Вечерње новости

Бј. 41 Пет&к, 7. Дс-цембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукопнсо и претплату тр^ба слати: Урецништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Косма ска ул. бр 28.

Паши1вва двмисија. Господин Никола Пишмћ поднео је оставку свога ета

и сада долазе у комбинацију нс^ве лнчности, којима ће се поверитк ссстав влад«. Разлози са којих је г Паишћ поднео оставку р зноврси су, и они воде своје порекло још од Пашићевих преговора у Женеви и у Паризу

У последње до^а ка кајмеродавнијем месту код паших савегника дошло се до сазнања, да г. Пашић не поди такву поли' ичу, која ужива 1 симпа тије п поверпње код српско.а народа; чак су извесни партизански и спекулагивни поступци привджен-ка Пашићсвих начинили немио утисак код наших савезника.

Сви ови Јмоменги утицали су и на интелигентније елементе у крилу његоие странке да образују засебну гру| у. Напослетку ни односи Пашнћеви са представпицима Југословена нису имали карактер особитога међусобног поверења, како би било очекивцги, и како велпки задаци то сами с бом претпос I азљају. Насгупи-.о је једно разочарење код предсгавника Југославијс, кдко оних, кој.. су још у току рала били у додиру са г. Пашчћем, •јдк ) и оних, који су сад д шти у додир с њнме. Сви овимоменги допрднели су, да је Паш >ћ посгао немогућ, п он е сам, увиђчјући свој положај, поднео оста ку. У.а па :оч Пашићевим н (јвгше г\'би р.ддикллнз странка, коју је он последњу деценију

л по у V е -1 уве <■ о фжа ги на површини. На помолу су, иод новим приликама, нови људи и нове политнчке комбинацпје. То је природна последнца овог великог рата, који је у свима зе.мљама кзвршио велика померања и п реметања. ј с. Ратне и политичне вести Днтанта и недтачк« влада. „Народни Лигт" (УојкзхоШп 8) У Келну јавља Антанта не само ш/о нсће да преговара с радмичким и војничким већима, већ не сматра ни социјалистичку владу НемачкелеГИТИМ1 ом » Да говори у и\ е народа. Пишон, француски мннгстар спољних послова је изјавио, да садашњу немачку владу неће признати ни антанта ни неутралци. Ако се у идуће четири недеље положај не псбољша, и ако се пре свега не одстране војничка и радничка већа, наместиће Антанта у Немачкој законите органе. Квентуални државни банкрот учиниће се за Антанту нешкошивим » а тај начин, што ће Антанта сј. сста запосести руднике, творнице и индустрнје. Уудбина не/иачких кодонија. „Дели Њус јавља и Нзујорка : Бивши председник Тафт и. 1 Ј вио је да Немачка мора изгубити своје колоније, ази је опоменуо Енглеску, нека не распол.же с овим колонијама, осим путем савеза народа, Јер ће се иначе Енглеска и Француска повргнути оптужби, да су употребили рат у своју корис,, да м 0Г у доћи у посед немачких колонија. Лрасидан рад за ј?елгију. „Волфов Бцро* јавља: како сазнајемо из поуздана извора, одвешће се око хиљаау младих људи, син(.ва старонемачких роаитеља, из Штрасбурга на присилан ртд у Бел'ИЈу. Оставка ДОалинова. Бугар ки министар председник Малинов како јављају из Соф- јв одс гупио је. Тајни угов->ри. Енглески лисг в Цабоп“ захтева да му се коначно даду обј снења, да ли међу савезнпцима погтоје тајни уговори ( (, сем са Русијом). Бојазаи је да ов:: уговор ! не буду још У снази. Пј)ема тим уговооима Француска би дбила леву обалу Рајне н могла би обра зоватч међу државипу на десн »ј обали Рајне.

5-дгија на конф?р?нцији ддира. Како агенцнја в Хавас“ јавља из Брисела, Бе.,гију ће заступати на Конференцији Мира у Версаљу министар Спољних послова Хијане и министар правосуђа Вандервелд као и по:ланик код Ва гикана Вц <■ дснхајфел. Српске жртве. Ва стварање нашег вековног идеала, српски народ није никада жалио жргава Ни највеће физичке и душевне пагње нису могле псколебап српскд народ у његовим националним идеалнма. На удапцу између Истока и Запада српски народ је научио да оуде увек на мртвој стражи м спреман за борбу на живот и на смрт. У тој нецрекидној оорби он се очеличио и толико прекалио, да га ни највеће несреће нису могле потиштити и униплити. У овоме рату српски је наР°Д имао тако велике губитке, према својој бројно) ;ачини можс се рећи веће од свих других народа, који су узимали з чешћа у овоме рату. Наши савезници, велики и богати умели су достојно да оцене жртве српског парода, и то нам је всликаугеда. Цитираћемо писање једнога врло угледнога енглеског листа. „Манчестер Гвгрдиан" пише: Пифре (рпских губигака, које су сада објчвљене, страховите су. Округло узевши, половина мушког становништва је изгинула, које у рспству, а још много више услед разних болести. Када су Срби повратили Битољ у јесен 1916 године, Г(: ворило се да располажу само сд 50.000. Морцл тих људи је био иепоколебљкв и они су почетком нарешог пролећа упорно настојавали код својнх западних савезника, тврдећи да би солун ка армија, појачана са сто хнљада људи, успела да пробије бугарски фронт и да пресече главну саобраћајну везу Немаца са Истоком Ни.у д били појачања, бар све до < ве године, када им јс гр ка армија, дошда благодарећи Ве.чизелосу, можда дала ту помоћ. Али јс извесно да чом остатку српске армије, п г могнутом од фрг нцуских трупа, нугу емо пре свега за одсудан удар, који је г.робио бугарске линиЈе, пресекао бугар ку армију на двоје и довео је до капитулације, за ко: ом је дошла са необнчном

брзинем н извеснсшћу капитулација прво Аустдије, па по гом и Кемачке. Нема славнијгх анала од српских у свом рату, али нп ужаснијих ! ЛОНАЛНЕ ЗЕСТИ. Допутсвао. Г. Васа Г.-ниЧ иешад. потпуковник, гопутотао ј-е «8 Чачка \ Бео 1 рад. Наивна ко/нбинација. У „Чра д “ је у. е изилга в ст да ј д-р Јокан Цвиј.ћ, проф. Унивсрзитс га кандидкт ва г.дедссдника мина тпрствт. О тој с.роз нанвној и нег.ол тичко) комбииацији донећемо сутра ч ан к. Закон о такса.ма. Оа 1. децембра по рвшсњу Министарског Савета уведен је у живот Закон о таксама од 30. марта 1911. год не. Наплата ћ се вршитн у готовом новцу који ће заинтерессвано лице ''ол гати одређеном чиновнику очога н д^оштва коме с а . буде поднссио акт. Погинуо у Маћедонији. На Добром Нол.у у Маћедонији јуначки је погпнуо у 27 години млађаног свог живота Стева Сек/лић подпоручник Југославен. ке Легије. Био је чин вник у 3 г;ебу и кад ;е ркт настао ступио је дасеборипротиву Бугаса и немачке војске. Дефектан ауетријски аовац. Пошто 1 ма врло мкого п^цепаних и оштећ' них банк ота аустријских кој« свет. нар чито сељаии, нсрадо или ннкако не примају, то јг дужност н (длсжних да се постарају, да се ове деф ктне швча' ице на какав бил) начин а амене. Молимо надлежкс, ла озу ствас што брже и што повољније уред", јер од тога патл нарочито наш сиромашан свет. Оно што важч за нзше дефектне новчанице нека важи и за аустријске, пошто су оне садч у громе у и налазе се у врло в^дикој ксличини. Позив Пр»вниЧког Удружења Председник Касецж н г суда г. Михаило П. Јовановић и председник Трговачког суда г пр. Душан М. Суботић умољавчју сву господу с.уди е виших н рижих судова, гвсподу адв кат^ и _сг»:ле гвршено правнике, били или не чтгнови удр\жења, да иззсле доћи н в:-:ђеае и д говор у са'у зграде Окр\ жног Гуда у шде»ку 9. д ц мбра у 10 сати ради 1.род\'Жења раца истог удружења. Пграстос. Г. В ада Станксвнћ, уважени београпски грађанин, лачас пре поднеу 11 часова у ц; кв Св. Нико/е на Новом Гр бљ приређу е четрдесетолне ми пасастос, свосе преминулом једшшу сину Тас -1 реае, в а ом п-поручнику, к ји враћ јућч с» у сгоју домовину, очекујући за рљаЈ гв г ) ило род тзља, еја и осг. ле род( ине, умрз у Аранђеловцу из е ада у цвету мл дост 1 , оставивши своје мите, да за њ'м вечито тугују. Захвадносг. Мвснн оабор Народчог Во а ив Е -девика п »•• к- пчо јс од СВоЈих грађана добровољно изве не количине животн IX н м р ; -ица за сиромашно бсоградск с гановмиштво, ј дан впгоч брашна упутно на београлску о тштику 27. ов ме •. његови изаслв-

Представе сва<ог дана од 4 сата по нодне. Понедеони.чом и Четвртком нов програм. —

-ЧРВ