Вечерње новости

Стрнна 2.

Бр. 1.

В Е ЧЈЕ Р ЊТ Н 0 В ОЈС Т И.

товања, да је у току од четири године и неколико месеци било вр*о иало битакл у покрету. 36' г т га смо навикли па месецим 1 чнт мо службње пзвештаје о борбам ■ које се воде ско једчога места или у близ нч какв ’ важније тачке (градв, реке, планине). Угпсх од некол ко километгре сматрао се као вели н. Тај укочени начин р. тов°њ > стављао је у изглад, да рат може још годинама трмјати, више можда, кего што је и до саца трајао. Вило је неколико покушаја да се из фазе позициског ратовања уђе у фвзу покретног ратовања — до одлучне битке, ели и ти су покушаји после пзвесног времсна дошли до тачке, од које је понова почињело позици"ко ратовање. На 1 з: Ј ачајнији је такав покушај био' Макензенов продор и°мсђу Тарвова и Горлицс, који је лонео релативно вел^ке резултате, али је ипак дефинктиван упех изостао и рат Је претворен у ровзвску борбу. Српски процор на Солунао м Фронту на в*ће је дет • у истор: п во га рата и он је донсо гезултак;, који су билн изнад свеког о-ткгвчња. По”ледице овог пробож донеле гу неоче^цврие и војничке и политнчкс резушате. Це > истсчни фроит добиоје другу фиаиономију; из осчова је промен.ен ј војничкл и попитичка ситуаци'а у Евроги покр»тнд је војна у таквом стадијуму, да. !с а со’>у тно и кл.учена могућност враћањ^ у поз цијски рат а каракгезис ика покретне војне — иотући непри ат л а и наметнуги му своју вољу, већ је псчела до мс ти своје резулта ; с. 11 - бој Фронт* и прслаз у покр^тну в ј у цонео је по ледице, које се ни у могле погтићи ни за три гоипке си тсматског позицпског рат вања. З т-» ;е сад в Ј ћ ган свахе сумње јасно, да је ггсб^јање фронта, у коме је срп-жа воцка иг ада нажначајнију улогу — на.карак ери тичнија појава у целом овом сретском р&ту. М.

НАШИМ ЧИТАОЦИМА. У име Бога Вечерње Н ов о с т и почињу понова излазити у обновљеној и великој Србији. Вечерње Новости немају потребе да се препоручују читалачкој публици; оне су један од најстаријих српских листова. Он ће наставити истим правцем, ко јим је започео власник нашега лисга ЈБубаЈ. Бојовић, правцем потпуне објективности и служења великим српским национал■шм и државним идеалима. В е,е Новости нису никада 1 ртијски лист, већ новине џЈј је Српство било изнад ^Зб<Ј)г тога су у ступцима ч наилазили на госто, I .

примство публпцисте и политичари иначе разних политичких праваца 0 али који су би*и сложни у питањима Српства. Садање еу прилике веома згодне да В. Новости наставе своју делатност, јер је настало ново доба, велико и светло у животу нашега народа, кад нема и не треба да буде партијске борбе, већ да се сви са поносом осећамо да смо само Срби, и да све своје силе уложимо на опште народне задатке. Неприлике, у које су запали српско новинарство и штампарство за време туђинске окупације не дстуштају, да лист одмах почнс излазити у своме ста реме формату; за сада ће излазити у смањеном облику, док сс грилике не поираве, али ћемо се горед свега тога трудити, даразноврсном садржином задовољимо захтеве наше чнталачке публике.

ВЕЈППСА СРБИЈА. Нгкадчњи сан, који Ј'е генерацијаиа б :о сн-.шан, сад је ностго јава. Српски народ, малеи бгојем бго је увек !ак| духом. Ни косозска нропа т, ни паткековно рсбовање Туец .м-- ннсу били у ст. њу ла сломију његов дух, његову тежњм за слобод м и за независношћу. Та лушсвна јач )на счинила је чудо, које кису могли доживетн ни велики народ-Ј, у тако кратком размчку воемен 0 . Јед.н век, сто годиНа само, били су лоеољни, ла српски народ покида ропскг лг.нце, да извсјује сво'у незлвисност, да поживи проширења и да се напсстетку уједини. Загста велико дело, које нису м гли ни велики и напреднији народн у много в ћим размацима времена пстићи, а неким мањим н-гродимо, мождч ћ- још дуго остати ид-.ал. За људ-з од науке биће довољно посла дч претресгују, који су узроци допр нелн да српски народ поои не своје ииеал . Не улазе^и у опширна разлаг ња можемо одмах рећа да је српски народ добивао снаге и подстгека у св јим народним трацицијама и у својим ратннчким о обинема, Наролке традицфе, а то је на првоме месту народна поенијг, б’*ле < у један од најсилнијих подстрексча да српскк нагод очува свест о своме н-род^ом једин тау, да не забореви нг своју славну прсшлост и да тежи ведрој и лшој будућњ ст-’. Народна поезија о Косову загоев Ј ла је Собина из раш мла’ ости м^шљу да тре к а покајлти Цара Лазара и Косовске јунаке. Пе ме " јуш цима и јуначким псдвизкМа ве

лик°х и славн! х Срба од Будима до Солуна одржавчле су свест о народном ЈЧдичству и рађ^ли т.-жњу да се то јединство о:тк г ри Нар^диа поезиј« давала е подстрек јунаштву; свако јз Српче из малзна гајено да се не постидн својих јуначких предака, и сваки је Србчн једва чекао час, да и на делу похаже како је достој'«н готомвк својих славних и јуначких предака. И садања је генерација с пуним правом вр служила да стан» поносито уза своје славне претке, само је у толнко срећчија, што су њена дела донела неочекиване и сјајне резултате Јунаштву Српсрога Нарсда диви се цео свет, и п[ ијатељ и непријатељ одаје му похвално признање. Са овим особинама, којима је стека» необично леп глаз и углвдчо мест) у друштву о талих народа, српски ^е нарок и у културној утакмици КЈЈа ће гшсле рата настати, чесумњиво извојзв .ти сзби место међу народима, које је гећ јунзштвом и г»гдољубљем стекмо. Српски нгрод има н г дбе за културни напредак, јео се свл странц ?, који су писали о љему, сложу, да Јс Српски народ свон м бистрнном, окрет-ошћу, еластичношђу духе и оста; им особинамг душе способан за свакк напредак, тз да ће у кратком »ремену кадокнадити оно, што је за време робовЈ^а Турцима, морар пропустити. Велика Србија, у којој су заступљене св*: српске обла: ти и сва српска племена, ује* њенд и с најближом браћом нашом Хрватнма и Словенцима у Југославију, омогућнКе да и срп ки народ у свима грдвцкма развије с*у својУ е ерпгу и гпе скоје спогобности, које су до сада биле спутаванз и туђинском влада*и. ом и огоангчен шћу средстава. У Ве шкој Србији и Југослгвији показаће Српски народ да је достојан члан за едкице културних народ°, а наши моћнл и напредни Сав^зн»цч увидећ", да нису ни мал) погрешили што су пома^аки такав један народ, као што је српски.

ДИВНЕ ХРИЗАНТЕМЕ могу се добити Добрачина улица бр. 30.

ОГЛАСМ. ШТАМПАРИЈА ш Љубе Бојовиђа = прима на израду све врсте штампарских псслова: новина, књига, етикета, огласз, рачуна, јелозника итд. Цене гу умерене, а за израду и тачност јамчи радња.

ч^же^пћ. — Замуиа власника Мица Љ. Боф вић,

I

Штампврији Љ. Ј, • -унћа, Косма.;скг 28.