Вечерње новости

1

Преталата за Србиј« : На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечно 4 - 50 динара месечно 150 динар. За иностранство : На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно 3 динара Број 5 пара

Огласи по логодби. I Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не — .. примају се. ===== Број 5 пара

БРОЈ 511.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР ЗШАН П. САВЧИЋ

НИШ, УТОРАК 8, СЕПТЕМБРА 1915 ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

V Бесарабији * Одеса, 5. септембра. Сви аустро—немачни напади на северу Бесарабијв остали су безуспешни, поред свих појачања које је непријател> добио последњих дана, Величанствен отпор наших трупа допустио нам је да предузмемо офанзиву и да истерамо пепријатеља из великог броја важних позкција. Борбе се настављају. Пољсии нраљ Букурешт, 5. септембра. Овнмо јв стигла ввст из Бвча и Бврлина. да Нвмци намврава]у да Полској даду краља. Говори се да ћ.е будући краљ Пољскв бити надвојвола Карл Штефан. У Бечу и Берлину се већ чинв ариареме за ову аро кламацију. Позивање 1917. године Рим, 4. септембра. Париски листови јављају да бв се ускоро иоднати комори законски аредлог о сазивању контигенга за 1917 годину, ко]а ће се уиотребити аа јавне радове.

0 шшратном ИИР9

Женева, 9. септембра Говори се да је немачка доиста учинила Русији прогласе за сепаратан мир. Немци се тврдо надају да ће добити одгоеор с обзиром на мирољубивост цареву Немци желе да ма ским закључе сапаратан &ир без великих жртава. Они нуде Русима знатне повлаетице у Азији, (један део Перс.ије) и привилегован положај у Цариграду. * . * Немцн су опет ударили у стару песму. Опет им је на устима сеператан мир. Германофили у неутралним земљама опет су оберучке примили ову лозинку и понова је трубе мало ради утехе мало ради агитације. Мотив је стари. Немци, боље него ико, познају ситуацију. И напевши своје последње снаге за успехе које су постигли, они би били среНни Кјд би им се, баш у овом тренутку згодном за табло, мало олакшало ма ни којој страни Берлински атлет сит је већ своје заморне продукције и рад би био да се са тешке штангле коју диже скине које ђуле. А то би имало и друге користи. Уз опште пљескање неутралних он би, одахнувши, могао да настави своје праукције пред оним другим делом публике. И несумњиво је да се онда међу задовољеном публиком не би нашао ни један ко;и би покушао да се обеси о атлетску штанглу да опроба његову снагу. Он би, без бојазни да се обрука, могао да одигра до краја своју ролу. Дивљење и страхопоштовање би било опште. Партија би била добијена. Дакле, мотив је стари и он је мање доказ немачке мудрости и умерености но немачке слабости. Али је у овај стари мотив унесена једна нова нота. Пре се пуцало само на сјајне успехе немачке и на исцрпеност неиријатеља. Сад се апелује на мирољубивост руског цара. Никола II., познати пацифиста, неће дозволити даље проливање крви, и кад је предузео команду у своје руке он је то учинио за то да би првом приликом могао да учини једно генерозно дело према Немцима и да закључењем сепаратног мира, макар и по цену изневеравања својих савезника, спасе Немачку напињања, које прети да изазове прскање срчане жиле Немаче. Тако резонују Немци.

Ми, који видимо ствар и са оне друге страпе, с које је не виде Немци, знамо да између жеља и стварности лежи често непрелазан јаз. Ми знамо да је Никола II. најмирољубивији владар на свету, јер знамо колико је он, за своје владавине, улагао труда за свегски мир. Али ми знамо и то да је цар свију Руса већи племић и да више држи на своју нг> у(ј жсЛ0 Д*'* рују Немци, који међународне уговоре третирају као парче хартије И дру! о, ми знамо да је цару свих Руса дража његова земља од сааког мира и да он никад неће пристаги да по цену унижења Русије спасава Немачку од слома. То могу желети Немци којима је, из овога се најбоље види, догорело до ноката и који већ једва дижу герет који су, у тежњи за непромишљеном продукцијом, навалили на мишице. Али док та жеља открива сву слабосг Немачке, дотле савезници Русије знају поуздано дз њено осгварење иде преко граница стварности. Мирољубивост Николе II. базира иа другим основима, а не на онима које замишљају Немци. Мир за којим Никола II. и његови савезницн теже, има да се напише на плећима немачке гвоздене аждаје, јер ће само то бити прави мир, онај мир који је Никола II. кроз цео свој живот желео. Зато ће и овај немачки рефрен о сеператном миру изумрети без одјека. Русија нећо са немачких плећа скинути ђуле које би, олакшав ши Немачкој терет, пало на руско срце.

^ЈУЧЕ^ — ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Са руског Фронта Петроград, 4. септ. Код Јакобревца, измеђуНоводвореца и Лида, одбили смо све немачке нападе. Непријатељ је допро до реке Шаре, напао нас је код истоименог села и прешао је на десну обалу реке. За време непријатељеве офанзиве дуж железничке пруге из Кобрина у Пинок дошао је до борбе црема железничкој станици Молотковићи, мало западније од Пинока. За време борбе око Деражна постигли смо велики успех. Наше трупе нагнале су у бегство непријатеља ка Рудакрасноје, пошто су на јуриш заузеле то село; том смо приликом заробили преко 2000 војника и запленили че-

тири митраљеза. У нашем про тивнападу код Готове, југозападно од Вишњевеца, и ако нисмо успели да’ узмемо то село, заробили смо 123 официра и 540 војника и запленили три митраљеза. У борби источно од Бабулинца, на Стрипи, северно од Гучана, заробили смо 14 официра и 800 војника, непријатељ се повлачи у нереду. Наше трупе својом акцијом на целом фронту јужно од области Розна и дање успешно задржавају непријатеља и изазивају локално непријатељеве противнападе које он врши на неким секторима са знатним снагама. На француском фронту Париски извештај јавља о артилеријској и борби ручним гранатама на целом фронту. Сеперо источно од Сен Дније. Французи су оборили један немачки Везани балон. Француска артилерија је исперл Сен Дни-а порушила један велики мост, један понтоски мост и три мостића на брвнима. У Вогезима се водила канонада у Бан д Сан.

РЕГИСТАР По српски ДвоЈица богатих људи имају у једпоЈ бањи два празна плаца у величини неколико хиљада квадратних метара. Плацеви су лепо ограђени и чекају свршетак рата, па да на њима никну две лепе виле. — Знаш шта — рећи је један богаташ другом. Да ми уступимо ова два плаца овом хуманом друштву нека га обрађује и новац за продат плац нека унесе у своју касу. Може се истерати ко/а хиљада. Други богаигаш иристије и обојица оду и саоп ште председнику друиава своју одлуку унапред спремни да одбију уобичајену захвалност. — А ко ће да плацеве искрчи? — запита председник. Табло. Хо/кс.

БРАНИНИ РАТНИ ЕЛИГРАМН ДОолепствојв За победу чим молимо гласно, Позквајућ’ моћ господа живз, За меие је одм IX сасвим јасно: Да је близу наша офанзива.

Н>< руском фоонту — Колико има Нвмаца и каио су распорвђвни Пстроград, 29 августа (задоцнио) Сем тога што се поправља ситуацаја на целом руском фронту, јасно је у овом тре нутку и то да се немачка виша команда труди искључиво да брзо наступа у унутрашњост Русије у правцу на исток. Но још се не зна у ком правцу непријатељ припрема главни удар. Према „Речи“, војни кругови мирно очекују догађаје, убеђени да немачка војска, иако је силна с обзиром на број, мало има шанса на успех. У овом тренутку више од 100 непријатељских корпуса, одкојих 90 чини језгро војске, поред 11 аустријских и 9 немачких коњнчких дивизија концентрисано је на нашем фронту. Један део те војске састоји се из хонведа, ландвера, па и од ландштурма. Један корпус не броји више од 25—30000 људи. Уопште, може се узети да је на руском фронту сконцентрисано 2 милиона и 550 хиљада до 2 милиона и 800 хиљада А> стро-Немаца. Та војска је овако распоређена: крај балтичког Мора и у Литванској око 28 корпуса, у Пољској око 20 курпуса немачких а на југо-западу 12 немачких и 30 аустро-мађарских корпуса. За последња два месеца, V вре-I

ме немачког наступања, губитци непријатељеви износе око милион и 500 хиљада људи Другим речима, немачка војска се брзо троши, у толико више, што су сазване све њене резерве. Ако се јавља да Немци раде на утврђивању Ковна, да праве на истоку два нова утврђења, између којих су направили две бетониране опкопне линије и да оружају утврђења тешким топовима, онда, разуме

се, треба признати њихову необичну енергију и треба жалити што се огромне жртве, које немачки народ мора да учини у очи свог слома, чине за једну изгубљењу ствар. Изгледа да се сад у Немачкој рађа сазнање о некорисности огромнихжртава. Претње немач ких листова, да ће цепелини уништити све енглеске вароши, личе на очајан крик.

РУМУНСКИ МАКЕВРИ — Нзрактеристична изиена Букурешт, 5. септембра. Маневри румунсне зојсне, који су св имали о ржати на русној граници одржаће се на аустријској граници у Карпатима,

Једка софијска комедија — Шефови опозиције код нраљз, — Образовање народног кабинета. Опозиција и споразум с Централним Силама. — Пут Вугарскв. — Разговор краља Фординанда са вођама опозиције, — Нраљева реч, —

Последњи је говорио Данев Он је опширно развио идеју о образовању једног широко-коалиционог кабинета и резултатима од споразума са силама

Софија, 5. септемб. Јуче пре подне примио је Крзљ Фердинанд у ауденцију шефове опозиције г.г. А, Малинов )% Ал Стамболијског, Н. Цонова, Гешова и Д-р Данева. Четворно! Споразума. О тој ауденцији и разговорима „ _ , , вођеним даје ове опширне ин I НрЗЉ И СтЗМбОЛИЈСКИ формације „Балканска Пошта"; Шефови опозиција били су примљени у „црвеном салону“ где се, убрзо по доласку шефова опозиције, појавио Краљ Фердинанд праћен Престолонаследником Борисом. Коаљ се руковао са Малиновом, Гешовом и Даневом који су му представили Стамболијског и Н. Цанова. Р&ч Малинова Први је добио реч шеф демократа Малинов. У својем говору, који је трајао четврт сахата, Малинов је опширно разгледао спољашњи политички положај и успротивио се споразуму који би обвезао Бугарску да ступи у акцију против Четворног Споразума. Малинов јг нарочишо иод-

У „малом салону“ је Краљ разговарао са шефовима странака. Крзљ је запитао Стамболијског. — Ви настојавате на томе, ?!? ППРЧУПМШ ГЛЈЛ* »ЗВП55: 8 зашто онда ви, који ми говорите у име народа, избегавате сусрет самном. — Ми смо решили д& аоштујемо одлуку нашег конгреса и да се сада аојавимо арвд вама, јер су дани судбоносни и јер желимо да саречимо нове фанталне грешке. Краљвво ГЛ0ДШТ8 На крају разговора са г. Стамболијским Краљ је рекао: „Ми имамо определено гледиште, које потпуно одговара

Тончев о акцији опозиције Докле се у двору ова нова политичка комедија одигравала дотле је министар финансија г. Тончев учинио ову изјаву, коју ]9 објзвило „Балканска Пошта“. „Нарочитих догађаја сада нема. Влада је одпучила да про дужи политику неутралности. Имамо сигуран извештај да ће и Румунија чувати неутралност. „Ја не могу да дам озбиљан значај ауденцији шеФова опозиције, јер они траже да спаса-

вамо Србију што није у државном интвресу Ситуација нам даје право да се за сада придржавамо политикв неутралности". » После речи Краља Фердинанда да он и влада имају опредељено гледиште“ и ове изјаве г. Тончева, јасно је да је цела ова ларма о саветовању са шефовима опозиције једна од оних до сада много пута одиграних комедија. Арс.

Југословенско јединство — У рвчима истакнутих Јужних Словена и странаца XVIII Липо ти је Даничино лице, Још је липше њено добро срдце, Које љуби вес старе Хорвате, Србље, Босну, Херцеговце брате, Љуби оно драге јој Славонце, Штајерце и Крањце, Горотанце, Јер су ово браћа од старине, Сини једне драге домовине. Вјекослав Бабукић („Оашса“ за 1835. годину). ...Вук (Караџић) је нама Србом и Хрватом створио један књижевни језик и дао први правац којим треба да ударимо на пољу скупне наше књижевности. — Вук је желио да нам буде будућност једна, као што нам је један језик, иста крв, исти обичаји, исте пјесме, а једно и земљиште на ком наш народ живи. Дао Бог да то сваки Србин и Хрват вазда добро памти, па да тежимо сви за једном сврхом, за једном слободом и за једнаким и сложннм радом и напретком нашега краснога али често пута по својој кривњи несретна народа... Иван Кукуљеваћ Сакцински, у чеетитци прославе стогодишњице Вука С, Караџића (Споменик Српске Краљевске Академије, књига VII, стр. 26).

Ршннја и Балнан Првдузете су све мера да св бугарсно-немачки план осујетн.

„Адеверул“ доноси на уводном месту: Највећи број политичара у Бугарској веруЈе да могу исто времено добиши територтал■ не комиензације од Срба, Грка, и Румуна као и од Турака, а да не избаце ни метка. На то не могу аристати ни Централне Силе, а још мање Четворни Споразум. Турско-бугарски уговор кларификовао је сишуацту на балкану. У Софији се сад тачно зна шта ће учинити Грчка ако

вукао. да самоЈедним спора- добро СХВ аћени* бугарским ин- Буга рска пође против Србије.

зумом са Четворним Спора зумом Бугарска може ост\а риши своје национално уједињење и биће удаљена од аута који води оаасности. Најмање што се може учиниши јесте чување неутралности још за и >везно време. Гледиштв А. Стамболнјског После Малинова добио је реч представник земљодељске групе А. Стамболијски. Он је говорио доста дуго и енергично, нагласивши, да би Круна примила тешку одговорност ако би допустила извршење нове авантуре. Он је предао Краљу једно писмено које је Краљзадржао као историјски докуменат. То писмо, између осталог, садржи: /.) Сиречити влади сваку аваншуру, 2 ) чување неушралности; не аредузимати нитта озбиљно без Собрања и без оашае народног кабинета (Овде је бугарска цензура прецртала читав пасус.) Апвл Н. Цанова Шеф радикала Н. Цанов прочитао је писмен апел на Краља, да ће осујетити акцију, која би компромитирала будући опстанак Бугарске. Гешзв и Данев о спољноЈ политици Бивши председник министарвтва Гешов истакао је, да ситуација на бојним пољима не показује, да је Аустрији и Немачкој осигурана победа. Гешов /е изјзвио, да јеједини пут за осигурање спокојног

тересима и коЈим ће ио следо вати до краја*. Шефовима пак, на растанку, Краљ је учинио ову изјаву: „Ја примам к знању ваше из јаве. Потрудићу се да, колико Је могућно детаљније, доставим н ваше изјаве и опомене г. Стамбулијског своЈем првом министру. Комуннке опозиције У пет сахата по подне одржан је скуп свих шефова опозиције, на коме је одлучено да се објави овај комунике: „ Ауденција , дага од Кра ља иредставницима демокрагске, зе.м љодвлске, народне, иогресиено-либералне и радиналне иарламвнтарнв груие била је данас 4 сеит. у ирисуству Престолонаследни ка и г. Добровић а. Аудвнциј а је трнјала од 11 до 1 сах. и 2 0 минута. У тој ауденцији иредставници изложивши сваки иосвбице гледиште сеоје иартије, изложили су нритици иолитику данашње владе и настојавали на сааиву Собрања и образовању широко-коалицоног кабинета, да би се ма гај ма чин могла сирвчити авантура иротивма осећајима и интересима народа а катастрофална за државу. „Крал је примио к знању изјаве шефова оаозиције и рерао, да ће о њима обавесшити министра председника“. (Подп.) Ал. Малинов, Ан. Стамболијски, Н. Цамов, Ив.

опстанка Бугарске и постиг нуће њеног циља споразум са ј ^в. Тешов и Д-р Данев. силама Четворног Споразума.

Исто тако се прецизно зна шта ће иредузеши Срби. А зна се а то да Румунија неће дозволити да буде изолована и опкољена. јТ^Исто тако се у СофиЈи зна да, у случаЈу да Бугарска пође против Србије, РумуниЈа може отворити пут једној рускоЈ армиЈи, која би пошла у Бугарску. У Софији се данас зна даје Четворни Спроразум чврсшо решен да интервенише на Балкану да би саречио Централне Силе ба серашире и на Балкану Можемо тврдити, на основу инФормације^из наЈовлашћенијег извора, да Је и у Лондону као и у Паризу и Риму, а са пристанком РусиЈе, донесена двФинитивна одлука да св Једна Јача Француско—енглесно—ита-

лиЈанска воЈска искрца на Бал кан при првом, дирентном али индиректнои неприЈатељском месту од стране Бугарске према Четворно* Споразуму. Такав догађаЈ би изазвао и наш улазак у акциЈу, у толиио пре ако би дошао пад Дарданела. Бугари међутим и даље тврде како ће остати неутрал на. Али је бугарска неутралност истерана на чистину , одкад се Бугарска споразумела са Турском. Познат је немачки план. Кад су почели да ичтригују у Ру сији, одлучили су офанзиву против Србије са јемством Бугарске, да ће ако Немци сломе [ср.чски ошпор и допру у Бугарску, бугарска влада изјавиши да се неће прихвашити неутралности, Јер не жели да је аостигне судбина Белгије, и ошвариће аут Немцима за Цариград. Ми пак тврдимо, на основу првцизних инФормациЈа, да Је Четворни Споразум предузе све иере, управо сва Јемства. да спречи оваЈ план. Тврдиио да румунски политичари у овом тренутку живо раде на томе да се ни нод нас ни на Балкану не омогући такав удар, коЈи би довео у опасност велике националне интересе за коЈима иде РумуниЈа.

— Послв колектимног корака Четворног Споразума.

У БУГАРСК0Ј

Последњи демарш Споразума Букурешт, 5 септ. „ Дрептатеа“ сазнаје да је Четворни Споразум, у својој последњој ноти, учинио ове понуде Бугарској: 1. ) Уступање три дела Маћедоније. 2. ) Енос-Мидија Четвор ни Споразум је ставио до знања да је ово последња интервенци/а и да би одбијање било равно неприја.тељств\к Мећутим бу-

гарска влада остаје интрасигентнау свом гледитгу: да јој се уступи цела Маћедонија и залеђе Кавале до Солуна. у ГРЧКОЈ

Грчки протаст Полузванични „Патрис*, коментаришући дипломатску акцију у Софији, вели да Грчка, видећи како се Бугарска са свих стана малује, има права да напомене својим пријатељима да они на тај начин стварају си туацију, коју иикаква добра втнч че чочо дт попрзви.

У РУМУНИЈИ Рускз флога у ауцнсшш водама Букурешт, 6. септембра „Енденпанданс Румен“ јавља: Један руски торпиљер изненадио је и гонио две нашевелике лађе у близини Констанце. Лађе су побегле у Тузлу. Руски торпиљер је стражарно у близини, тако да лађе нису могле наставити пут. Влада је интервенисала код руске влзде, тражећи да руска ратна лађа напусти наше воде. С друге стране пароброд „Крајову*, који је долазио из Ордру, зауставила је руска флота и одвела собом, наводећи као мотив то да је лађа натоварена петролеумом за Цариград, што није тачно. Влада је и у овом случају интервенисала и тражила да лађа заједно са товаром буде ослобођена. Г. Акгелвску у Рамадану. Софија, 7. септ. Из Ђурђева телеграфишу да је г. Ангелеску, румунски министар јавних радова, стигао у Рамадан, где ће се састати са бугарским делегатима са којима ће претресати питање Јо транзиту стоке између РумуниЈе и Бугарске. Крв ннје вода' Земунци и Кара-Ђорђев устанаи II Ми смо (пошто је Карађорђе изабратза старешину у почетку устанка) били необично весели, особито ми млађи, који нисмо ни разумевали колико Је то (устанак) велики посао. Мало час изиђе Карађорђе и рече: — Браћо! Ми се спремамо на Турке, а барута немамо: ко један фишек, а ко ни један, неки пак ни пушке Гнема; него да идемо у Остружницу, па ћу ја тамо, преко мојих познаника, добити барута. А сад хајдемо на конак у Дрлупу: ту је бачија Аганлијина. Ту неки Јанко Јевић држи и музе Аганлији краве. Краве ћемо поклати те вечерати, па ћемо сутра рано у Остружницу. Сви се брже спремимо, па за њим у Дрлупу. Ту покољемо краве, вечерамо и ноћимо, а други дан поранимо рано, и до по подне стигнемо у Остружницу. Ту бејаше неки Ранко Урошевић, пливач, који је могао. где год хоће, дупке Саву препливати Њега Карађорђе пошаље у Земун Милошу Урошевићу, да дође на Остружницу и да, испод руке, донесе барута. Ранко оде, и врати се, ављајући да ће Милош други дан зором доћи. Станоје (Главаш) и његови другови били су се скрили у Станковића кућу, да их, онако одевене, не би латови с оне стране спазили. Чим други дан свану, указаше се калаузи уза Саву. Мало постаја, док један узе викати * — Хеј! Је ли ту Ђорђе ? — Јесте ! одговорише наши који су били намештени да пазе на то. — Нека пређе овамо; дошао је господар Милош Урошевић. Карађорђе одмах пође и нас неколико за њим. Пређосио на ону страну. Они се на 'парлаторији поздравише. — Имаш ли кочико брава Ђорђе ? пита Милош, — Имам око 450, те како добрих вепрова, само немам кукуруза. — Ништа, ништа! рече Милош: — ја ћу.кукуруза послати. — А можеш ли ми још наћи свињг ! врло ми требају ? — За недељу дана, одговори Карађорђе : — моћи ћу имати до једну хиљаду, и послаћу сад калаузе да купе; само кукуруза немам