по њему шире аустријскн официри, како улазе и излазе разни типови и аустриске улизице. Још тужније је било слушати како саркастичним смехом и злурадошћу исказују своју радост и подсмевају се Србима.
Испрза су били према грађанима учтиви, јављали се први женама и људима, плаћалп су за све што узму; али то је све рађено с планом и рачуном, то је било маскирање оног што ће починиги а и да би заварали мирно становништво. Од мах су почели купити оружЈе. Сваки је морао одмах сам у двор донети оружје, „јер код кога се буде нашло биће обе шен “ — смакнут. — После 2 или 3 дана њихови жандарми ишли су са колнма од куће до куће и увимали: секире, пијуке, бу даке и ашове. 24. новембра излепили су по вароши огласе: да становниш тво преда оружје (сем оне раније објаве); да се српски во1ници сами јаве; да сваки кој'и зна комиту, и војника или знв да ко прикрива оружје, јавк њ> ховој команди, за шта Не добити награду, итд. Тада се □ојавише силни шпиони и швап* ске улизице, који су издавалк комите и војнике. Прво што су урадили, кад су ушли у Београд, било је, да су истакли на двору: црно-жуту, маџарску и хрватску засгаву в излепили прокламације на не* мачком и маџарском језику, у
којима нам причају како је СрбиЈа незахвална и како Је брзо заборавила услуге учињене јој од стране круне хазбуршке; како је сама Србија изазвала рат; како је Ф.Јозеф доживео ту славу да освоји Београд и да к азни незахвалну Србију итд. и тд; а на другој одмах до ње Крупним словима само на маџарском ово: „Живео Краљ!, Живео његов дом! Живео народ!“ Највише су се ти „храбри* Швабови бојали комита и бомби. Због тога нису смели, одмах чим су дошли, ићи по већим кућама, {већ су тражили мање и где има становника; нису смели ложити фуруне у правним кућама бојећи се да нема у оџаку бомби, већ су ложили затре на сред собе. Наредба да се несме нико виђати после '6 сахата била им је добро дошла за њихове крађе, јер су тада, што год је боље из појед* них кућа, крали и односили преко, а грађани нису могли вндети и бити сведоци тога што су они ноћу починили, као и куда су однели. Сем тога су тада и рањенике односили да се не види колико их има. После првих њиних успеха
грађани су били изложенп највећим непријатносгима и незго дама, гако, да су се морали крити по оџацима, таванима, шупама, подрумима, бураднма итд. — Када се првн пут чула пуцњача са Космаја, њиховн официри су говорили војницима да то бомбардују Ниш, а када се пуцњава непрестано приближавала, тада их Је обузимала велика узнемнреност, те модерне варваре (јер су већ и биле стигле непов >љне вестп), и они су се већ живље кретали и почели су комору превозиги преко и повлачити се, што сс одмах опазило. 29 . новембра по подне почеле !су патроле мирно становништво пресретати и цретресати изговарајући се да су се иушкарали неки с њиховим војницима и због тога морају их пре трести, да виде дз немају бомбе. А 30. изјутра почели су заробљавати, кога су год нашли на улицама, не гледајући године и старост. Тако је и Бора заробљен. Нпр: свима улицама крстаре патроле, и купе кога год нађу на улици. Па онда, лупа пандур у добош, свет истрчи да видц шта је, а они све оица ухвате и терају у Земун. Тако је цео тај дан одво-
ђено, па сутра опет. Чак су по неким кућама тражили и завириџали по тананима и подрумима нема ли сакривеног света. А последње ноћи? то је би* ла ноћ бегства и крађе. Дакле, били смо 13 дана и 13 ноћн под јармом аустријског дивљаштва. Преживљавали смо горке дане, јер смо својим рођеним очима гледали ка* ко ти модерни варвари убнјају вешају и злостављају нашу браћу, били гмо очевидци како аугтрлЈСки војници пљачкају имовнну избеглих грађана; како калаузима отварају затворене куће, како носе шта им се допадне, како атлазним јорганима покривају коње... А 2. децембра ушла је српска победоносна војска, која је имала шта и видети : обијене и оцљачкане куће н дућане, жалосно лнце оних чије су хранитеље, синоаи и децу охводилн а који су сад пливали у радости, покрај све жалости за одведенима, Јер је Београд опет српскн, а црно-жута застава згажена од Њ. Б. Краља.
»Намсти* примхју огдасв пв умвввив! цаии.