Вечерње новости

Бр. 18.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра.

ГОДИНА XXI.

Недеља, 11. Новембра 1918. БЕОГРАД.

Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ ! БЕОГРАД, Косма<ска ул. бр. 28.

БЕОГРАДСКЕ ГОСПОЂИЦЕ, запахкуте осећајима благодарности и дужности према јуначки палим борцима у светоме рату од 1912—1918 год., на чијим се костима, расејаним по целоме свету, заснива данас стварајућа се величанствена и вековима снивана зграда јединства сррскога пле/иена, даваће им СВЕЧАНИ ПОМЕН у недељу 11. о. м. у 11 сати пре подне по војничком времену у овдашњој Саборној цркви. Моле се сви, који су истим осећајима задахнути, да у Саборници српске престонице, Пијемонта нашега народног јединства, присуствују томе помену, на коме ће захвална деца и потомство ужећи воштанице палим јунацима нашега јединства и наше слободе.

Црква и држава. Видимо да је један од најглавнијих захтева у програмима нових социјалних и демократских република у Средњој Европи одвајање Цркве од државе. Српском читаоцу овакав захтев може бити чудноват и неразумљив, а зато је потребно објаснити ову појаву нашој публици. У западној Европи Хришћанство се раширило под утицајем римске цркве. Зато су I отово сви западни и средњеевропски народи исповедали католичку веру. Римека црква није била самоједна верска, већ и политичка установа. Римске папе нису се бринуле само за црквену власт, већ су хтеле и световну. Римска црква сматрала је с ебе у неку руку наследницом римске империје, и по њенпј пропасти, хтела Је да успостави световну власт над целом земљом. У тој тежњи папе су имале великог успеха, али су наилазиле и на отпор код световних, француских, немач шх и енглеских владара. Једно време била је сгорчена борба из. међу папства и царства. У тој борби прво су папе биле однеле побеау, али су доцније световни владаоци сузбили папе. На послетку је дошла Реформација, која је врдо велик.и део Хришћансгва ј Европи отргла испод папине црквене власти. Поред свега тога, што није однела победу у борби са световном влашћу, католичка црква је задобила над народима сво) утицај на дру 1 И начин, поглавито помоћу туторства над школом. Сметње, које је католичка црква правила световним властима, биле су велике: католичка црква била Је држава у држави, и таЈ су однос нерадо т г пеле и најкато личкиЈе државе. У НемачкоЈ је, баш одмах после уједињење, створена нарочита клерикалнокатоличка странка, Дентрум названа, која Је творцу немачког царства, Бизмарку, велике

јаде задавала. Зато се у већини западних земаља католичке вере одавна јавио покрет за одвајањем ц;:кве од државе. Тај је покрет у Француској пре дванаест годсна довео до резултата и за време миннстарства Комбовог остварен. У Италији је непријатељсгво између Ватиканг и Квмринапа заоштрено још од првих дана талијанског уједињења, ма да није довело до отвореног одвајања цркве од државе. Сад видимо, да се у Немачкој, Аустрији и Угарској V прве тачке програма нових влада у< оди оова!ање цркве од државе. Та појава код нас Срба је непозмата из простог разлога, што је источна црква од свога пост. нка била потчињена држави, и с тога у државама, које су припатале културноме и црквеноме утицају Византије, ни)е било трвсња изме у < ветовне, државнс, и црквене власти, као код западних народа. У новом поретку ствари у Евроци наш државни организак неће бити потресен решавањем проблема, — јер цоред црквеног, на дневном су реду тамо економски и социјални који воде своЈе порекло још из врло даљних времена.

Ратне и политичке вести. ЈУКИЋ И ДОЈЧИЋ У СЛОБОДИ. Из Загреба јављају: На слободу су пуштени из казненог завода Лука Јукић, који је извршио био атентат на бана Цуваја и Стјепан Дојчић, којп је покушао атентат на пређ. бана Скерлеца 6. Авгусга 1913, када је Скерлец био комесар, декле, неуставно владао у Хрватској. Дојчић је очувао своју свежину и одушовљење, и новинарима изјзвио, како )е срећан, шго сад слави двоструку слободу: и сво)у лично и народну. Беома је задовољан утиском, који Је на њега учинио д-р Милан Костгћ тадањи управник митрсвичког казненог завода, а садањи великн жупан сремски.

РОЕИТО СТАЊЕ У МАЂАРСКОЈ. У Мађарској није још сређено стање. Наши заробљениЦИ, КОЈИ Су ПрОИЈЛИ К<103 Будимпешту, уверавају, да тамо још влада врење. Они су били принуђени, да хватају умице по периферији, где су се осећали безбеднкји и само им је била једина брига, да се до-< котурају до железкичке станице. Појединци уверавају чак, да је у по гдекоЈим местима у Мађарској било и непријатељских појава према налшм људима и војницима. МАЂАРСКА РЕПУБЛИКА. У вези с нашом вешћу о начину, којим је извршено прокламовање мађарске републике, саопштавамо, да је Јован Хок, председник мађарског наРодног савета, ко)и је предсеДавао на скупшгини, која је п рокламовала републику, поЗ нат многим Београђанима и Смедеревцима. То је Један од најбољих мађареких беседника и врло истакнут и виђен политичар у Мађарској. Он је протестантски протојереј, припада странци од четрдесет осме године, посланик је Кечкемета и човек од свсјих 60 година. Кад су оно 1907. год:.не мађарски новинари и политичари (из Кошутове странке) посетили српске новинаре у Београду, међу мађарским народним посланицима, ко]и су том приликом посетили Београд и Сме ^ерево, био је и Јован Хок (Х 0К Јансш), једна од наЈИмпозантниЈИХ поЈава међу гостима, који је на банкетима: Код „Коларца" у Београду и у граду у Смедереву, држао ванредно лепе говоре. Сам пок. Гига Гершић, као одличан зналац мађарског језика, који је био на банкету у Београ~.у, казао је том приликом, даЈе то једка од најлепших беседа, и по мислима и по речитости. САСТАНАК социјалиста. „Локаланцајгер" јавља, да ће се у Копенхагену састати вође немачке социјаг.не демократије: Едуард Берншта|н, Карл Кауцки и Херман Молкенур са Сгаунингом, а да ће, веровално, на тај састанак доћи и Братинг из Штокхолма. УКИДАЊЕ НЕМАЧКОГ УНИВЕРЗИ1ЕТА У 1ЈРАГУ. Из Прага ЈављаЈу : Немачки универзитет у Прагу, кога Је основао још Карло IV, годипе 1347, постао )е немогућ услед народносни несугласица. 1е су несугласице довеле, те је 1882 основан самосталан чешки универзитет. Сада Је у слободној Чешкој непотребан немачки универзитет, те је ректор његов д-р Негле отишао у Беч, да соцдира терен, где ће се моћи преместити. Исто тако укинуће се и немачка Политехника у Прагу.

Наша пијаца. Ових дана пратимо појаве на нашој пијаци које тешко осећамо, а нисмо у могућчости да их поправимо. Ниже цене преко ноћ пењу се до необичне висине, цене праве скокове ко]е званичне наредбе о регулисању валуге ни најмање не могу да зауставе. Нецер:>ватна померања на више у ценама видели смо ових дана. Шећер нпр. који је за кратко време од 25 круна сишао на 16 круна и ту с; Је мало усталио, по званично објављеном односу 100 дин. = 200 круна, попео се на цену од 30 КЈзуна. Јучер су неки продавали шећер по 30 круна, неки су га склонили док се пијаца не уравнотежи, бмло је случајева да роба није давана за динаре, јер је веле купована за круне, па се и продаје за круне. Пијаца ни]е у равнотежи, пијаца лута. Неоспоран је факт да робе на пијаци још нема, и да се цена, услед слабе понуде а велике тражње не може да устали, већ прави скоковс који се на прЕИ поглед не могу да објасне. Лтеђутим наше јс мишљење да је за одкос валута требило задржати однос који је регулисала Швајцарска пијаца, који се је код нас већ тајно одомаћио и регулисавао односе између динара и круна и утврђива цену роби у крунама. Званичне наредбе неће бити у стању да регулишу односе валуте, већ ће довести до несолидне шпек>лаци)е. Цена роби утврдиће се само собом тако, да се задовољи однос између динара и круна који влада на ШваЈцарској или Париској пијаци и то ће тржиште без каредбе л само да регулише. Тај однос мењаће се не само према количини златне и сребрне металне подлоге, него поред другог још у извесној мери и према понуди и тражњи саме робе. ПиЈаца је без н&редбе, због веће по* нуде спустила нпр. цену масти од 45 на 18 круна и она би исто тако регулиоала однос динара и круна, односно цену масти у динлрима, која би свакако одговаррла ШваЈцарској или Пар^ској цени динара и круна. Зашго је 1 ре кратког врсмена утврђен однос 80 дин. = 100 круна. а сада опет 100 дин. = 200 круна ? Свс то неће поправити при* вредне прилике на нашој пи* Јаци Можда би боље било да је нашем гржишту и нашоЈ трговини пруткена прилика да упозна ценедевизама на сграним тржиштима, па да се према томе сама определи и, што је за сада још важније, да се пгтребна роба довуче, чија ће понуда регулисати у брзо све потребне односе. Т.