Вечерње новости

И№г*п II СаЧчЈт; На годину 18, дин&ра На полз године 9. дин. Тромесечно 4‘50 динарв месечно 150 дкнар. | 31 тстраио 7 8 0 : На ! годину 36 дин., за пола | године 18 дин., тромесечно 9 дин„ месечно | — — 3 динара

&г/>ас« по погвдбк. Припослане изЈаве и исправке од петитног редг на првоЈ страни 3 динари, к* трећоЈ 2 дин, Рукописи се не враћају. Неплаћенз писма не =» примаЈу се. ЗгрзаЈ 5

БРОЈ 541 | ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР «ИЛАН П. САВЧИЋ јј^ НИШ ПЕТАК 9 ОКТОБРА 1915. ГОТтИИ^Ц ГОЛИНАШ.

Пут за Софију Петроград, 4. октобра. Са много стр ама се, и са свим оаравдано, аут из Петрограда з а Софију тражио у иравој линији. Но као ма ввлиним иругама та линиј I кресечема је била браном за сее време овога рата , док су из Бвр лина јурили п реко Софије з а Цлриград дуги возови са муницијом. Рус ка дииломација у ареговорима са Бугарском оствл а ?е све до п оследњег трекутка с ове стране бр аме. Она је чекада да се брана аодигне и да јој се отвори а хјт. Врана се није аодигла и ако су иролазили судбо носии тренуци у узалудно.н чекању. Али данас ]в Руси )а разрешена :вих обзирз. Она је и сувише чекада иред браном којом је краљ Фердинанд затворио словенски иут з а Софију. Треба на еилу дићи ту брану и отворити иут за Софију и даље за Цариград, — го је девиза које се данас арихватила цела Русија. Мешчерски.

:т

Један од најјачих разлога који је опредељивао Румунију да остане неутрална био је аргумент да би се Румунија изложила великом ризику ако би била принуђена да се бори на два фронта. Тај аргуменг је најчешће потрзан и несумњиво да његову основаност није било могуће оборити резонгвањима. Али оно што нису могла учинити празна разлагања, го данас чине факта и дела. У далеко неповољнијем географском положају од Румуније, Србија се езо већ петнаест дана држи н одолева комбинованом нападу са два фронга, сама. Румунија је дакле на нама и на нашем ошору могла експериментално да се уве рн о величини аустро-бугарске опасности и о ризику вођења борбе на два фронта. Ма колико он био велики. Србија га ево сама подноси. Кад би Румунија ступила у борбу, та би опасност била подељена: и онда би она била исто тако мало опасна за Румунију као и зз Србију. Али не само то. У том случају на румунско-бугарску границу искрцале 6и се руске армије, тако да би Румунија готово сву своју војску могла бацити на Карпате. Од Бугара би их штитили Руси са Французима, Енглезима и Србима, од Немаца би их штитили Карпати и њихових 500.000 бајонета. Има ли ту ризика ? ♦ * * Из Солуна пристшку све нове трупе савезничке у Маћедонију и ускоро ће достићи број који ће имноновати. Из Маћедокије и Србије, са Дедеагача и Варне, из Дрбруџе и са Дунава Бугари ће ускоро бити нападнути снагом којој неће моћи одолети. Против Немаца борило би се поред српски.х армија и 500.000 Румупа. Одакле Не Немци довести трупе за одбрану од напада са два фронта. Све су то аргументи врл«

прости и очигледни. Сви они говоре Румунији : „Твој је час куцнуо. Не оклевај“. Но поред осталога нема сумње ни то да ће Грч ка видевши две три сто тине хиљада савезника у С.олуну, видети да савезничка помоћ нису била празна обећања. Из тог броја прочитаће на чијој је страни успех. И онз, која добро уме да рачуна, вероватно неће пропустити згоану прилику да против Бугарске, којој и сама Србија одолева, пошље својих ЈОО.ООО војника. Несумњиво је да у светлости ових факата и могућности ризик, кога се Нумунија бојала, изгледа много другаче. * ч * * Србија је пребацила преко главе десет критичних дана отпора у двогубом нападу. Снаге су испољене; рачун је јасан и чисг. Ми смо тврдо убеђени, да се вара онај који мисли да Румунија не види тај рачун н да Ке НЈ лењости проиграти оно, што тре^а само да пружи руку па да узме. РЕГТТР # # * — Шга ти чујеш? аита један пенсионар другог. — Кад одем да куаим дувлна, чујем вику иродавца да нема ситног новца. Кад иаиђем ка у лицу видим да аутомобили вуку с&ндуке. Чујем даље да сад има доста ирааних станова у Нишу, а на улици еидим до• ста соетн. Даље чујем да се на свима фронтовима добро држимо, а видим да су аре алашени они чиновници од којих нико нема ни користи ни штете. — Баш као да св у рату налааимо! — мудро иримети други аенсионар и оде. Хомс.

.Новости" примају огласе ло умервној цени

— Разговор са Једним политичарем. Ниш, 7. октобра. Један наш сарадник имао јс данас разгоноо са једним политичарем који је добро обазсштен о ситуацији. Он је добио ова обавештеља: ројиа ситуација — За војну ситуацију могу вам рећи да је полољна. Германско-бугарски план је претрпео фијаско. Од аусгро-немачке офанзиве дсли нас петнаест, а од бугарскс објаве рата седам дана. Тај завереннчки плаи у који наши савезници нису никако веровали, требао је да од СрбИЈе направи Белгију. Али, као што видити, он је пропао. Аустро-Немци нису до сада забележили ни једну победу. Они су напредовали колико смо ми хгпели. Бугари, такође, не могу забележиги ни једа I велики успех, ма да се могло то очекивати. Ми добијамо времена. а то нам је сада најпотреоније, Ми смо сваког дана све јачи, благодарећл доласку савезничке војске; наши кенријатељи су сваког дана све слабији, благодарећи невероватним губитцима, које им наносимо. Сваки дан је за нас добитак. 3 а месец дана на Балкану ће се уз нас бориши Још пола милиона Руса, Енглеза и Француза , Т?да ће ситузциЈа бити чиста. Не може се ки замислити, да ће Бугарска моћи однети победу над Русијом. У томе лежи пуна гзранција за наш успех. — Међутим, не треба сметнуги с ума, да је већ отлочела генерална игалијанска офанзиза. Она ће решавајући утицати на наш фронт. Аустро-Немци ће сада имати да бране своЈу кућу и- тиме је искључена свака могућност њиховог појачавања према нашем фрокту Успе ли гталијанска офзнзива — у шта ја веруЈем јер је брсјни однос снага у велику корист по Италијане — онда нг.је искључена могућност, да се Ауг.тро-Немци окаиу нашег фрокта и повуку на запад ради одбране своје територије. Бугарској тада, не остаје ништа друго, него да, опкољена са свих страна, капитулира, ПолитиЧка ситуација — Развитак војних операција имаће решавајући зчачај за политичке догађаје. Чим би ге војне прилике на Балкану измсниле у корист нашу н нашк.. ргћс, у са. ственом интересу, изићи из резер'.е и Грчка и Румунија. — Или, да се ошвопено изјасним. кад се на Балкану појави 300 000 Англо Франиуза и 200.000 Руса, Грчкој и Румунији, ако желе изеући нац оиалне корисши из озог рата, не осогаје ништа друго до да ту арм ју повећају са својих 900 000 бајонета и решс, најбржим темпом, бал■ канско рашишше. — Изјавама, учињеним у Паризу и Лондону о пуној војничкој помоћи треба дати п; зенствен политички значај. Али, улзском Русијз у рат против ћугарскз, ми смо једном з’а свагда решили сзој полажај на Багиаку. Србија је ових дана, када руски народ проклео Бугаре и назвао их издајницима Словенства, изгубила главг -г ривала на Балкану. То значи што и обезбедигпи остесзење наших националних задашака. — Прем! вашим обавештег има Србија може гледати ведро у будућност? — Да! Само треба врсмена а опет времена. Не много. Можда 15 можда 30 дана. А толико се можемо држити — завргиио је иолитичап.

Русна офанзиза Немци су са огромним губишцима иошиснути. са својих положаја северно од селаНурвјанци, на јужној обали језера Дрисвјаши. Заробили смо више вЈЈника и запленили неколико митраљгза. На горњем току /Бемена, узводно од Дјељашичи, освиЈили смо на ју ■ риш село Шчерзи. Јужно од Припета, у обла сти средњег ;пога Сшира, наше су труие јуче постагле знашан усаех За време заузимања села Совјенчици, низводно од Рафаловке, заробили смо 13 официра, од коЈих два команданта башаљона и пет стошина аоЈника. Одреди наше коњице гонили су непри/атеља у области железничке станице Подчеревич, зааадно од РафаЈговке. До сада смо заробили 30 официра и преко 1000 војника и запленили не колико мишраљеза. Заузели смо такође село Козлинич, низводно од Чарториска. Истовременим наасдима северно и Јужно наше су трупе заузеле село Новоселки на Стиру узиодно од Чарториска, и његов мосшобран, После шога смо од или непријатељеве против нападе, ари чему смо зароби ли преко 800 кемачких и аустријсках војника и заплени■ ли справе за Сацање бомби, шелеграфски машериЈал и дру го. Јуче у зору наше су труае продр 1 в у село Куликович, узводно од Ноаоселки Заробила смо до 1000 воЈника и запленили много митраљеза и сара ва за бацање бомби.

!■ № И 4емци о офвнзиви у Србији Петроград, 1 окт. „Руско Слово“ има од 29 ссгкембра из Копенхагена овај телгграм: Кореспонденти берлнкских листова према српском фнднту саопштзвају да је Мз кеГзен предузео наступање у Србију на исти начин који је рапије примењивао уГалицији. Мжензен образујс фаланге, мешзЈући иемачке и аустријске пу:;ове, који наступају у густим когонама под заштитомЈ ура ганске ватре тешке артиљерије. По срет се врши под врло тешкчм условима, Он захтева ретко јунаштво и стаје огромних жр :ава због теренских тешкоћа и херојства српске војске која жестоко одбија напаае аустронемачких трупа. Напуштајући своје позииије и одступајући, СрСи се наједанпут окрећу непркјатељу и протнвнападом одбзгују Аустријанце и Немце са зај.етих позиција Нарочито много страдају инжињерскетрупе, подижући са огромним напорима прелазе преко река, које аесто брише ватра српске артиљерије. Кореспонденти берлинских листона препоручују јавном мњењу да напусти мисао да ће поход Макензенов на Србиј/ бити лака експедиција и предвиђају да ће пробијање српског фронта, нко до њега дође, стати савезничку воЈску силних жртава а сз дубљим продирањем у Ср бију, те ће жртве бити веће и кр& 1 >вије. П',» телеграму из Копенхагена мајор Морат пише у : ,Бер-

Румунија при одлуком — Питање дана Букурешт, 5. октобра И?гу кг поугро оштото 10 јо оошо о уиу Румуиттје у акију ео ттцооу Четоороот [ооротуио питање ш. Руиуоојо |е уаш .шоретое ореооете. квје |е аа »• вваепи. и ое треПа те шоеооцто ооо оан ттогое ветт о рукуошј мвбвлнјацттји јемишо т ввнм мв]им овсмом. Ушон Рунуноје у акцију 010310000 те о убрзава војвичка помаћ Рутије.

НтшиЈаш нп Еојжпну И ИталиЈа шале трупе у МаћедониЈу. Ниш, 7. октобра. Поуздано смо иввештани да је Италија одлучил а да аошље једну велику армију на Балкан у иомоћ Србији. Та во/ска се веК укрцаве у траксаортне бродове и врло брзо ће бити у Маћедонији. Не зна се још хоће ли та в јска доћи иреко Арбаније или ареко Солуна■ Н*јвероеатнијв је, да ће се искрцавање извршити у оба аравца, како би у што краћем времену стигао што већи број труаа.

линер Тагеблату“: ОперациЈе генерала Макензена, по свему судећч, биће споре. Предстоје на ч упорне, крваве борбе. Мо же се очекиваши и герилски рат. У оаште треба гледати на операцше Макензгна са крајњом неизвесношћу, не заборављајући да се аустријска и немачка војска нису привикле борбама на планинском пределу.

— Тане Јонеску Радославову —

Таке Јонвско уаутио је из Букурешта, посланицу, као Св. Петар Норинћанима, а редседнику министарства Радослнвову у Софији. У својој иосланици Јонеско износи оааснисти којв иредсто је за Балкан и балкакске ка роде услед ситуације, за коју носи одговорносг бугарски на род. Рлдославов није ништа одговорио Јонеску.

у Вадм — Средњевековни режим у Пољсној Један Пољак из Варшаве, који је био интерниран у Берлину, успео је да умакне у Швајцарску и он је дао овакво саопштење о приликама Пољске, коју су окупирали Немци. Чим су Немци ушли у Варшаву одмах су отворили универзитет и школе, да пропагирзју германизам. За универзитетске професоре довели су Немце, којима је дужност да нагнаЈу ђаке на учење немачког језика. Али ипак учиоиице су више празне, јер су студенти у маси умакли пре но што су Немци дошли у Варшаву. Установљена је воЈна цензура, која има чак за задатак да лрегледа све листове и књиге библиотеке и све што*се не слаже с немачким интересом спаљује се без обзира да ли то представља вредност као науч ничко дело или реликвиЈа Тако ће многа дела бесповратно бити изгубљена. Велика лабораторија на уни верзитету у Варшави претворена је у фабрику за производњу загушљивих гасова. Исто тако и све фабрике претворене су у радионице за муницију Ради тога доведени су из Немачке радници — а међу њима огроман је део жена — а пољскк радници интернирани су и остављени без вкакве зараде'

тако да умиру од глади и невоље. Све што су нашли од бакра и месинга покупили су: самоваре, свећњаке, кваке, судове итд. Официри иду из дућака у дућан, из магаиина у магацин и све што им се допада односе и шзљу својим кућама а ништа не плаћају. Напуштене радње предане су Немцима, који су као у средњем веку ншли за војском као пљачкаши. Лица која се затекну после дсвет чассва у вече на улици одводе се у затвор код команданта места и води се према њима истрага, а многи су предани суду под оптужбом шпијунаже. Догађали су се нереди услед оскудице и скупоће намирница. Немци су одмах у своме почетку угушили сваки покрет. Данас је свет миран, али под бајонетом. Немачке власти хапсе сваког дана грађанство, мушко или женско, мало нли велико, под овим или оним изговором. Званичан орган, који се издаје у Варшави, не устеже се да примером у Белгији опомиње грађане. Принц Леополд позвао је варшавског архибискупа Монсењера Каковског да држи молебствије за Немце и да се држе придике по црквама, да се становништво покорава, али је архибискуп одбио сваку услугу. Принц Леополд му је онда запретио, али архибискуп је одговорио да остаје при својој одлуцн. О овоме је извештен Взтикан у Риму,

— Нов начелник штаба у Русији Нов начелник штаба у Русији ђенерал Михаило Васиљевић Алексијев свршио је војну школу 1874. г. Учествовао је у Турско-руском рату 1877—1878. г. као потпоручник и био је три пута рањен. У борби је био необично храбар и зато је одликован лнчно од стране Цара Алексаидра Ц. Вишу спрему добио Је у ђенералштабноЈ Николајевској Академији. После рата био је у Министарству Војном заузимајући непрестано све веће положаје, а у исто време био је доцније и наставник ђенералштабне Николајевске Академије предајући историЈу ратне вештине. Важио Је као један одј првих ауторитета и Николајевска Академија наименовала га за свога почасног члана. ПраЕа воЈничка каријера почела је од објаве руско-јапан-