Вечерње новости

Бр. 29. Четвртан 22 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дача у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, КосмаЈска ул. бр. 28.

Политични и нултурни значај Југославије. КадД је Вилсон истакао принцип, да овај рат реши сва питања у свсгу, која су била смегња миру међу народима, и тиме се онемогуће будући ратови међу народима, ту је идеју најрадосније прихватио југославенски народ. Он је ту идеју радосно прихватио с тога, што је он највише патио од неправедностп старога стања ствари. Снажан народ, са непзмерном тежњом ка слободи, југословенски народ није могао трпети угњетавањс од страних народа и намегања стране култ ре. Зато је југославенско питање било једно од највангнпјих у овоме рату, и оно је сала срећно решено. Југославија сада постаје важан политички и културан фактор у Европи. Г1 'литичка важност Југославије је у томе, што стварањем југослазеиске државе, престаје хегемонија Немаца и Маџара, што су Бугари устукнути у своје природне границе, чиче је решен читав низ проблема, који су досада давали повсда трењу и угрожавали мир Европе. Позната је изрека, основана на искуству, да јс Балкан легло пожара, и да је чскрица са Балкана у стању да запали целу Европу. То сеусгвари у овоче рату и обистинило. Послг стварања Југославије политичке прилике се у овом делу Европс консолидују на тако солидан и праведан начин, да је искључена свака могућност ратних сукоба у будућностн. Југославија је фактор мира у Европи. Бити фактор мира, не значи само повољан одкос за непосредне суседе, него, као што видесмо, и за целу Европу, па према томе и за цео свет. Колико је Ј) гославија важна као политички фактор, нарочито као фактор мира, исто је она тако важна и као културан фактор. НспосреднЈ ћекултурни значај Југосл вије имати угицај на првога суседа словенског. на Бугаре. Њима сад не остаје ништа друго, него да наставе природни ток у развитку своје културе, да сс ослоне на Југославију. Утицај Русије ометао је тај природан ток, и поглавито тим утицајем Бугари су вештачки се одвајали од Срба, на које су били највише упућени, и са

којима су у своје време били у тешњој културној заједници. Осим тога, на прелазу од З.чпада ка Истоку, југославенска култура постаје важан фактоо у међународном смислу Величиназемље, број становништва његова физичка иинтелектуал на снага, природна богатства и границе на два мора омогући ће ]угославијк, да за врло крчтко време постигне ону културну висину, која ој је го требна, да буде равноправни члан заједнице културних светских народа, који уживаху благодети културе још у доба, када Југославени стењаху под туђинским јармом и пролеваху своју крв, да сачувају европску цивилизацију од варварске најезде. в. п. Ратно И П0Ј1ИТИ4К8 псти. ЧЕСИ И АУСТРИЈА. „Фремденблат“ доноси чланак о потреби попуштања од стране Аустрије прсма Чехослчвачкој рс..ублици. Ова је п.љреба поред осталог, веома неопходна 3601 економскпх разлога. ПОРТУГАЛСКЕ КОЛОНИЈЕ. Португалска штампа истиче потребу, д Португалија као награду за у' ешће у рату, добије немачке колоније у Западној Африци. САВЕЗНИЦИ У КИЈЕВУ. Савезнички официри приспели су у Кијево, срдаччо дочекани од украјинског хетмана Ђењикина. Савезничке трупе поселе су полазне железничке тачке У Русгји се положај бољшевика сшаким даном пог ршава. ТРГОВИНА ПОСЛЕ РАТА. Амерички професор Херон изјавио је у „Дели Телеграфу" о трговини после рата: „Намера Споразумних Силв, која је постојала пре :акључења примирја, да се Централне Силе искључе из трговине, сада је бес..редметна, и оне ће уживати она иста права, кго и народи споразумних држава Опасности нећсбити, пошгоје немачка ратна флота гредстављзла једину опасност за слободно развијање трговине. На каквгм Ке основима бити сгворена могућко т, да све нацчје пидједиако уживају слободу мора и трговине, одредиће кон ференцша мира, по принциаима које је Вилсон истакао у спојим познатим тачкама “

ПРОТИВ СПАХИЛУКА У МАТзАРСКОЈ. Влада мађарског Народног Већа приступила је уређењу земљишж г поседа у Мађарској, где највећидео земље припада великим поседницима, аристокрацији по рођсњу и по кеси. Ту неправду у подели земље, неће више напод нигде на свету да трпи. Владајејавно обећгла земљу народу. Војници, који су пољопривредни радници, а немају земље или је имају мање од десет ланаца, пријављују сс сад код својих општина и уписују се, да желе добити зс.мље на обрађивање. Ма ђарски сабор ће ' ешити, од кога ће се све одузети земља, која ће се раздати по јевтину цену с дугим роковима отплаге, а добиће Је само честити и исправни Грађани. Архиепископ Чернох, поглавг.р католичке цркве у Мађарској, већ је изјавио, да ће црква уступити сва своја добра држави, јер зладикамч и онако нетреба земље за њихова звзња

Улазак у храм народне светиње. Непобедни ратници ! Шестогодишњи ратни олуј вас је прекалио, очеличио као што градоносни облаци прекаљују крсташ-орлове ! Са надчовечанском снагом долетосте нам и херојским канџама раскидосте ропске ланце, дигосте тешку гробну плочу, задахнусте нас живом душом, осветлисте нас суицем Слободе, окадизте нас миомирним мирисима мира, — и са нама заједно уђосте у храм народне светиње да одужкмо свсти дуг: да благодаримо Богу за дарована нам блага и, да се помолимо за покој душа светлпх жртава Да. Као сури орлови винули сте се, а срцем Обилића и Сикђелића полетали сте у топли загрљај ослобођене браће Срба, Хрвата и 1 ловенаца, и с њима загрљени свечано походисте храм народне свстиње. Главе вам красе неувели венци славе а непобедне груди национ лне тробојке символи радости, љубави и моралне чистоте. Како сте нам светли, достојанствени, мили и узвишени наши ослободиоци! Нс застзните на по пута славе ваше ! Од шевљенн усклИци : „благословени сгс ви, који идиге у Име ГоЈподње", — нс

престају а бесмртни венци хвале још се плету јер су широке границе Српства и Југославије! ? У светим гренуцима, када се под окриљем хране народне светиње пише најславнија историја наше нације, — дужност је упитати се : где је храм народне светиње ? Је ли он у престоници српског пијемонта ? Је ли на Опленцу или у Такову ? Је ли у задужбинама • славних Немањића ? Или у манастирима ливне Фрушке горе? Је ли у земљама дичне Херцег-Босне ссстре Црне Горе, Далмације, Истре, Бачке, Баната и Славоније ? Или у земљи браће Мрњавчевића ? Или у престоницама старих краљева и царева ? — Не. Није ! Храм народне светиње је у срцимаидушама Српскога Народа! На његовим дверима као херувим у полету стоји двоглави бели орао са светим знамењем: „сунцем с лободе Србин сија!“ Свети престо његовог олтара је подигкут на најстабилнијам стубовима : н а самопожртвовању за част, име, слободу и п р а в д у ; чувари су његови анђелимира иљубави а свету службу служи и бескрвну жртву приноси ду х генија Српскога Народа, који је од^негован и подигнут светитељским рукама првог српског просветитеља Св. Саве. Зато је тако велика светиња нашег народног хрлма, и зато је тако силни и славни дух наших непобедних ратника, хероја и ослободиоца ? ! Наши свети храмови и свете задужбине славних нам предака само су зато светли и величанствени што у њима обитава дул народног геннја, и што се у њима васпитава и развија српска душа, у њ и м а исповеда савест своју, уњимаподгревадар духа Божијег и причешћује сесветим причешћем народних идеала О слави храма наше народне светиње зна цео културни свет. Њоме се пон Јсе и одушевљавају наши моћни и племенити пријатељи — савезници. Са трона, где се у Име Божје изриче правда народима и државамл, певају се химне славе светињн нар г днога храма Јер јетај храм подигнут на

Гредставе почињу риним дачом од 3 9 и по час. ва, а недељЈм и празннком од 2—9 и по часова. —'.-"Тд Четвргком и понедеоником нов програм. _—

НОЛОСЕУМ “Ш