Вечерње новости

Штамплрија Ђ. Муниа и М. Карића. — Ниш,

Власник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ

,н о в о с т и .

Број 485

свршенн чин шевтоиске бруталности, као на пример онај нзвршени над Белгијом“. И такве подрумске претње вире између редова и остале штампе. „Мир*, тобож демантујућн, доноси како се по Софији већ недељу дана проносе гласови о некаквом четничком упаду у Македонију, и како ће Бугарска са допуштењем Споразума напасти Србију. На такву претњу личи и дугачка конференција коју је јуче имао немачки посланик Михаелис са бугарским министром воЈним Жековом. #1ос. Саветсвања код Радославова. Софија, 12. августа. Састанци министра иредседника Радославова са страним посланицима а нарочито са посланицима централних сила толико су учестали да ће ретко који дан проћи, а да пуномоћни министри Аусшро —Угарске и Немачке не оду у министарски савеш г. Радославову. И јуче су сва три посланика централних сила дуго конферисали са г. /тОославовом. Овако честе конференције и сувише лпче на вођење преговора, који су привидно прекинути опозивањем бугарских делегата из Цариграда. #пс. Отворено писмо »Камбане* Софијска германофилска „Камбана“ упутила је једно опширно и занимљиво, а нарочито врло карактеристичнописмо министру председнику д-р Радославову. У том писму „Камбана“ се труди да докаже две ствари, прво да Бугарска не треба да приђе Споразуму и друго да Бугарска треба да приђе Савезу. Да би доказала ову тезу „Камбана“ прво истиче да једина држава у Споразуму, према којој Бугарска има само симпатије, Енглеска, не може бити пријатељ Бугарске докле год је у савезу с Русијом и Србијом. Претпостављајући да приђе Споразуму, Бугарска, по мишљењу „Камбане", треба да се бори за увеличавање „омрзнуте Србије*, да се бори да Русија добије мореузе и Цариград са залеђем, а за то ће, по тој логиди, Бугарска ако нападне Турску, бити истовремено нападнута од Србије, Црне Горе, Румуније иГрчке. Но не само то. Немачка ће, да би спасла Турску. послати против Балкана велику армију од 500.000 људи („Камбана* ето зна тачно чак и број) која ће прегазивши Србију ударити Бугарској у бок. Кпд је тнко доказала немогтћност приласка Споразу&.у, „Камбана" је нашла ла је најлепше сачекатида Немачка нападне Србију, па да Бугарска онда само заузме своје земље. Као врхунац свега „Камбана“ оптужује све оне, који предлажу прилазак Споразуму, да су потплаћени златом. У ГРЧКОЈ Венизелос—сер Елиот Атина, 12. августа. Данас у 1 саг по аодне енглески иосланик сер Елиог иосетио је иродсвдника

владе г. Венизвлоса. Разговор ]е трајао више од једнога часа. Веру]в се да се разговор искључиво тицао сиољне ситуације. Одлуке Споразумз. Атина, 12. августа, „Неон Асти“ сазнаје из дипломатских извора да су силе Споразума одлучиле да, у случају ако Бугарска не прнмн предлоге Споразума, учине по кушај код Грчке да напусти неутралност и сама приђе Споразуму. Наиђу ли на тешкоће, Споразум ће извршити енергичан притисак на Грчку. Епирски лосланици. Атина, 12. август, Посланици северног Епира посетили су министра војног г. Данглиса и молили га да код влада посредује да се епирским посланицима призна право гласања. Нов француски посланикАтина, 12. августа. Нови посланик Француске, г. Гијемин стигао је јуче овде. Истога дана послзници Сноразума посетили су свог новог колегу, а пред ноћ посегио га је и г. Венизелос. Краљ ће данас примити г. Гијемина, који ће му предати своје акредитнве. Вднизелосова влада. * Ив. Дњепров, дописник „Руског Слова“ у Атини, најкатегоричније тврди, да је грчки краљ поверио Венизелосу састав кабинета без икаквих услова са своје стране. Министар војни у Венизелосовом кабинету, ђенерал Данглис, био је командант армије која је оперисала у Епиру у време првог балканског рата, Министар Репулис био је иодпредседник управног одбора либералне странке.

ра, служи као забава. Ту је велика карта европског војншта, преко које газда Геца повлачи црн конац, преплећући га преко пободених чиода и њиме обележава фронтове. И то је све тако лепо и забавно било, док та мапа није привукла и пажњу газда Јанаћка. 11а и тад још лепо било, је су Руси били у офанзиву. Али кад почеше Руси )да се повлаче, повлачио (еи Геца црни конац. Паде Пшемис. Гледа Јанаћко како јн конац „заобилазио" Пшемисл, па љутито гунђа. Али кад паде Лавово и Геца измаче конац, Јанаћко да побеснн од љутине... — Чујете, молим вас! — вели он Геци. Више да не измицате овај конац. Ако је вами мило да померате фронтови, нама није. Јербо, ако видим сутра, да си измакао тај црни ибришим... Зацрниће се свима!. Пазите се! — Да не кажете после да вас нисам учтиво опоменуо... — Амз, тако се помера руски фронт! — правда се Гецз. — Ти ли си Књаз Ннколај, да га помераш? Не мешај ее ти у руску команду, толико ти кажем, јербо ће свашта да будне! И до тога доба Геца Кон више не помера конац на мапи, и наравно /кинута је јбдва забава грађанству, (Наставиће се.)

Нод г Трубецког. Г. Епископ Доситеј био је код г. Трубецког у посету Енглези за нас- Сер Пеџет, комесар Енглеске Мисије, одредио је за Србију три члана мисије, којиће обићи неке срезове у ужичком округу ради давања помоћи избеглицама. Роба за Србију. У Солун су стигле две лађе натоварене робом за нас. Роба је поручена, одавна, из Италије. Холандсни лекари- Г. дрБерај са још два члана допутовао је из Холандије и остаће у Нишу дуже времена. Из средишног одбора, Средишни Одбор народ. послапика послао ј<? мплбу Г. Министру Војном да се више не купује храна у призренском округу за војне потребе, јер ће народ остати без ње. Српском Друштву Црвонога Крстз. Потребно је за огрев 1000 кубних метара дрва буковихицерових прве класе. Ко би се хтео примити ове нспоруке нека се јави Друштву га понудсм. Ближи услови могу се сазнати у друштвеном Дому у Нишу.

Књижевна новост. У издању овдашње књижаре Ми лана Андрића изићиће ових дана Хајнеове Флорентинске ноћи. Рукопис је већ у штампи. Књига ће изнети преко шест табака и продаваће се по врло умереној цени, а моћи ће се добити у свим књижарама. Затварањв шмркова- Жале нам се да се са извесиих шмркова, који се налазе на јлици, скидају кључеви те се тако целом суседству онемогућава снабдевање водом. То чине свакако они, који мисле да шмрк припада њима и да они могу да га затворе кад хоће, Међутим шмркови на улици не могу да припадају једиој личности већ стоје на општу употребу. А чак и кад би припадали њима, најобичнији ред који је и сваком сељаку познат, захтева да се бар вода ником не ускраћује. Ми обраћамо на ово пажњу и мислимо да ће се то довести у ред и без посредовања власти. Просјаци у војничком оделу. И поред толиких наређења општинским и полццијским властима од стране Министарства Војног, да се стане на пут бесправном ношењу војничког одела, по Нишу се виђа маса разних протува и професионалДнх просјака са обележјем наших храбрих војника. Колико то баца рђаву сенку на нашу земљу којој се не може пребацити да се о својим херојима не брине, не треба ни говорити. Ми сви знамо да су они при стојно збринути. Али маса странаца у Нишу мислиће да су они напуштени и да нико но води рачуна о њима. Јуче је пред министарством војним ухваћен један просјак у војничком оделу. Кад су га запитали одакле му те ствари, рекао је да су његовога брата који је заробљен. Разуме се да му то нико није поверовао, а своју ће казну добити. Г. М. Војни би требао енергично тражнти од Мин. Ун. Дсла, да се стриктно извршују наређења издата властима у гоњењу тих протува. Изгледа да би се то питање требало решити као и у Француској, инвалидским ознаком, и тако би се отклонила једна љага, која неправо пада на нашу војску и све нас. УхваЋвн осуђеник, Синоћне полицијске патроле ухватиле су Миту Влајковића, о-

Ш ИШ Н Ш — Бранина писма — *

Забава Београђанз Греши, ко мисли да Београд има позоришта, биоскопе, концерте или какве игранке. Не. Београд, оригиналан целога рата, оригинално се и забавља. Прве забаве, у ослобођеноме Београду, биле су рушевине од граната. Свет. је ншао од рушевине до рушевине и забављао се, гледајући моћ експлозије н не моћ армиранога бетона, цигаља.камена и гвоздених греда. И забавно је видети, како троспратна палата. под ударцем гранате, прсне као стаклена лопта, којам украшавамо цветне леје наших башта. Па је онда забавно упоређивати: која кућа јаче одолева силној експлозији. И кад осматрате комађе зидова армиранога бетона, како жалосно виси о гвозденим шипкама, а преко пута видите стару бондрук — кућицу. како се^ кочоперно држи и ако је ударена истим бесом судбине, оида сте у недоумици „ком Ке те се приволети царству?“ да л’ бондруку, да л’ арми — бетону? И до лазите до зокључка, да је најбоље не зидати куће, већ живети у сигурним рововима. Првих дана, управо првих ноћи, у ослобођеноме Београду били смо дуго без осветлгња. Чим се смркне, лутали смо као кроз египатску помрчину. И таман се очи н а в и к н у на мрак, бљесне непријатељски рефлектор, као свитац у^ моча ри, коЈи намами путника у гли б. Ми исти наовим огромним свитцем нисмо намамљиван у глиб, али смо, после његовог бљеска, упадали у рупчаге изривене гранатама. То је ипак било забавно. Ако не за онога који упадне, оно бар за оне који чују његов пад и псовку. Доцније су те рупчаге оградили филаретама и дуж главне улице имали смо неколико таквих „баштица", које подсећају на ограђене гробове. Сад су и те ограде уклоњене, јер су рупе потпуно затрпане. Те,

тако ситне промене, забављају пролазника. То даје свакоме грађу за причање. Као што какав стари Београћанин помене: „Ту је била Чукур-чесма, онамо батал-Џамија, овуда шанац и баре...“ Тако ће садашњи Београђани причати: „овде су биле рупе од гранате, овде вешала... Онамо је била порушена кућа...“ Па зар то све није забава? Дуго нас је занимао и најмањи продавац новина. То је мушкарче од 6 година. Отац му је кројач и скројио му је и сашио потпуно војничко походно одело: чакширице, шињерчић и шајкачу. Прави војник, али кад би гледали војника кроз наопако окренут доглед. Тај најмањи војник и најмањи „новинар* иде по гостионицама, од стола до стола, смеши се и продаје „све новине“. И свет му сваки број плати три пута више. А он онда одпева: „Цика Пела јаси коња вланца А Флан-Јосиф јаси на магалца...-* Тај је малишан и за време Аустријанаца био у Београду, у истом оделу и са истим „репертоаром песама.“ Благодарећи своме дечијем изговарању речи, могао је безбрижно певати „Цика Пела...“ Швабе га нису разумеле и давали су му богате „тринк-гелде.“ На горњем угл}/ узане Добрињске улице појављивала се забава, када год ]е непријатељ тукао Топчидерско брдо или Чукарицу. Одатле се лепо види дејство граната. И ту је увек била гомила „кибицера “ Они су извиривали иза ћошкова и гледали у густе димове експлозије. Женски свет је образовао два корза. Опаснији, у Кнез Михајловој улици, и безопасан у горњем делу Макензијеве улице. И кад видите шаранило од хаљина, кикотање и шетњу у масама, толико вас то забавља, да заборавите на рат и не пада вам на ум, да сваки час може ту да падне граната. И излог Геце Кона, књижа-

суђеника окр. суда, који је пре кратког времена побегао из Начелстна где је био у притвору. Нађен новнанин. Један господин нашао је један новчаник са извесном сумицом новаца—који је вероватно изгубио какав сиромашан војник.— Ко је исти изгубио нека се обрати у Лешјаниновој улици—Нишка Банка, горњи спрат (до Нар. Банке,) где ће га добити. ВврвНИ. Г. Др. Давид Албала. лекар среза мориховског, верио се са г-цом Рустиком, кћери г. Самуила Меламеда, агента из Београда. Годишњи парастос. Данас у 11 час. пре подне биће у овдашњој Саборној Цркви годишњи парастос нок. Свегиславу Гр, Мишковићу, иешад пуковнику, који му приређује његова ожалошћена супруга сдецом. Нишка хроника Убиство из љубави. Ноћу измсђу 12. и 13. ов. месеца један младић, фотограф по занимању, убио је у одбрани Димитрија Тодоровнћа, званог Албанеза, пиљарс по занимању. Ствар је овако текла. како прича фотограф: Још пре године дана, исти овај фоторгаф, Раде Јавановић, упознао се у Нишкој бањи са Лепосавом — Мишић — Стојановићевом, и она се сликала том приликом код њега. Јовановић је више није виђао, до пре неколико дана, када се наново сликала код њега и поручила му да дође за новац код њене куће. Лепосава је раније водила љубав са Дим. ТодоровићемАлбанезом али га је гад оставила. Димитрије је био на њу љубоморан и кад је Јовановић 12. ов. м. око 10 часова у вече излазио од ње, где је ишао да наплати слике, нападне га овај Албанез у друштву Рале Петровића —званог бакале, раденика при нишкој ложионици, и почну тући Јовановића песницама, а Албанез га чак и ножем удари у десну руку Јовановић извади каму и удари Албанезд два пута с леве стране груди. Чим га је ударио, Јовановић је почео бежати, алл га је г. Станко Радосављевић дежурни писар ухшатио. Радомир је дечак од 17. год. На саслушању је мирно одго-

П030РИШТЕ Г. Љуба Станојевић чл. Краљ. Срп. Нар. Позоришта гостоваће у позоришту „Трифковић" данас у „Звокару Богородичине цркве“ у улози „Квазимодо", а сутра 15 ов. м. у „Отаџбини“ у улози „Граф Рајсор.“

Фабрима кеса Душана н. Штернћа у Беому Сарајевска ул. бр. 68. Отпочела је свој рад и има на свом стоваришту све сорте кеса. У Нишу је стоваришхе у Обреновићевој улици бр. 122, 772, 1—5

МЈНОВИЈЕ ШТИ (ИЗВЕШТАЈИ КРАЉ. СРП. ПРЕСБИРО-А) А) СА НАШЕГ БОЈИШТА |>орба на Грбуву Цетиње, 13 августа 12 авг. сукобила се једна наша извидница са једним непријатељским одељењем у Грбљу. Између њих се развила огорчена борба, ноја је трајала 2 часа. Непријатељ је у овој борби имао више ргњенина. Заробљено је шест непријатељсккх војника. Са наше стране рањен ]е један војнин. У близини Ђановице црногорска жандармерија наишла је на качаке, ноје је борбом растерала. , А) СА СТРАНИХ БОЈИШТА О оддукадоа на ^адкану Париз, 10. августа, Так аише: Ни ио чвму се не д& аредвидети који Ав се г. Венизелосу учинити најаогодни/и начин да иримени своју иолитику и да је саобрази новим условима чијем стварању није доиринео и који отежавају његов задатак. Грчка кеактивност учинила јв да се тежишна тачка иремести. 3* Бугарску јв сад куцнуо час, Да ли Ае га и она као Грчка ире шест месвца ироиустити ? ,Фагаро“ вели, да интерввнција Италије трвба да учини крај колебањима у Софији и Атини, гдв треба да се разуме да се тренутак ириближује, у к оме свака нова иомоА може иостати аисолутно нздишна.

Бугарска преговара са Турском Букурешт, 12. августа. »Дрептатеа 1 ' има ввст из СофиЈв да Бугарсна и даље насшља своје првговорв са Турском- Мих. Велика ооанзива на западу Женева, 11. августа. На целом западном фронту почеле су огорченс оорбе из чега се закључује да је пројектована велика офанзива на западу^. отпочела. Нова енглеска во/ска, регрутована зимус и поШ пуно спремљена, искрцана је у Франиуг.кпг Талијанска Флота у Дарданелима Атина, 12. августа. Из Бриндизи Јављају да је једна велика италијанска ескадра отпловила за Дарданеле.

варао и блесасто се правлао. Изгледа да иије свестан тежине дела које је учинио. Албалез је после неколико тренутака издахнуо и однет је својој кући. То се све догодило преко пута од кафане Кичева.

У Саросу искрцано 60.000 Атина, 12. августа. Саввзници су добили ввлика појачања. Послвдњих данл искрцано јв на обалу саросног залива 60.000 Англо-Француза-

Гп

РОДИТЕЉИМАIIСТАГАОЦИМ« се на знање ставља да своју децу која су код меие прошле 1914-15 шк. год. свршнла I. II и III разред основне школе а желе да нм деца у моме Заводу & школовање продуже нека их пријаве упису у ста- Иј рије разреде закључно до 25. августа о. г. јер по- Ц сле тог рока њина ће места друга деца попуиити. 722, 6-6 Ј. НЕТ03ИБКА

ћг. (1 У (Б 0 ОРДИНИРА 3 А Б0ЛЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од 7—9, и 2—3 сата. Шуматовачка ул бр. 4. 765, 3—5 Београд-мала

Тражи се локал у Нишу ЗА ОПШТУ ПРИ8РЕДНУ БАНКУ

— Ебратити се уредништву „Новости* 3—10

*************************

* X * * * * * * * * *

ФАБРИКА Б0НБ0НА и Ч0К0ЛАДА Мих. СтојановићаБеограда пр есељена је у Ниш у Занатлиску улицу (ка занџиска чаршија) и отпочела сталан рад На сговаришту има велике оартије бонбона и чоколада у сорти. Цене су умерене Продаја само ангро. 753, 3—5

* * * * * * * * * * *

***********************

Изашла је из штампе књига : ГИГА 1'ЕРШИЋ АКЛДЕМПК ЦАРИНСКИ САВЕЗИ У ТЕ0РИЈИ И ПРАКТИЦИ ЊИХОЕА ЗНАЧЕЊА ЗА ТРГОВ. ПОЛИТИКу САДДШН.ОСТИ Н БУДУТШОСТП, СА МОСКБНИМ НОГЛЕДОМ ПА БАЛКАНСКН ЦАРННСКИ САВЕЗ ПО НАЈНОВИЈИМ СТРУЧНИМ РАДОВИМА. У овој академској расправн г. Гига Герпшћ, наш најбољи познавалац Међународног Права, опширно излаже неумесност царннског оавеза са Аустро-Угарском н преноручује економско зближење Балканских Народа. Књига нма и штампаннх габака велике осмине. ЦЕНА 2.50 ДИН. КЊИЖАНИМА 30% РАПАТА. Ирепродавпнма 20 % или сваки шести примерак безплатно. Ко нам новец у нанред пошаље добнја о нашем трошку. Може се добити у свнма књнжарама илн непосредно код »ЗД авача ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА 4-4 ГЕЦЕ К0НА - БЕ0ГРАД.

Г7 БЕОГРАДУ ЈЕ ОТВОРЕНА Свее/швенска Књижара №. Ј. еТЕфАНОВИЋА У МЛЋЕДОНСКОЈ УЛИЦИ.

Препоручује своја издања, велики избор књнга из руске и осталих књижевности, музикалије, све канцеларијске потребе у великом избору хартије, пера, мастила и осталог. Поруџбине тачно шаље уз доплату поручиоца. Моли се за тачно назначеље адресе. 3-3 Ј

Јављам свима мојим продавцима п потрошачима да ]а и даље радим, чега ради нека се као и досад обрате на мене. Уједно јављам, да сам снабдевена флашама и гаобраћајним средствима и да ће сваки на време бити задовољен. Свака је флаша снабдевена на запушачима жигом „ ПЕТРОВИЋА—ЛОМНИЦА. Милана пок. П. Петровића ; : I < 'н м !•■ ин © Ко оглашује — зарађује ©

Црепа

Црепа

Из Алексинца прве врсте донео сам и продајем но умереној цени. Обратити се дашчарској радњи : фНаума Ђермилаф 751, 5—5 ***

КРАЉЕВСКО 110ВЛАШЋЕ11А СРПСКА ФАБРИНА СТАКЛА ■ У ПАРАЋИНУ ^ Има на своме стоваришту оростог (све врсте шоковног стакла — чаша. флаша и т. д., цилиндера за лампе) као и бод>ег стакла (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика, постављене у вагону. Фабрнка нрима и мање поруџбине, али не испод дин. 500. 11—50

Емидија 6т. Шукића, јавља рођацима и нријатељима да ће своме драгом добром мужу *)• Стојадину ШуниЂу трговцу давати полугодишњи парастос у недељу 16. августа у 10 час. пре подне у цркви „Цара Лазара*. Крушевац 8. августа 1915. г. 468,2—2

Нашем милом

| Васи ОбрадовиЂу

бив. трг. овд. даваћемо полугодишњи парастос у уторак 18. ов. м. у пожаревачкој новој цркви у 10 часова пре подне о чему извештавамо своје и покојникове рођаке и пријатеље молећи их, да присуствују овом тужиом помену. Пожаревац, августа 1915. год. Ожалошћени : супруга Милица; синови: Аца и Бора; ћерка Полексија; сестре: Василија, Перка и Даринка са осталом многобројном фамилијом. 1—3.

Цана и Иван Н. Бошковић, банкар из Београда са породицом извештавају пријатеље и познанике, да је њихов мили синчић > * | Ђорђе — Ђоле премњуо после кратког боловања 11. ов. м. у 3 год. свога млађаног живота. 77 З, 1—3.

Тек данас извештени смо, да је наш мили, драги и никад непрежаљени 1' Драгољуб М. ЂермановиЂ обвезник 2. чете 1. бзт. VII. пука умро као ратни заробљеник 18. фебруара о. г., у Болдогасоњу у Угарској, гдеје и сахрањен у засебној гробници. Са неизмерним болом у души, о овој овако трагичиој смрти нашег милог покојника, извештавзмо све наше рођаке, пријатеље и познанике, молећи их за саучешће у овој превеликој жалости. Параћин - Београд - Крушевац- Скопље. 7. августа, 1915. год. Ожалошћени: мати Јелена удова Милоша Ђермановића бив. коши4ког ппуковника; супруга Наталија; кћи Јелена ; сестра Мнлица ; браћа : Миливоје, Радослав и Божидар ; снаје Катарина и Персида; синовице; Наталија и Добрила ; синсвци: Милош и Градимир ; зет Никола Ж. Тадић и остала родбина. 755. 3—3.

Извештавамо сроднике и пријатеље, да смо тек сад сазнали о смрти нашег драгог и милог | Благоја—Блаже А. СтојадиновиЂа ђака поднаредника 4. чете 2. бат. XI пука 1 позива. који је јуначки погинуо у борби са Аустријанцима код Степојевца 15, новембра 1914. год. Први помен давађемо му у Недељу 16. ов. м у цркви Медвеђској. Августа, 1915 год. Медвеђа. Несрећни родитељи; Вида и Алекса Д. Стојадиновић, трговац и остала родбина. 1_з

вмшмааамаик Повости примају огласе по најумеренијој цени. Г.”