Вечерње новости
н о в о с т и
Стрпна 2.
Б 0»Ј
510.
Њ Проосвештенство Г- МитроПОЛИТ. Њ. В. ПреосвештенСТБО Г. Митрополит Димитрије отпутовао је јуче из Ниша, београдским возом. Чзпрашиков у Нишу. Бугарски посланик г. Чапрашиков, вратио се прекјуче из Софије.
Дилломатскв ВВСТИ. Талијански и црногорски посланик, посетили сујуче г. ЈоцуЈовановића и задржали се у посети дуже времена. Отпушали. Јуче су отпутовали за Београд г. др. М. Поповић, бивши министар, Михаило Илић, бивши министар грађевина и г.г. Чеда Костиђ и Сретен Милисављевић народни посланици. Г. Коста Т имотијевић, народни посланик отиутовао је за Скопље да присуствује седнитш Зиратне Банке, која ће бити одржана 10. т. м. Свдница Мвсног Одбора. Јуче пре подне, Месни Одбор држао је седницу, на којој је решавано о утврђивању цена намирницама. Позивају св матуранти. Курс матураната Државне Трговачке Академије, почиње 10. септембра у Крушевцу. Сви ученици и ученице који припадају овом курсу, треба да се одмах јаве директору Трговачке Академије, г. Мити Лукићу. Ошбођани пакмвзари- Сви израђивачи пекмези којч су се пријавили за рад пу ■ штени су на осуство као н сви пенмезарски раденици за које је тражено осуство. Увбрењв за увоз. Трговачка Комора, у споразуму са министарством народне привреде донела је решење да гпи трговни који желе да увезу робу са стране, мо-
рају предходно имати ова уверења: 1. Да је српски грађанин. 2. Да је трговац по професији. 3. Да има протоколисану фирму. 4. Да има трговач. радњу. 5. Да тргује робом за увоз. Без овога ни један трговац не може увести робу са стране а особито они који хоће да увезу робу којом дотле нису трговали. Евз билвтена. Пресбиро нас је синоћ поново оставио хез билетена.
Откуп сувих шљииа. Министарство Грађевина прихватило је предлог Министарства Народне Привреде да се откупи, већа количина сувих шљива за исхрану заробљеника који раде на грађењу пруге. Цена сувих шљива у Бордо-у. Према последњем извештају, који је добило Министарство Народне Привреде, француске овогодишње шљиве 80—85 ком. у пола килограма, продају се у у Бордо-у по 90 франака 100 кор. Према томе цена наших 90—95 у пола кгр. била би по одбитку транспортних трошкова, око 50 франака. Друштво за социјалну политику. Конференција Друштва за Социјалну Политику, на којој ће г. д-р Велизар Јанковић, бивши министар народне привреде, држати предавање о скупоћи и снабдевању намирница, одржаће се у сали Општине Нишке 8. т. м. у 9 часова по под! не. Предавање неће бити у 1 сали Народне Скупштине. Прилози дому за жвнску си• рочад изгинулих ратника. Г-ђа 'Милица М. Павловић упи[ сала је свога мужа иоч. Ми’ јајла Павловића трг. за до' бротвора друштвт за оснив'ање дома за жен. сирочад наших изгинулих ратника 1 за 6-недељ. спомен. I Вера и Олга Хорстиг у-
[ ТАН У НИШКОЈ БАЊИ издаје се одмах под кирију: 2—3 собе, 1 кујна, све са намештајем, 1 штала и т.д., /купно или појединачно. Упигати у Нишу, на Синђелићевом гргу бр. 15, или у Нишкој Ба•ви 8. ов. мес. у Павловићевој вили. 894,1—3
10КЛАСН1 ОРИГННЛЛАН ПИРЕЈСКЈ1 : : врло укусан : : : РДХАТ/10КУМ риним мирисом, филован чил печеним бадемом у рриалним кутијама и сандучи;а од V*, Ча, 1, 5 и 10 ока, Праве енглеске Карамеле >ила је већу партију и прог врло умереном ценом трина Милана Т. СтојашкЂа, Ниш Грг Краља Милана. 1—15
0 Дродаја ЈЗика 0
- КОЊАКА ЖОГ СИРЋЕТА и РАКИЈЕ ве и мање количине, по ној цени. Обилићев венац I (улица која води од ка,Солуна* железничкој стаНик. ДидшН 1-10
_ ::НАЈНОВИЈЕ::
АНАТОЈ 1 ФРАНС:
Побуна Анђела
РОМАН Овај духовнти рад великог франпускогромансијера ипси холога задовољиће и највеће захтеве интелигентне публике. Књига има 439 страна изванредно елегантна, веНа но КЊИГА МОГА ПРИЈАТЕЈБА, од нстог писца. Цена з.до
А пре месец дана ивишла је књига АНАТОЈ 1 ФРАНС
Кмга кога приЈатеља
Маслинов штама и .11 Хиерннангкн:: злонијална радња Т. ТаниЋа —■ до општине 1-4
и шегрта колоиијална радња БраЋв Т. Танића — Ниш ’ 1— 1
898
е Т* Такм^а ОПШТИНЕ НИШКЕ
је ^рски сапун ос у пакдадга
[^ргла сапун добила је Енглески „Пек Фрајклама V« Чв филован ван, Бонбона, Чокознпота у кутијама из Швајцарске. то препоручује Зејтин :а за салату и одлич:о за развијање. ене умерене 5-5. Ванредно духовите успомене из младости, како само Франс уме да оиише. 384 стране у луксузном издању, какво ниједан издавач није досад издао. Цена 3. дин.
МОДЕРНИ ПИСЦИ
П^ЕВОДИ ПРОФЕСОРА ГРГУРА БЕРИЋА Песме, приче, есеји најбољих француских писаца. Врло елегантно. Издаи.е 2.50.
писале свога милог деду Мијајла Павловића трг. за утемељача свака по 100 дин. Г-ђа Ружа и Мијајло Ђурић уписали свога пријајатеља Мијајла Павловића трг. за утемељача (У место венца). Г-ђа Вука Ђ. Весића приликом 6 месечног парастоса уписала за утемељача свога почив. муж? Ђорђа Весића адвокат из Ваљева.
НЕНРОЛОГ
| Са|*а бтанићеза учитељнца И она је жртва варварства зустријскога, жртва варвара лекара бечких. Пре мобилизације, по савету београдских лекара, отишла је у Беч, ради операције. Операција је у бечкој болници извршена и требало је зрачењем продужити лечење. Кад је рат објављен, њој је управник болнице наредио да одмах иде из болнице, јер јој се, као Српкињи, не може ле^ карска помоћ указивати. Уза лудне су биле све молбе и апе ловања на хуманост. Отпуште на је из болнице и интернира на. После неколико месеца ус пела је да се врати у Београд неизлечена, Пок. Станићева се школовала у Русији. Учитељевала је прво у Обреновцу, затим у Пироту, Шапцу и Београду. По интелигенцији долазила је у ред првих наших учитељица; од страних језика говорила је руски, француски и немачки и њима се потпуно служила, Била је скромна, повучена, те је само најближа околина знала за њену солидну спрему. И чланке своје преводне, који су штампани, ни]е обележавала именом својим. У време рата с Турцима и Бугарима радила је у одбору који је спремао рубље за војне обвезнике, а сада, и ако трошнога здравља, ревносно је радила у Колу Милосрдних Сестара, докле је болест није сасвим савладала. Укрла је 26. августа о. г. у Беорраду.
Пре неколико месеци мајка је њена изгубила јединца сина, а ево сада је изгубила и јединицу кћер, једину утеху у старим данима својим. Вечни покој просветној радници српској сестри Станићевој!
1[
Гимназија у Прокупљу
Овој умесној молби прокупачких ђачких родитеља који смо данашњом поштом примили, дајемо места у нашем листу још у фебруару, због заразе која је била сузбијена за два меседа, била је распуштена гимназија, па се у њу одмах уселила окружна болница По сузбијању заразе могао се продужити рад у школи, али су се лекари из недовољно оправданих узрока успротивили томе остајући и даље у великој дво спратној гимназијској згради, са не више од 20—25 болесника. И тако је преко 800 ђака из гимназије и осн. школе базало и пропадало по улицама без довољиог надзора, и ако се могло радити у школи. Колика је од тога штета није потребно говорити. Сада при почетку нове школске године, ми ђачки родитељи понова захтевамо да се болница одмах исели из гимназиске зграде у своју оправљену зграду. Ако је потреба за заразним оделењем, које тако исто несме бити у средини вароши већ на крају озе, онда нека надлежни узму једну или две кафане, има их у Прокупљу 132, и које не пазаре дневно више од јединајест гроша, па нека у њих сместе оделење за заразне болеснике. Ваљда лекари, који су и сувише плаћени, могли би наћи врло леп стан у вароши и тако не запремати у болници 3—4 најлепше собе, у које би се сместило до 30 болесника. За велику је осуду и жаљење што због 15 — 20 болесника толика деца дангубе и нропадају, а махом су и прошлу годину свршили на миру, у
Част и поштовање лекарима на њиховом плаћеном труду и заузимању, али ми морамо водити рачуна и о школовању своје деце, у толико пре, што овде има могућности да школа ради. ђаЧки родите/ћ
Књижевност.
К. Ј. Шуљепов: СЈио изцие 1апс!еш, Бугаријо...? С руског превео В. Ј. Рајић.
Руси готово нимало не познају Бугаре. Укорењена болећивост према земљи коју су ослободили и коју сматрају као своје дете, удаљеност Бугарске и слаб контакт са њом, омели су Русе да коригују своја уверења која су плод романтичне историје од 1876. године и вештог рекламисања и агитације бугарске. Отуда у Русији она велика оскудица познавања правог расположења Бугарске према Русији. У толико је боље дошла ова мала књижица из пера једног Руса, у којој се са документима у руци доказује колико је мало захвалности и љубави у Бугарске према њеној ослободитељци, а колико много незахвалности према Русији и мржње, пакости, злобе према свему што је Словенско. Књига је, обнмом, недовољна да обухвати све ужасне примере и доказе бугарске нелојалности, али је њена добра страна што је у овако недовољном обиму успела да покаже како је незахвалност, којом се са бугарске стране плаћа Русији за њена доброчинства, општа, да она сваким даном све више расте и да има много дубљег корена у бугарском друштву но што се то, и у тренутцима највеће срџбе, хоће да верује у Русији. Добро је што ће наши пријатељи са Неве имати прилике да то, документовано, нађу у овој књизи. Књига почиње од ослобођења Бугарске и у краткпм потезима износи шта је све Русија учинила за Бугарску. Затим показује како су то Бугари враћали. Још 1886 године, под владом чији је члан био и г. Радославов, Бугари су приликом из бора поцепали и изгазили руску заставу. Ту се први пут манифестовала клица данашње Бугарске, која јс сва Радославовљева. Али та вешто прикривана
клица избија пуном снагом на видик за време балканско р рата и после њега. Важно је - и то књига показује — да се прво велико незадовољство, које ће се претворити у данашњу простачку мржњу — појавило у Бугарској ни због чег другог до због „издајства" Русије што није помогла Бугарској да заузме Цариград. Доцније, после лудости од 16. јула, коју Бугари никако неће да признају, ова клица брижљиво негована краљем Фердинандом, Радославовом и читавом легијом немачких агената из земље и са стране, развила се до пуног плода. И књига цитира дела, изјаве, чланке, брошуре, из разних времена. од разних људи, из разних политичких средина. Сви цитати — а могли бн се навести још толики други — показују до очигледности јасно да је у корову бугарског егоизма угушено не само свако осећање мере већ и свака захвалност према Русији и свака љубав за њу. Данашња Бугарска то је немачка Бугарска. Поред књиге УагИаз-а: Данашња Бугарска , у којој се даје тако добра слика Бугарске у светлости њених односа првенствено према Србији, ова књига г. Шуљепова, где се говорм у главноме само о односу према Русији, служи као изврсна допуна за познавање данашње Бугарске| њеног менталитета и њеног’ психолошког стања. Ко је још, може бити, веровао да је могуће да Бугарска приђе Сгоразуму, потпуно ће се разуверити кад прочита ову књигу која, у маломе даје огледа р о бугарске душе и њене унутарње воље. Обе књиге треба доиста да прочита и сваки Србин као и сваки Рус. Оне потсете на много што шта што би се, у току толиких догађаја, могло да заборави или да превиди, а што треба боље запазити и више имати у виду. Њих треба прочитати нарочито баш данас, јер се из њих јасно као дан види да Бугарска има љубави и поштовањв само за једну земљу — за Немачку. Словенство је она избрисала из свога грба.
За Црвени Крст
—'' Прнлозн Крушевачком Одбору Крушево, 3 септ. Приложили су Црвеноме Крсту у Крушевцу: г.г. Мих. Јов. Рнстић. апел, судија, своју дневницу за месец јули ове год. у 60 дин. и Драг. Петковић, председник општине крушевачке 10 дин. Преко пододбора у Велућу: Милан Вешковац 52 дин. и убрус ; Милован Егарић 29 дин., два убруса и чарапе; Во-
јислав Вешковац 26 динара и убрус; Богосав Вешковац 25 дин. и парче платна, — сви земљоделци из Риђевштице; н Ранко Обрадовић нар. посланик из Округлице 20 динара и убрус. Свима приложиицима Одбор топло захваљује на дару.
„Новости" примају огласе по умереној цени.
*»
г
Пред Кодмаром Рим. 4 септембра „Коријере дела Сера“ сазнаје из специјалног извор* да су Французи напредовали на север од Минстера и да се налазе пред Колмаром, чије се заузеЂе сматра као питање од ненолико дана.
-ј&јЗЗВВСЗВЗ
опавше
V КОВОСТИМ*
Мисија херцога ДОекленбурга Софија, 5. септембра. Пре но што јв отаутов&о за Ц&риград херцог од Мекленбурга. је имао четири дуга сасгакка са аредседнихом владе г. Радославовом. Међутим, кад се херцог вратио из Цариграда он се није ни једном сасгао са г. Радославовом. Сад се листови арегоне к&ко треба иротумачити ту околност. Јвдни јв сматрају као зкак рђ авог исхода мисије Херцоговв, док други држе , да се тиме хтело само маскирати оно што јв утврбено у Со фији и Цариграду.
Одговор ђугарске Софија, 5. сеитембра.
Један бугарски министар је изјавио, да Бугарска неће одуговлачити с одговором- Основна /аисао одговора биће сагласна владиној декларацији: осигу 1 ан»е националног уЈедињења бугарског народа.
52041 официр Рим, 5. септембра
Према званичним немачким податцима до 15. јула Немачка је нзгубила, које мртвих које рањених 52041 ооицира.
Изјаве шефова опозиције
Софија, 6. септ. Сви тефови опозије изЈпвили су кралу Фердинанду \јасно и енергичним тоном, да ако би влада растурила Собрање и, помоћу власти, добила всћинч, ипак се не би изменило народно расположење које је за политину неуШралности. О акцији може одлучиваши само коалициона влада ноја би ароценила све околности.
Шта треба нон детету
ОТВОРИО САМ У НИШУ РЕСТОРАН КОД
„ОСЛОБОШ НИША“
— Зелена пијаца. Ресторан је снабдевен одличном кујном, изврсним пићем и тачном послугом. У ресторану се говори осим српског, француски и други страни језици. По захтеву могу се за више особа справљати нарочита јела. Ван ресторана издаје се јело по нарочитој погодби. Пиво увек свеже.
Ресторатер /Кика $ерђан
питаља и одговори за маЈке од ЈЕДНЕ МАЈКЕ. Необично корисна књига за све мајке. Елеганз^но издање. Цена о-до п. д.
ЗА МЛАДЕЖ Залутала деца у шуми. са око 50 слика. Цена 40 п. д. : : : ЧАРОБНА РУЖА ::: са око 50 слика. Цена 40 п. д. Ове две су књиге из прекрасне збирке Ружичасте књиге за младеж, број 8 и 9, које су досад фалиле.
САМО ЗА ОДРАСЛЕ : : ПРВИ ПОЉУБАЦ : : и друге приче ГИ ДЕ МОПАСАНА друго издање. Цена 0 50 п. д.
Продавцима добар рабат. Све се књиге могу добити у свима књижарама и преко продаваца новина, а где нема, треба слати поруке штампарији САВИЋА и Комп. ^ 3—5 Београд.
Л ВА МЛАЂА, спремна, трговачка ПОМОћнККа, са уредним документима и два унвннка из добре куће потребни су једни за електро-техничку, други за бакалску трговину Милана Т. Стојановнћа 881 у Нишу. 2-5
Мушеме - цираде
803, 8-10
дугогодишњи обр. келнер првих хотела у Београду.
ФРАНЦУСКО-СРПСКА БАНКА
НИШ
соба
Тражи стан са 5 до 6 већих, нлаћа 600 дин. месечно кирије. Понуде слати самој Банци. 870. 2—6
ижпижпипиишиитиихиипип*
и и и и и и и и
Машарушпа ‘бања
Управа Матарушке Бање у Краљеву извештава заинтересоване да је машина која је неколико дана оправљата, прорадила од данас и посетиоцима дато да се сви купају у кадама по ’ спуштеној цени а купање ће трајати докле год буде лепо време.
и и
и и и и и и и и
887, 2—3
^права.
ииииииииииииииииииииииии
БЛАГОДАРНОПТ
Заступништво Француског Осигуравајућег Друштва „Унион“ код кога је била осигурана од пожара наша кућа у Скопљу, исплатило нам је данас на име штете причињене нам пожаром Дин. 15.1 85. у звечећем злату.
Предусретљивост овога признатог светског осигуравајућег друштва заслужује да буде запажена, у толико пре што је ова сума исплаћена у звечећем злату, кад је ажија врло велика, и у времену када закон о мораторијуму не обавезује друштво на исплату. — Захваљујући друштву „Унион“ на овој кулантности, ми га срдачно препоручујемо. Скопље, 1. септембра 1915.
за покривање кола од 15 кв. м. I има на продају, по умереној) цени трговина Милана Т. СтоЈа-) ца ( новића, у Нишу.
Наум и Милена Гика кројачи из Скопља
Д1одискнња
Извештава п. публику да је своју радњу привремено преселила у Ниш, Нарађорђева улица до апотене Г. Рувидића. И за наступајућу сезону добнла је велики избор
® ЖЕНОКИХ ШЕШИРАО од филца, велура, бибера и сомота по последњој Париској моди. ВЕЛИКИ ИЗБОР ЗА МОДИСКИЊЕ: празни форми, енглеског крепа, свиле апре, дрота и остало. ШШш воштвм нзвршЛе брзо н тачио. 805. 6—12
ОБАВЕШТЕЊЕ
ОПТИЧАРСКА РАДЊА
Добила је сву оптичарску робу те се прима израде и оправака сваке врсте. Радња се калази у Нишу, у улици Обреновића бр. 74, преко пута гвожђарске радње Милоша Милисављевића. а у сазару — радњи дечијих игричака. Поред оптичарске, у тој радњи има велики и леп избор СВАКОВРСНЕ' РОБЕ; продаја на више и на мање. Ниш, 2. септембра 1915. 874 2-з
Умољаба се
Још у Децембру прошле године предато је жељезнич. станици у Чачку поред других колета и један сандук велики у коме је спаковано : два душека нови, два јоргана од резедо атлаза, завесе плишане и још пуно других све нових ствари. Овај сандук до данас нисам добила. Други један сандук добила сам, али сам га вратила железници, јер нису биле моје ствари. Верујем, да је неко погрешком мој сандук из железнич. магацина узео. С тога умољавам сваког, код кога се овај сандук налази, да јави мени или мом оцу Драгољубу М. Божињ вићу народ. посланику Књажеван. Није ни лепо ни право да моје ствари задржи а ја да будем без тако потребних ствари. Књажевац, 30. Августа, 1915. Нада, удова пок, доктора Андре Божиновића бив. среск. лекара и управника војне болнице у
Књажевцу.
866, 2— Ј со
ПАПУЧА
НожнћХ, Сомотсних и Плишаних БЕОГРАДСКЕ ИЗРАДЕ ПРОДАЈЕ Н А В И Ш Е ф и л и ј а л и Пречића, Сиопље
— На захтев шаље 1. туце доплатом у разним врстама као мустре. — 877, 2—3
упражњено је место једне учитељице за основне школе и једне наставнице за француски. Наставнице које желе ова места заузети нека се изволе пријавити Управи Завода. 838,5-6
иииииииииииииииишиииииии
и и и и и и и и и
1§ш жакета. нкш в ишш ®
израђених по нзјновијим фазонима од штофова у разним бојама, ластика, плиша и кримера (имитација астрагана) има у врло великом избору на своме стоваришту и продаје само а нг РО МЕСАР0ВИЋ и ПАВЛ0ВИЋ 9—15 Б Е О Г Р А Д
Ж и и и и и и
ииииииииииииииииииииииии
ПИЈТЕ!
ПИЈТЕ! .. САМО СТАРИ И УКУСАН АНТИХОЛЕРИЧАН
КОЊАК №№ М. барбзрно ш »вда. [рш
т.
Јер је једино пиће за дизинфекцију стомака. Главни заступници за Нову и Стару Србију БРАЋА Д. МИУБУ - Солун заступницн за Ниш И ОКОЛИНУ БРАЋА П. МУЛАЏИКИС ФАБРИКАНТИ РАТЛУКА Обреновићева ул. бр. 107. — Ниш који имају на стоваришту у бурадмма и флашама. ПРОДАЈА НА ВИШЕ И МАЊЕ 21-30
Кпасник и одговорни > 1 >«Д"ИК
иЛАН I, САВЧИЋ
ЈОН ,11 > м /Л. <;1
Штзмоаријв Ђ Мунцз и М. КариНа Л чт