Вечерње новости
Пргглмт! н Соби!?: На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесенно 4’50 лннара месечно Г50 динзр. За ансстраиство: На годину 36 дин., за пола годинс 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно
— — 3 динара Врсвј 5 пара
Оглжси по погодби.
Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не примају се. ——
Број 5 пара
БРОЈ 532.
ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ
ниш ЧЕТВРТАК 1, ОКТОБРА 1915 ГОДИНЕ
ГОДИНА III
Немачко-бугарсчи уговор Атина. 28. септембар. Листови тарде да је дипаомација Четворног Спора- борбе су слабије. На многим
падно од Гарбуновке. У крају пута за Двинск југозападно од 1 Двинска борбе се продужују. Јака артилеријска ватра развк ла се са обе стране тога пута и готово на целом фронту у јкрају Двинска. У крају језера Оболије и на прелазу реке Дрисвјатице више к југу па све до краја Сморгон—Крево
зума успела да открије тајни уговор који постоји између зГнаГна^ЈпешнијеТрбГби-
— Првнинут саобраћај између Румуније и Угнрске Букурешг, 28 септ. Мађарске су власти затвориле границу прег.а Румунији, услед чега је презтао између
Немачке и Бугарске. „Естија“ тврди да бивши енглески посланик у Софији има текст тога уговора. Овдашње немачко послакство не пориче да постоји
иајуспешније борбе ле су на западној обали реке Спи;аглице, у крају села Семенкн, Нефеди јужно од језера
такав уговор и да сз њиме гарантују Бугарској аспира- Вишњевскоје. Код Припета у
ције на српску и Грчку Маћедонију. Проноси се глас да *е енглеско посланство публиковати садржину тог тајног уговора.
крају прелаза Јужно од прелаза и у близини Невела југозападно од Пинска непријатељ наступа ка истоку и заузео је еело Комор. У крају североисточно од Чарториска било је Iјаке бајонетске борбе код села Гута Лисовскаја. То село пре
ње и Угарске ссаки саобра
ћај, Ово је учињено из чисто војних разлога, пошто се врши концентрација аустронемачких трупа према Румунији. ~—!— —
Фршшузи долазе!
Ниш, 29 септембра Из најпоузданијег извора сазнајемо, да је француски ђенерад Бају, комзндант ^француских трупа у Содуну добио наредбу од француске Врховне *Команде да одмах крене са труп*/ла за Србију. Докде ове редове пише/ло трупе наших савезника већ ће бити на путу за Србију. Нвк им је срећан додазак!
0 Б9ГАРСК0Н НАПЛД9
& 1 талијаии на Галнпољу Атина, 28 септембра „Патрис “ је извештен да је на Мудрос стигло\ плшло К' више пуга из руке - Изјава Ковачева. — Изјава краља Фердинанда. — Бугарске 10.000 Ишалијана са довољном артилеријом "»«* 6л, “” г "” иа "““ а ' Шамо всН кека 30,000 ИмалиЈана сп,ремнах> оа ‘1^нб^)гичним нападом у крају учешћа у борби на галипољском полуострву. Они јужно одЧарториска нашетсу-
су послали и велику количину муншџце.
РАЗБОЈН
јпе су у пркос рафалној митра |љеској ватри и поновљених непријетељских противнапада нејпријатеља заузеле мепријатељ|ске позиције источно од Мла-
штампа. Према изјавама бугарских политичара, војсковођа и самога краља Фердинанда а с погледом на познату бугарску тактику да са што мање жртава што више добију, изгледа да ће Бугарска избегазати да нас наплдне до послдењег момента. Познато је већ да Је још пре мобализације генерал Ковачев, команданш једне армије у турском рату, изјавио да ка-
Извештзј Ратног Пресбиро-а. —
И приватни и званични поход на Балкан отпочели извештаји веле, да су Ау- једним злочином, какав ни стријанци, овог пута брат- јадна Белгија није видела
ски удружени са Немцима, починили нове, грозне злочине и исписали још једну, најужаснију страницу своје срамне ратне историје.
Једним злочином, коме је само Неронов раван.
шева, Болшои и Ставигороша ‘ г Г л шурским ришу, изЈаеио и заузеле су на јуришсело^ Б У™Р ска нааасаш Србију кад Немци буду дошли до ерниш. Према букурешком Г Адеверулу и краљ Фердинанд је покушао да умири Румунију и Грчку овзм изјавом : Нова аусшро немачка офанзива има за циљ само привремено држање сраске обале Дунава до бугарске обале ради обезбе-
РЕГНСШ
Кијавица
Немци нису иропустили
Каквоме лн се плоду прилику да свој „ култур-
надају ови злочинци таквог почетка ?
Још једном они су се окомили на Беогрлд, Београд који је вређао њихово самољубље својим гордим отпором, својом стоичком мирноћом, својом пркосном ленотом којом је, после толико трпљења, ипак блистао непоколебан и великн на
одј ни“ проналазак : загушљиве гасове примене и нанашем
Не знгју ли да смрт раЏ фронту. Они су сигурно смрт и да су поред срама много полагалина морално
који су утиснули себи у чело, утиснулм у наша срца одвратност и мржњу која ће нашој храбростн дати нова крила и која ће нашој светој дужпости, нашој праведној одбрани дати и де
дејство овог дивљачког средства. Кад су се наши, код За брежја пробили загушљиве гасове и пребациле један део Немаца преко Саве, они
су се вратили у сво/е роочи злурадог и постиђеног монску снагу освете, коЈа вове. нечријатеља. тражи да се злочинцу от- — Па какви су то гасоАли овог пута он није секу крвљу умрљане руке?ви? — питају они војници био само делимичиа жртва.ј Палећи, рушећи, убијајући који нису учествовали у Овог пута он је систематски, невине, приређујући касап- борби. Је л' збиља гуше ? са предумишљајем једног нице за јадну децу и небра- — Јок, брате! Они озлочинца и грубим прора-њене жене, ови шумски ви палише, а ми ударисмо да чуном једног Немца, рушен тези заборављају па има још кијамо. Чим изиђосмо из једна снага сем челика. У гасова, а ми ти их поју борби са таквнм неваљал - римо. Швабе би бољеурацима сваки од нас добиће дили кад би их назвали
кућу по кућу, паљен улицу по улипу, гушеи ланцем од ватре која се није могла избећи. Гранатама којима се
по десет срца и нека знају
само тврђаве руше обаране да ће наша борба против су бедне кућице по Сава-њих, вођена највишом прав мали, Дорћолу, Славији и дом, бити највиша божија проливана крв нејаких и не- казна, која ће немилосрдно
брањених, крв жена, деце и сгараца, много напаћених и ни мало кривих. А да би злочин био већи, ,емачки топови су сисгематски за-
пасти на њихове главе. Сејући невину крв, нека знају да ће се иодавити у својој рођеној крви, јер је праведна ствар јача од чели -а и
ЈУЧЕ^
тварали врата кроз која бијјер ничег нема јачег од се невини могли спасти, гнева праведника. док је злочиначка рука потпаљивала кровове испод ко јих су сс налазиле жртве.' Док су дршћући од ужаса сироте жене са децом на; рукама, остављајући за со-’ бом сву своју сиротињу,) тражиле пут који води спасу, непријатељ је летео из- 1 над њихових глава и ука-
ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА —
зивао прстом на најгушће редове. И гранате којима се зидови ломе, падале су међу децу и међу жене на смедеревском и бањичком путу да избезумљене мајке и премрлу децу понова врате под страховиту ватру, која је уништавала из беса за уништавањем, из злочиначког уживања у нисци и проли вању крви, а не из какве потребе војничкога реда.
Тако су Немцисвој нови
Упорна борбв Петроград, 28 септ Коминике главног генералштаба гласи: На западном фронту ватра са наших ратних лађа у крају Шлока ућуткала је немачке батерије и причинила великих губитака у њиховим рововима. Борба код Двинска никако не престаје. После јаког бомбардовања Немци су извршили више огорчених напада у крају јужно од железничке пруге за Поњевјеж. Одбијени су немачки напади на село Грабуновку и околне ви :ове. При поновном нападу непријатељ је заузео један део наших ровова. У то исто време ми смо успели да потиснемо непријатеља из његових ровова код села Спругина северо-за-
гасови за кијање — одговарају наши и бришу носеве. Хомс.
— Бугари со размишљају Г. Буршије известио је телеграфсни из Софије, да је Бугарска требала напасти Србију пре неког дана, *ли је одустала од намере. То је учинила услед примљених инструнција из Берлина.
[ш ] Пољсвој
Хиљаде умиру од глади „Морнинг Пост“ по „Бернер
Кроз загушљивв гасове Крагујевац, 28 септ. Добивени су накнадни извештаји о нападима, које је непријатељ предузимао у току 27 септембра противу нашег положаја код Забрежја: Око 2 часа по подне не лријатељ је почео тући јаком артилеријском ватром тај положај. Он је бацао чан и
штедеНи ни саме болнице. Бомбардовање је вршено са методом у намери да се што већим жртвама створи што већа паника. Пре него шго ће бити бомбардована, варош је отсечена од околине једним беспрекидним ватреним појасом. Докле су јецне батерије тукле кварт по кварт и улицу по улицу, друге батерије су тукле пу-
ђења с.гободног превоза муниције за Турску. Румунија не може у томе наћи аовод да интервенише. Нааротив она бомба "са загушљивим гасо- теве К0 Ј И воде из ва Р<ЈШИ. ће имати тада створен Дунав за аревоз њеног жита Цен- м _ ™ т О д 23 септембра по под' Шралне Силе неће да заилсту ситуацију на Балкану. Ја * . . в У гмелепевски и кпаг\гјева нисам никад имао намеру да нападнем Србију. Наша «о- да С У те бомбе бацане на „ . Г , РП ппогтпп иг траживања ће се осшварити силом ствари. наше ВОЈНИКв, К0Д ЊИХ НИЈе^^У цси / Ако Четворги Споразум буде послао трупе на Балкан наступила НИКЗКВа ПОМвТЊЗ Ј еди01 и ДР) гог Д РУ К ми ћемо шада предузеши мере за одбрану наших инлереса? Ртши.,., Р у плиах иаиогтили лазилИ С У се под а Р' Прсма последњим речима изгледа да је Немачка уп>во- Ј ^ ; ском ватром, так ром обавезала Бу.арску да јој ова помогне упадом у Србију тек тада кад аустто-немачка офанзива наиђе на савезничке трупе. Само да ли ће тада Бугари, познати вероломници, смети одржати своју реч дату Немачкој Бугарски посланик у Бечу изјавио је у „Цајту" да рат не мора доћи самим собом после бугарске мобилизације. Између Србије и Бугарске нема могућих прегсвора. Ми нећемо Д0М ’. А а с 1 се неки Д6Л0ВИ Маћедонију као компензацију у једном пазару, нити да нам СТЗЛИ ПОВЛаЧИТИ ЧЗК преко стављају услове. Ми хоћемо Маћедонију без услова. МОСта на леву обалу. Око 5 Немачка штампа пак једнодушно открива праве намере часова непријатељ је ПОНОВИО Кајзерове пишући да Србије мора нестати са Балкана да би сно ј на ппл И пппг путп пи Нрмни ималм глпЛлттзи т/т са „ !Л ! иН0 Ј И 0 ВВГ ПуТа ОН
гласке и јсдоЗ бделење с маскама пробило се крсз га многи од оних - ко ' сове ка непријатељу. Непри јатељске трупе биле су толино изиенађене овим напа
Немци имали слободан пут за Исток и за Египат и Индију • ахилову пету Енглеске. * е отварао јаку арт илериЈску ватру и бацао бомбе са за-
Дши смвс
Наши савезници у Солуну — Допис „Новостима". —
гушљивим гасовима, али кад су његове трупе пошле на пред наши су их не само одбили, него су их још гоче цев снабдевеиа обилном муницнјом. Мчтрал>еза има без броја, најновије конструкције: лако покретни, упрошћени. Уопште нили за Т р И СТ отине ДО све задивљу|е и да|е наде на најлспши успех. ТИ Р. И стс тине метара испред Никада Солун није имао све- Становништво се јако и.чте- СВ0ЈИХ ровова. Том приликом чанијег изгледа и знаменитијег тесује кад ће савезници доћи заробљено је 0К0 30 непридана, него кзд су српски са- Један нзш сарадник обратно јатвЉСКИХ ВОЈНИка Са јвДНИМ везници Французи и Енглези се своме скорашњем познанику 0 ж и „ иоом ступили на солунско земљиште. француском официру К... спи- ^ ^ Па ни сами наши савезници тањем да ли ће скоро у Срби- ДиВЉаНКО бОМбаОДОваЊВ БвОнису могли очекивати тако то- ју, он је онда одговорио: гпаоа пао пријем од стране солунског! — Господине, допустите нам * аДс! становништва. Дошло је, дакле,!да се овде одморимо, јер нам Крагујевац, 28 септ. нешто неочекивано.Гостољубље изгледа да нас терате. Солун Нарочити извештач ратног пресбироа јавља ове појединости о бомбардоваТУП!Ш.П 1ППМП11!! љу Беог Р ада: Као ш то је т ПШР К ШИПП Р апи )е јављено, непријатељ
Солуњана претворило се у велику манифестацију симпатије, коју исказује и народ и војска по улицама и локалима. Врло је интересантно посматрати две расе, Французс и
ће остати ваш.
Енглезе, у начину опхођења. Докле су Французи живахног карактера, страстни, присту пачни, па ако хоћете и мало брбљиви, Енглези су хладни, ћутљиви и нерадо се обраћају за ма каква обавештења. Фран цузи иду у групама, весели,
Тагвахт“ јавља да је у руској
Пољској настало једно тешко и очајно стање после немачке окупације. Око пола милиона фабричких радника остало је без посла и услед тога у становништву завладала је глад, која је за собом донела још теже последице: разне боле^ штине. Услед тога стања почело је избијати незадовољство и неред, који се драконски у гушује од стране немачких власти. Једна по једна индустријска бранша ишчезава у недостатку сировина. Тако је обустављена текстилна индустрија због оскудице памука, а у Варшави обуставиле су све фабрике рад
расположени, докле су Енглези
обично по двојица, достојанствени као на каквој свечаној служби. Али и један и друти манир подједнако је симпа тичан. Војска непрестано придолази. Трупе су комплетиране: артиљеријом, храном, санитеточ и свима потребама за во|ску. Војска логорује у предграђу вароши Зејтунли. Логор се све више проширује, постепено иде уз брдашце иза вароши тако да ће ускоро бити цело прекривено. Сва је спрема беспрекорна и не зна где човек пре да заустави око. Артиљерија је модерна и има све калибре. С артиљеријом су многобројне каре, а по сазнању свака је топовска
за свој улазак у Београд — Слина турског варварства — |има искључиво да благодари Тобож из стратегијских раз-Ј жед>и српске команде, да се лога и да би се народ „сачу отворена варош поштеди вао* од руске инвазије, турскејдаљег бомбардовања. Невојне власти расељавају јермен МО гући, после дугог дејства ско становништво дубље у уну- Ј Ј “ трашњост. Становништво се]1Р 01ИВ Р? ших пол ожаја на одвезе до неке станице, одакле^ ави и Дунаву, поколебати
се упути преко планине Тауруса, да иде у Модул То је пптпуно пуст и безводан крај, који нападају Курди и Бедунни, пљачкајући насеобине и одво дећи жене и децу у ропство Оно што стигне до овог пустог мег.та у врло је малом броју јер већина страдп још на путу. Кад ко покуша да умакне, онда му је смрт извесна, јер су турски чобани добили заповест да убију сваког Јерменина чим га нађу у бегству из овог кр/}а Многе су мајке децу побацале у воду само да не гледају њихове паТње.
тешких топова, који су ис- часова 7 вече да отп очне најкључиво међу становниш- Већом жестином око поноћи то.,„ ™ јпредходећи прелазу. Прелаз је
. Новости “ примају огласе по умереној цени
морал наших трупа, непри јатељ је предузео систематско рушење вароши и уни-
кушали да се бегсгвом налазили смрт на д* За време док је артиле дејствов&ла, аероил&ни летели изнад вароши и о ређивали иравац ватри. Они су иратили кретање заилашене масе и даеали знакв да се туче где год 6и го.чилу ириметили. Гоњени ватром из једног краја вароши у други гомиле људи, жена и деце, уз ииску и /аук, трчалесу избезумљене, увек ироналажаване и ироређиване. Јужни крај еароши у који се наиослетку слвгао најееђи бро/ бегунаца иодвргнут је 23 сеитембра увече бесомучном бомбардовању. Затра св није ни иреконоК обуставила. Ммноги кра]еви ва роши су . јако оштеКени. Број жртава у становништву у свак ом случају доста знатан, није могао бити иотиуно утврђен. С ВОЈНОГ ГЛедишта ово бомбардовање није произвело нинаква дејства нити утицало на извршење мера, које су трупама билв наређене. Напуштањв Бвограда Крагујевац, 29. септ. Нарочити извештач Ратног Пресбироа јавља о борбама код Београда ово: Бомбардовање Београда почело је 23. септембра у 8 часова у јутру како положаја тако и саме вароши оруђима разног система и ка-
штавање живља. Цела ва либара око 50. Трајало је цео рош је стављена под ватру дан и мал0 °° утишало око 10
твом проузроковали много извршеи око 3
ег . " “ _ |«.Јири1\„п иаи %ј ЧЗСЗ ИЗЈУТРЗ ороЈне жртве. Започето још 24. септембра на дунавском 22 септембра по подне, бом- ке 1У- на савском фронту код бардовање вароши је обно- ка Р а У ле Јарка, на зимовнику вљено 23 септ. изјутра и тоа-Г иганли ^ На д У навско Ј страни л __ Ј У Р заузета јебусија иза железничке 1 ло Ј е без прекида до са- пруге, која је претходно била
мог напуштања вароши 25'разорена артилеријом. Ова је ГРПТОиппо Г Ј— Ј • гтл1тии!п
септембра. Неиријатељ је
иабацио на впрош кеколико
десетина хиљада арна оруђа свих калибара,
из не
бусија доцније служила
као
браник Аустро-Мађарима. ДНа Циганлијн, после тешких жртава, тучен пушчаном ватром и бомбама непријатељ је успео да