Вечерње новости

ЦЕНА 20 П. ДИН. или 24 ХЕЛЕРА.

Бр. 13. Уторак, 6. Новембра 1918. БЕОГРАД.

(ЈУТАРЊЕ Изштај Срне ЕЈртовне Команде

4. новембра. У десет часова наше су трупе ушле свечано у Темишвар, где су одушевљего дочекане од становништва. Један наш пук тако је исто дочекан у Великом Бечкереку.

Извршен задатак, Према изаештају наше Врховне Команде српска је војска извршила свој задатак. Она је заузела на северу крајње тачке: Темишвар и Бају, тачке, до којих се простиру захтеви српског народа га територлЈалним и народним уједињењем. Уговур о миру има само да формалио утврди оно што данас фактички постоји. Тако је храба и јединствена српска војска, на челу са својим изврсним воЈсковођама, међу коЈима прво место заузитса Војвода Живојин Минтић, за два месеца неравне борбе остварила вековни сан српскога народа. Њој све препоне беху мале, циљу доспе великоме. Примирје, по свима знацима, брзо Ге довести до мира. Наши и наших савезника непријатељи потучени су, морално су обескуражени и глађу изнурени. И њихов ће интерес бити, да што пре желе закључење мира, чиЈе су контуре већ сад Јасне и видљиве, и чијој се неодољивости морају приклонити. Никакве воЈНичке ни| политичке комбинације наших противника не могу поправити њихов положај, у коме се сада налазе. Свако отезање доводи их у све гори положај, нарочито њихово становништво измучено и глађу изнурено. Једино, чему се наши неприЈатељи могу надати, што може отклонити краЈње мере, то је великодушност њихових супарника. Пошто се Споразумне Силе са Америком боре за опште човечанске народне пдеале, то и наши противници имаЈу у изгледу, да се користе плодовима општега мира. Ми Срби, можемо биги не само мотпуно задовљни, него и пресрећни са постигнутим циљевима. Ми смо то потпуно заслужиди, јерје садањиуспех плод јаке и здј аве народне свести, која је у народном уједињењу гледала могућност народног самоодржања, к беспримсрне храбрости наше војске, којој се цео свет диви. СрбиЈа је из овога рата изишла као прави Пијемонт српскога народа, и оправдала наде, које еу у њу полагали сви делови неослобођеногСрпства. ИСрби из осталих српских крајева, као и сви Југословени, допринели су сви са своје стране и гш могућности да сенаша заветна мисао оствари.

После љутнх битака, страшних окршаја, рикетопова, н:стаГе дани мирнога и ку. турнога развића: ориће се песма земљорадникова и умилн > свнрати фрула сељакова. Апи ће н тада ср.:ски народ очуваги своје војничке врлине, не ради осваЈачких ратола, него да брани, ако треба, крваво стечену тековину, а и с тог*, што те врлине челиче народну снагу, јачају његов карактер, и чинс га виђеним и угледним у заједници народа. Проглашење мађарске републике. На Св. 'Бурђица проглашена је републикан.ка форма владавине у Угарској. У 11 чассва пре подне, скупио сс Велики Народни Савет, кога сачињава 500 лнца, у главк ј дворани угарског Парламента. За таЈ дан наређвн јс општи празник. Раденини су са барјацима и музиком дошли пред зграду Парламента, а ред су одржавали аранжери из ра_еничког сталеи;а. Савет јс донео ове одлуке: ■1. Укидање краљс. ства; 2. прокламовање републике;. 3. распуштање оба дома парламента; 4. предлог да влада одмах закључи м.р; 5. давање влади пуномоћија да управљо земљом до сазива уставотворне скупштине; 6. да се изведе опште, једнако, тајно право гласа, ко,е ће се простирати и ва жене; 7. донети потребне законе, нарочито о штампи, зборов..ма и удружењима, и остварење реформе нспокретне својине; 8. да се распишу опили изборп, да их влада спреми и изведе, и да се уведе једнодоми систем. Министар председник граф Мих. Карољи, који је у исто дсба и министар спољних послова, управљаће земљом као гувернер. Кеп} бликанска стј. анка желела је, да се одмах изврши избор председника републике. Ратне и политичке вести. гтд КАКО ЈЕ ПОТПИСАНОПРИМИРЈЕ? ПримирЈе између Савезника и Немачке потписано јс у салонском вагону маршала Фоша. Преговсри су траЈали 6 сати. Од стране Пемачке потџисали су га Ерцбергер, којигајерадо потписао, и геверал Винтер(Ј-слд, који га Је са сузама у очима потписао.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма1ска ул. бр. 28.

ГЛАД У АУСТРИЈИ. У Аустрији, а нарочнто у Бечу глад бесни у највећем степену. Мађарска је прекинула са свим с& извозом хране, те се Бечлије нсмају од куда снабдеваги. Возовн којима путују наши интернирци формалн* су на станицама опседнути од гладне гомиле, састављене из свију редова грађанства, која моли за хлеб. ОФИЦИРИ У ЉУБЉАНИ. Сриски заробљени официри, који су били у Гредигу, пуштени су. Око сто оф<цира остало је у ЈЕубљани, а до 150 у Загребу. У помен' том заробљеничком логору били су само наши официри и српски заробљсни војници, КОЈИ су им били додсљени као послуга. Спочетка је ту био најстарији официр ђенерал г. Милутин Мариновић, когл је рат изненадио и затека) у Карлсбаду, где је био на лечењу, па јс одмах интерни, ан. Доцније је г. Мариновић одат.е премешпен, па је био најстарији иуксвник г. Радаковић. Нижи официри имали су по .круну дневно и менажу, а виши по 3 круне и менежу. Логор је 5ио у једној подводној равници, ко|и подсећа на наш Макиш Ст&новало се по баракама. Командамт логора био је некн аустријски ђенерал Вурмер, који није оставио (аш наЈбољч спомен. ОСГАВКА ЛОРДА НОРТКлИФА. „РаЈтер" јавља, да је лорд Нортклиф дао оставку на звање министра за проп&ганду. Пошто то звање није више потребн , Лојд Џорџ му је уважио оставку. БОЉТЕВИЦИ 3А МПР. Балфур Је нзјавио у Доњем Дому, да Је руска бољшевичка влада замолила Енглеску, да посреду,с за мир из.међу Русије и Савоника. КАКО ЈЕ КРАЉ КАРЈ10 АБДИЦИРАО Н А Ј ГА*’СКИ ПРЕСТО Р У замак Екартстау, где се С ави бив. аустријски цар и угарски краљ Карло отишли су 31. октсбра кнсзНикс ла Ес^ерхази, граф Емил Ссчсњи, граф Емил Дежефи и кредседник господске куће барон ЈулиЈе Влашић, да цара оСавесте о озбиљности и неизменљиЕОсти положа;а у УгаЈ ској. Краљ Је, дубоко погрссен, кеколико сати конферисао са поменутом гоСПОД м. При повралку у Бјдим-11ешту барон Влаш: ћ предао Је графу Карољију писмо, којим се 1\арло IV одриче мађарског пресло.<а. СУДБИНА ЦАРА ВИЉЕМА. Еглески ли.тсвн „Морнинг Пост“ и „Та;мс“ гшшу: С&везници ће захлевати, да им се изда ц&р Виљем, да га, као у своје тобаПаполеона, интернирају до краја његовог живота и учине нешкодљивим.

ЧЕХОСЛОВАЧКА РЕПУБЛИКА. Како чехо-словачки лист^ви ииш), чехо словачкл република имаће у простору 142 000 квадрагних километара са 13 милијона становника (4 ХУМАИОСТ САВЕЗНИКА. Услед тога шго Немачкој и немачком делу Аустрије предстоји глад, америчка влада вољна је помагати Еберт-Шајдеманову владу, да се шгј пре дође до мира. Вилсон мисли, да срганизује акцију за исхрану Немачке, по примеру како ј(^ Белгија за време рата била снабдевана. К^емансо је изјавио: „Ми ратујемо за човечност а не противу ње, и зато ћемо све могуће \ чинити, да се немачки народ снабде храном". ЦАР ВИЉЕМ У ХОЛАНДИЈИ. ј? Из Х'ага јављају: 1 Новембра стигао је цар Виљем у замак Амерож, који је својина графа Бентика. У царезој пратњи били су: генерал Плесен, дзорски марша« Флатен, један крилни ађутант и неколико великодостоЈника. При доласку цара била је присутна леди Таунлеј, супруга енглеског носланика у Ха 1 у. САСТАВ ЧЕШ1< Е ВЛАДЕ. Чешка је република овако састављена: председник Т о м а М а с а р и к, спољних послова д р Б е н е ш, војни С т е ф а н и. До даљега, они ће остати у Паризу, и тамо вршити своју дужност. Председник Народног Савета у Прагу је д-р Крам а р ж. САВЕЗНИЦИ У ПРАГУ. Из ЈЂубљаче јављају, да су тамо дошла два француска и дза енглеска виша официра која путуЈу преко Беча за Праг. СОЛФ МОЛИ ЗА МИР. Услед тога што прети глад Немачкој, државни секретар за скољне • ослове Бг. Солф упутио је Вашингтону молбу за з^кључење прелиминарног мира на основици садањег примирЈа. НАР. СКУПШТМНА У НОВОМ САДУ. Сриски Народни Одбор у Новоме Саду, решио јс, да се сазове Народна Скупштина, која 1 с имати да одлучи о судбини српс (сга народа у Угаркој. Скупштинг се сазива за 11. новембар. Појединости о избору поспаника за ову скупштину кзрадиће и објавиће Одбор у н&јкраћем времену. ДЕЧЈЕ ПИТАЊЕ. „А(о хо 'е ;а п могнете је ном чов ку треба му помоћи пре кего што је постао чов к. Изглед на успсх лежп у ра-Ју с децом а ке с љуцима“. Теодор Рузвелт. Једно од најважнијих питања после рат биће несумњиво дечЈе питање. Оно је то већ постало у Америци и Енглес-