Вечерње новости

Бр. 15. Четвртак, 8. Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 с-ати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату тр ба слати: Урепништву ВЕЧЕРНзИХ НОВО( ТИ БЕОГРАД. Косма ска ул. 6р 28.

Из крајности у крајност, Овај р*т, који је поглавито потекао из политичких, односно нацконалних, и економских мотпва, доноси послелице, које нису у везп с тим мотивима, већ прелазе у област социјалних питања. Последице рага изазвале су ве/шке и основне промене у појединим европским државама, поглавито онима, које нису шлле за духом времсна, и које су у неку руку претсгављале остатке из „старих дс.брих времена". Најрадикалније ромене извршене су у Русфг, Аустрији и Немачкој. До марта месеца прошле године у Русији је владао цорски апсолутизам, и поред Думе, готоно потпуно неограничен, апсолутизам који је био раван источњачким деспотијама. Такав систем владавине изазвао је силну реакцију духова, првобитно у круговима виших класа и интелигенције, а по том у нижим, нарочито раденичким класама. Последица рускога апсолутизма био јеруски нихилизам, једна врста политичке философије, која је тежила да срушк постојећи поредак, да створи хаос, па па се из овог хаоса подигне нова друштвена и државиа форма. Једна кр.зјнест, изазвала је дрзгу крајност, јер нихилизам у својој суштини је негација људске друшлвене природе. Да је тако, то се види у пракси у владавини бољшевика, владавини, којој не симпатишу ни најрадикалније елементи у Западној Европи. Разумљиво је борити се прстиву повлашћеног положаја појединих друштвених класа у држави, још је разумљивије радити на ублр.жавању социЈалне и економске неједнакости, али ићи у такве крајности, у које су гтошли бољшевици у Русији, значи ићи у тиранију мањине, заогрнуте плаштом револуцинарства, која је по свему једчака, па чак се може рећи и гора од тираније царизма И у Немачкој видимо донекле сличну појаву. На мело државе, која је била донеклс феудална, а донекле бирократска и милитаристичка, крајњи елементи иду опег у крајност, скоро као год и у Русији. Та<ве нагле промене, коЈе не воде рачуна о он м што је историјски постало, плред свих лепих фрас-а, не воде доброме крају, и у многом погледу значе назадак. Извесно је, да такве нагле радикалне промене, не могу бити дугога века, и само доносе штете народкма у коЈима сс јављају. Народи и државе, којс су благовремено умеле : а воде

рачуна о духу времена и да корак у корак иду с њима на првоме месту Енглесжа поштфени су таквих наглих и штегних промена и првдстављају најсолидније, политички најзрелије, државне организме. Ратне и политичке вести. РАТНИ САВЕТ У ВЕРСАЉУ. Председник америчке униЈе до сада је као члан ратног савета у Всрсаљу, само путем телеграфа био у вези с шиме. Пошто је потребно да се стипулишу тачке уговора о миру, то ће председник Вилсон допутовати у Европу, а са њиме и шеф политичког депертмана (министар спољних послова) Лансинг. ФРАНЦУСКЕ трупе у будимПЕШТИ. Како мађарски листови јављају, ових дана очекује се долазак у Пешту једке групе француских дивизија, које припапају истсчној армији. СРПСКА РОЈСКА НА РИЈЕЦИ. (ФИЈУМИ) Загребачки листови јављају да је дочек српских трупа под командом потпуковникл Максимовића на Ријеци био величанг.вен. Цело је становништво изишло пред српску војску, па су сви заједно отишли на пристаниште да пождраве француске ратне бродове. Срби и Хрвати са Ријеке поносити су, што су они својим држањем срушили олигархиску владавину у Маџарској, јер је побуна хрватских војника на Ријеци изазвалд пад кабинета Векерлеовог, а тим је омогућена била револуција у Маџарској. Ријечани су свечано изјовили да они од сада па до века припадају југославенској краљевини. ТАЛИЈАНСКИ ПАРЛАМЕНТ. „Коријере дела Сера“ јавља, да ће Орландо у парламенту држати експозе о будућем миру, пре одлажа твлијанске делегације у Версаљ. АУСГРИ СКИ УКРАЈИНЦИ. Из Ллвова јављају: аустријски Украјинци желе да проК 1 аму|у уједињење са великом <. амосталнзм Украјинском државом. Посланик Петрушкијевић је у томе цчљу отпутовао у Кијев. ПОЧЕТАК ПРЕГОВОРА 0 МИРУ. „Тајмс" јавља да ће прего* вори о миру почети последње недеље Новембра месеца по новом. „Морнинг Пост* (по телеграму из Базела) јавља, да је Версаљски ратни савет прошлог четврткаотпочео претресање услова аа з кључење мира. Сонино и Балфур су већ у Паризу, а за њима ће доћи Лојд Џорџ и 0| ландо.

ИЗЈАВА БОНАРА ЛО-А. Бонар Ло изјавио је у Г1арламенту, да дискусија о слободи мора на кочференцији мира неће пореметити садање маритимни положај Велике Британије. МАЂАРОКИ ПРЕДСТАВНИК КОД СРПСКИХ ТРУПА Мађаржи министарски савет наименовао је новосадског градског капегана Пајерлеа за владиног комесара, као представника мађарске владе, код команде српских трупа на досадањој угарској територији. Његова функција трајаће до потписа мира. ГОСТОПРИМСТВО ШВАЈЦАРСКЕ И ХОЛлНДИЈЕ „Матен" јавља, даје версаљски Ратни Савнт добио понуде и од швајцарске и од холандске владс, које нуде своје гостопримстео за преговоре о миру. Севезници још нису донели одлуку по овим понудама. ПРЕЛИМИНАРНИ МИР. Из Париза јављају, да се у дипломатским круговима сматра осигуран прелиминаран мир, кога је Немачка тражила. „Келнски Фолксцајтунг" сматра, да је већ углађен пут ка закључењу прелиминарног мира. ПГОГГАМ МАЂАРСКЕ РЕПУБЛИКАНСКЕ СТРАНКЕ. Мађарска републик. странка подпредседништвом д-ра Ђорђа Нађа узела је свој ' програм следеће тачке: опште, једнгко и тајно право гласа, укидање магнатског дома, организовање народне милиције, неограничена слобода штампе, демократисање администрације, оправедан прогресиван порез, осло^ођење фидејикомиса и поседа „мртве руке“ (цркве), одвајаше цркве од државе, порезивање ратне зароде, државно старање за удовице и сирочад погинулих у рату, ревизија занатгко г зиконодавсгва, спречавање нагомилавање великих капитала, бесплатна државна н става и ин 'Јгитугивно рсгулисање правних односа прг.ватних службеника.

Рад после рата. МИРНОДОБСКА МОГ-ИлИЗАЦИЈА. Рат ј? свршен и ускоро ће се војска демобилисати. Али тиме је свршено само пола посла. После ратне дсмобилизације треба да се иаврсћи мирнодобска мобилиз. ција. На свима п-лљима чекају нас необично крупнИ задатци и стоје толика отвор^на питања, кој» ће с« морати хитно решаваш. Верујемо да ће и држава и гпшгииа учинигч све што може да понова успостаии цедовне приликеи мдносе, ко е је рат поргмегио из темеља.

Али за све то треба необично много умешности, истрајности, рада, времена и радне снагс. Ми не смемо оставити да то изврше само државни органи, јер ће они бдти недовољни п немоћни за тако велике послове. Мора се исто тако заузети и приватна подузетност, мора сваки члан друшТва да буде свестан своје ц>жностм према општој ствари Овај велики рат је показао много што шта да је било чогућно што се мислило да је немогућио. Између осталог показао је колико је било мчого беспосленог света. И ако је најбоља мушка снага отишла била на границу, а друга половина раднишгва била запослена у рагним радионицама, ипак се још нашло пуно раднг снаге и за редовне послове, за обделазање земље и подмирење других дек'ћих погреба. У раду су у многим зем кама, нарочито Енглеској, узеле жене живог учешћа. Ми смо видели како су и наше сељанке предузеле обделавање земље и готово потпуно замеииле људе. Па ипак још је било беспосленог света — друштвених готована, који су живели на туђ рачун. Колико су биле нревелике ратне потребе, у толико ће бити и нотребе после рата огромне, а тако исто и радне снаге. Г1 друштво и држава треба сад да објави нов рат и то рат беспосличарима. < еспослене треба сматрати од сад као злочин према друштву, као издају према отаџбини. Држава треба да нађе пута и начина да беспосличаре натера на рад Ми ие смемо допустити да се и даље по улицама, кафанама виђају гомиле беспосличара и г.,тована, који ће још за своју удобност употр ;6љавати асу слугу и телохранигеЉа; не смемо допустити држање луксузних коња и кола које служе само за уживање, беспосличарима, док ће на другој стј ани они, који стварно радс и васкрсавају земљу, трпити оскудице у много коЈечему. Ако сама држава не буде у стању да се борц против тога зла — паразитизуа, мораће јавност, штампа и ж ва реч, друштво н све што је од посла и што стварно привређује, да жигоше и осуди гакво чланове доушгва. Али и с дру^е стране неће смети држава кажњаватн н вчано своЈе наЈвргдније чланове. Они који су својим личним радом — слоболне професије, највише зарађивали, били су на>вишс оптерећени државним дажбинама. То је била управо казна за вредноћу и спо обнобт. Оваки треба да ужива онолико колико је у сгању сам — лично и да привреди.

ЈЈ

»0Ј1ОШГ-ДШС НОО ПРОГРАМ.