Вечерње новости
'ГТ
О • 28. 'ред-з, 21 [Т/вембра Ч-Чо БЕОГРАа/
*'?г.ЈЈа Мбва држава • НевСр'паг! о:1 бЈ)ЗИНр’.м [Јаз в?Га';г.: су'се еаохалнји дГгоЈуај-и, су Н једђн другргасус из лг, тс ико ј6и--*.о -доћ •: к еби л 'лпнргз удбуђењ Сби су ттлогађп 1" р'. • тотељењ? ‘користи зг ... о јГгосл?.* они с.ад брзо долазе, они су послеупца дугога тсшк.д а у напорнбга рада радд :;ојн је тетг'нгјагл трг; л 'бвој у. хунац и сву 'ежИку ноказао за ззцеме светск'га рата. ! I ,!с;г пац.конагнога ује.чињс и,и ' са’г. тллностл југосла • н ке државе није нова. Она чек тпњзла у о: цнка целог.з Југославенстда, а нзгдед на остзгрењејшала стварањем не завнсне Србије Тл је идета тражила силан -л напорт н р' т. Рад је бпо ма г,р■;бме мрсту улТј.у :Н. Требало е пео ј^рос^авемски народ дг'н .’ 6 ен лт диКц уг % ошпи све зрспуете ко;? су .»сиовни нултурнк утиЦаји ставњалн све . шнтичке браЦе укл нитц, које ■е туђ 1 нска власт сисг мзтски постављала.
>Т>'
:ети и мушке куражи. Моралне и материјалне жртвг биле су велике, нашј троимен:] народ имао дп подкесе сипна гоњења и .мучења, силне душевне потлесе, п на послегку је имао да д.одне~е најтеже жр тве, жртве у крви. ( ј з мора крви, поникла је слобода, а са њ ме државно уједињење целоку ног Југославенства Створена јеједнаслободна д ; жава под скиптром династије Карађорђевнћа, остварен је идеал, коме се неум !рно тежило. Темељи новој држави постављени су на такој чврстој, мдрално и материјално, основи, да неће бити силе на свегу, која би могла ту крваву тековин^ лако потрести, а клмо лл сломити. Само државе иснонане тешким напорима и крв.љу имају п годаба за трајну нгзависност И слободу. То нису вештачке творевине, којединломација, кабинетска политика или моментани интереси појединих сила стварају, већ Лзраз силне народне воље, јасно схваћених националних и државних интереса, тв ревине ко# и по људским и по 66жанеким правима имају права на Ј&ивот. Таке државе уносе сшекину и нормалне рдроуе у међ^нароланживат, те су с тога стјдатичко прцсгљ^не од свију
I
злазе сваког Цена 20 г. ли-
а у 7 сати изјутра. нли 40 хелепа.
ГГДИЧА XXI Рукоиисо ,џ претплиту треба слати Уреапиштву ВЕЧЕРЊПХ НОВООТП ГЕОГРАЧ Космз скл ул. Лр. 23 ,
Раш И П0ЛИТИ4И5 13СТИ. ВОЈНЈДЧКП СА ЊТ У ХАМ|Д РЈГУ. Војн' ■:кн са .ет у Хлмб; ргу, као и онч' у 'Алтонп, гзјавк:.' су солнш-.рностТз 'атлњс пом м изоазили своју ду о.иукуг д . се текопп-т. : -ио .'уционар.не Нем очиочу по сваку цену. ИТАЛИЈАНП У ННСБРУКУ. Та.гвјанокс трупе 6куп;.фа:.-" су Ингбрук, главно место ТирОЛу По ГШСтЉу НСК! • лијаиских лисгова прет тоја скора објаза анекспје Тччмтл од стране Ита.тлје. ПОДЕГјА ВЕЛНКОГ ПОСЕД А У УГАРСКОЈ. У Пешти је отпочел.а рад ком!!С!Ја, којој је за ■ ,так, да учцни поделу имања илемкћа ц уопште ■ велид-х посед лка. :\0М1.сиЈ р . .јо у г ;авно*е готовз с* планом за поде :у 'гмг ња. Она- ће се разделоти сељ цима т..ко да на сваку главу у иородици дође просечно 50 ланацч земље ЗакомсК" ппојекат о лолели земље. поднеће сг у приој счп л новсг Парламеитд, изабрапоЈ 11 а основу нов’ г праВа ..'ЈШСВНзВ. ПОЉАЦП И ГАЛИЦШСКП УКРАЈИНЦИ. Швајцарски листови доносе изјаве угледних пољских личностц који пледирају за то, да н галицијски Украјинци припадну Пољској. Ова тежња потиче више из тога разлога, што је вслики посед у том делу Галицнје, као и у великом дел; Украјине, у рук ма пољскога племсгва. БЕРНРАЈТЕР У ЗАГРЕБУ. За посланика немачке Аустрије код Нар. Већа у Загребу наименован је бив аустријски минисгар трговине Јосиф Бернрајтер. ГЛАС НЗ ФРАНЦУСКЕ Из Нариза јављају да се на конференцију мира, која ће се — бар по ономе шго се до сад зна — држати у Паризу, н Те дуго чекати. Пошто је Немачка изјавила, да је немачки народ жељ'Н да што пре дођа до мира и сређенчсти прилика, уоже се закључити, да ће рад на кснференцији тећи доста брзо, тако да ће свет најдаље кроз 2 месеца доћи до мира. Извесна питања, која се тичу саМо савезника и њихових међусобних односа —вели „’1ан‘‘ решиће се у т> ку конференције .међу савезницим) > , а на темељу принципа праведности и права народа на самоодређивање, како у погледу његове
жлље којој држави же./е пркпаст:!, теко и у поглезу обМца државне владавине. После свршеиог, чина. Са једном угледнпм лкчношћ г лз н јвих фајева > .мали СМГ, Јрилике разговара ги означају епохалнош. чпна: проглашеља зједињен Словезаца, Хриата и Срба. П менуга угледпа личпост 'вак. е изразила: Овај логађај најт-ажнијп е иеггфиски чш \ живогукашег народа, а не мање је важ 9 н п у огоме светсксм рату. То ј' -1 прва етана у припре'-'ама за ликвидирање рг.та. Ти1 е се д&је одређ н облик одно•има, гоји по:т, је најугоистоку Европе Ови сс односи морају решнт: ; жељи н рс>дч, ц • • шоо) 1 'ринципа самоо: ређења. Н оп ђе нарол мо своју реч гс> је чула цела Гвропа, цео сзет. 1 ћ-кушаване' су разне сметље да се окрње текоаине ју•СЛОВЧпСК Г Ш-фОД' . СЛ(* ТС сметње мораЈу •тпгтт'. < еп нгсумњивом вољом н'ц>одд. ГТоједпне модалитсте имп _.а \ ; вости конфереиција за мир, г д а внаје ствар сада сврш е н а, на наше задовољство. Решено је наше питање сходно жељама и жртвама нашег народа. у Како ће се Спсразумне Силе обазирати према другим народима, који нису били на страни Споразума зависило је од решења нашег националног проблема, а сад је на тим народима, да саобразе своје тежње приликама, које смо ми створили. Отеарајмо школе! Нама родитељима, којн смо са породицама о тали у Србији з» вреле туђинске окупације, била је Једна од највећих тешкоћа и брига — ижолопање деце. Ту погдавито мислимо на децу срсдњич школа. Окупат^рска влада била је отворила само једну шесторазрслну гимнчзију у Београду, к ца је примала ограничен број ђака, тако да ни десети део каше младежи није могао походити гнмназију. Неки су се рл ;ите*и' довијали п давали да им деца уче на „приват'“, али и то сваки нкје могао, било збогматеријдлних разлога, било због недовољних наставничких снага, а у уну грашњости у опшге ретко је бт г и наћи нри-
ватне паставнике Женсч де ца су још горе прошлг, ; тек је ланс у децсмбру допуштена била виша женска школа, и ту су децл учила ,.о два, ка т по гри разреда Многи су ‘ а : Ни иорали да сгу^е у трамвај ску служ! у рад, пздржавања, и то млаг.ићи са по четцр пет, па и седам разреда п:?,:н>'зије. О учељу каквом н;•;? ■ : гло бити нп гозора Сча с> та деца сплно много нзгучпд а жеља је и код еце м ко . нихових р< »дитељ ■ и е*гап г . ла наставе школов ш-е. !'■:> ј:. и државн: мнтерес. Псч: су н».та дец\ овде у Срб: : счлко нздангубила, го м . пи чо н гдлежне, д:> се ш го и : \ о: ое срглњг школ V • вич местим где су и р*ш ј<* бмлг, л м <г новпм, која то желе. Треба нз 1 ојсив пус 1 И, с на. тавчике п позвјим браћу нашу из Војв г ! не и Хрватске, дн ча и у томе иомогну. РОДИТЕЉ
Дечје питање.
Од е, ш
зв.
мно 1 их питања која нам >сле рата, нсмећ , ; .згдеН *цВО •> Мс . . > .. Гп . дечје питање Рат, сумње нема, доноси и доста беде и досга поквареносги Сдасти децу, у нрвом реду, од поелс дица које рат носи, значи учинити много за будућност земље и њеног подмлатка Док је то питање, дечје пит&ње, у другим земљама и пре рата би.ло предмет старања и др жаве и многих приватких установа, оно код нас мал те није сасвим занемарено. Н кад се тој нехатности кашој стави још некодико стогина хиљада деце — ратне сирочади иуличних васпитакика, — тек онда увиђамо колико напора и рада треба ту ; колико на том послу треба магеријалних и умних жртава. Сви наши цруштвени кругови, ако, збиља, имају љубави пргма з р мљи и подмлатк' , морају неуморно приснути на посао ш спасу што се спасти може. На сва-ком кораку Је дужност свакога члана нашега друштва да речју и делом ут иче на децу нашу, која могу Једног дана постати зло за лепе обичаје и навике, те да се зло мало по мало ћскорењ је, да лепо опхођење и уљудност стуне онде где је, до скора, била- неуглађеност и неучтнгвосТ. УтиЧући свим средетвИма, кој*а су дрзцољена, на децу, ми ћемо им ставити на знање колик> се, о њима води рачуна и да њи^ови' пбсгупци неће
Р01з ЗЛАТА, величанствена американска драма у 3 дела и остали одабрани програм.