Вечерње новости
▲
Бр. 51. ^Понедељак, 17. Децембра 1918. БЕОГРАД.*
Излазе сваког дана у 4 сата по подне. Цена 20 п. пин. или 4С хелера.
ГОДИНА XXI. 1'укопмс-Ј и прстплагу треба слати: Урецништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ ВЕОГРДД, Космајска ул. 6р. 28.
Државно Век На место кародних већа у Војводини, Хрватској, Словеначкој, Босни и Херцеговини, Далмацији, обрЈЗОваће се Државно веНе, које ћ : са скупштином Србије и Црне Горе прелстављати народно заступништво — Парламенат, до нових избора, који ће вероватно бити у половини идуће године. Државнт веће је сада представник сувереног Народа Срба, Хрвата и Словенацд, и њему припада сјајан али и тежак задатак, да потпомаже нову југославенску владу у сеима питањима, која се тичу наше нове државе. Пошто међу члановима Државног Веће има врло велики број, који нису народчи изабраници, већ ;у стицлјем ванредних прилика постали члановима обласнпх народних већа, то је њихова одговорност пред народом и Богом исто тако велика, ако нс и већа, као да су баш и редовним путем изабрани били за народ е представнике. У престоници Србијг, они ће се сасгати и међу собом упознати. Том ће приликсм представници свију делова наи:ега трпименог народа инказати један доугоч своје боле и своје жеље и наде за будућност наше миад?, али велик: и напредне државе. Државно веће је г ранција, да је садања наша држава творевина нашег народа, продукат народне воље, коју мо рају поштова и сви народи и све државе, ма к«кво било њихово расположсње пррма нашем народу и нашој новој држави. Чланови Државног Већа морају бити свеснн великих историјских догађаја у којима учествују, догађаја, који су до сада највећи у животу нашега народа Прва југосл венска влада имаћеу Већу снажан ослонац, јаку потпору, која ће јој даги снаге и замаха, да са на већом енергијом заступа наше велике нацконалне и државне интересе. Државно Веће биће, напо слегку, као и сваки ред^ван Парламенат, установа, којој ће југославенска влада бити одговорна Тако је установом Државног Већа, одржан континуитет у нашвм државном и парламентарном животу. п Ратне и политичке вести Тадијани и Југосл вени. в Словенски Народ" доноси: У италијанским круговима у Берну тврди се, да )е остала без успеха мисија председника Масарика у италијанском главном стану с тога, што Итали-
ја остаје и даље при лондонском уговору. Тако исто да је италијанска влада отказала своје посредовање, да се Трст прогласи за међународну слободну луку. У истим се кругоии^а тврди да је и Пашић поднео своју оставку за то, што Италија не прнзнаје крфски споразум. Спср између Шалијана и Југословена заоштрио се у последње време тако, да се је бојати да не дође до озбиљних догађаја. С тога је антанта одредила, да америчке чете посредују између обе странке. Швајцарци на Ријеци. На Ријеку су стигли представчици швлјцарске шгампе и то најугледнијих листова. На Ријецч су дочекали представници Народног Вијећа којн су их угостили и пра гили читав дан, док их после једнолневног бављења нису Италијани укрцали на торпиљер „Стоко* и експедирали у Задар. ЈТолох^ај у Русији. Из Копенхагена јавља исти лист, даје тамо посланик Дгнске у Петрограду, Скавенијус, држао предавање о тамошњем стању, које је више него хаотично С поносом истичу се тамо резултати бољшевичке иропаганде у Аустр о-Угарској и Немачкој, и ако се чуде, што Либкнехт још није узео власт у своје руке. Либкнехт ће међутим свакако доћи на чело управе, јер Немачка преживљује сад Керенсков период, дакле стање руске фебруарске револуције; октобарска револуција настаће у Немачкој много брже него ли у Русији. НнТсрвју с* кнезом/1вовод1 Париски ,Матен* објављује овај интервју са кнсзом Лвовом, пређашњим председником рускога министарског савега Нико неће да верује да су бољ шевики једна слаба мањина и да сва Русија трпи од љихове несноснс тираније. Довољно је посести полити .ке центре, а на име, Петроград и Москву, па да буду обеснажени. За то би било довољно 200.000 људи. Ви вндите, да је ослобођење дошло брзо и да су бољшевици били лако уклоњени свуда где су савезницн могли да доспу, било то на Уралу, бил > на Кавказу, било Архангелску или јужној Украјини. Могло бн се у томе и даље отићи. Ленин и Троцки шире вешто лажи, да протуре да су и остали члснови револуциоких партија приипи такође бољшевикима. Го је лаж' Нико нијс са њима, дољуди, које они издржавају и дају им слободу да пљачкају. Силе Споразума својим устезањем и полумерама само појачавају ситуацију бољшевика. Бољшевики сада држе Бал-^чала и повећала, исто та 1 со и тичке провинције. Треба сегоФранпуска, а сад је ред, да се држати на опрези, јер бољше-ви Италија повећа. Она мора визам је опасност. Да и нецдобити југословенскс покрајиговорим о вашим милијардама;»не, јер су јој границе преуске премда француска штедња ри-^услед пре 'асељености.
зикуЈС да задобије још једну нову рану губитком сзојих’^ позерилачких сума. Реч је о г *' сигурности и порегкуу Евро-' пи. Ако се бољшевицима допусти да и даље овако наста- 6, ве, ко може предвидети где ће се они зауставити. Са веома ограниченим војничким напором, ако би у њему узеле 1 учешћа све силе, могли би за-' поставити једну богату, напредну и уређену републику. ^војим уздржавањем, ви осуђујете цео )едан народ на смрт од глади и излажете се опасно;ти да зараза обухвати-цео континентЈ Тадијанска ррораганда. „Југославија" од 24. децембра по новом (ЈБубљана) саоиштава ово: .Кориере дела Сера“ јавља, да оу Италијани у 1'рсту установили нарочиту агенциЈу за пропаганду против Југословена и отворили је с великом свечаношћу. Сличну агенцију установили су Италчјаки и на Ријеци. будбина немаЧких кодонија. .Пестер Л*јд‘ домоси ову вест Рајтерове агенције из Баркли-Веста: Министар Девет изјавио је на конгресу радника дијамантских рудника, да енглеска влада намерава да уступи владн Сједнњених Држава немачку јужну Африку. Осим тога снглеска влада ће имати да реши, шта ће бити са немачком источном Африком. Петроград без страних посданика. Петроград су напустилн сви посланици страних државп, само Је до пре неки дан осгао био једини швајцарски посланик. Сад јављају из Берна да јс и швајцарски посланик, као последњи заступник европске дипломације, напустио Нетроград. Питање Данцига. Народни комесари Еберг и Хазе телеграфисали су општинској управи у Данцигу, да немачка влада сматра за своју дужност да Данциг буде очувак за Немачку. Државни секрстар Ерцбергер наредио )е немачкој комисији за мир да енергично протествуЈе против искрцавгња пољскмх трупа у Данциг. Талијанска завист. Под насловом „Талијанска завист* саопштава: Игалијаиска националисЈичка штамиа доказуЈе, да се овај рат водио и за<ључио ради империјалистичк^х циљгва. Износи, да се Енглеска овим ратом силно оја-
Саопштавајући сва италијанска прижељкивања, „Ново Врмјеме наставља : Италија забо)равља, да ми Југо Словени нисмо никакви Црнци, вгћ да смо европски цивнлизовани народ, свестан своје народности и одан ' својој домовини, па да ћемо свој народпи посед бранити највећ.ом енергијом Вероватно ће ’ и остале европске силе и Америка упутити Италију, да не распирује пожар, који би могао захватит!' много веће димензиЈе, него што то мисли нталиЈанска националистичка штампа, која хоће наше подјармљење. Енергија, којом Је српски народ бранио своју слободу и земљу, а која је задивила читаа свет, нека буде опомена Италији, да наше земље није тако лако претворити у италијанске колоније. ИталиЈа може бити задовољна, ако, као резултат рата, постигне уЈедињење свошх саплеменика из бивше Аустрије и ако добије Триент, који Је неоспорно итајански. Али не би било ни у интересу будућег одржања мира, а ако хоћемо право, ни у сразмери са уложеном енергијом, ла аспирирају на п^крајине, на које једини има право уједињени српски, хрватски и словеначки народ. Тражилипак Италија проширење своје теритеркје и прилику за своју колонизациЈу, онда нека потражи оштету у нсмачким колониЈама, у коЈИма може да изврши и неку културну мисиЈу. Југословенски народ толико Је зрео, да су немогуће на њешвом подручЈу некадашње политичке и културне аспирациЈС латинског плвмена.
Бугарска зверства, У путу взмеђу Ниша и Пирога убијени су свештеници: Душан Поповић из Мозгова, Милан ЦветковиН из Врање, 'Борђе Јовановић из Раснице, Младен Динић изЋурлина, Јероннм Јевтић, надзорник дома из Ниша. У Сурдулици су побијени и бачени у воду у времену од 29. нов. до 10. децеасбра 1915: Јован Тасић прота из Скопља, Атанасије 11 етровић прота из Призрена, Неша Ацковић прота чученски (скопљански округ), Летар Спасић прога нз Баљона код Скопља, свештеници: Трајко Ковачевић из Мирковца, Цветко 11оповић такође из исгог месте, Наико СпасиН из Глухе, Анђелко Нешић-Пажевић из НоОушЈа, Петар Дпмитријевић из Талталиџе, Гиста Нешић из Булачела, Хрисант игуман ма-
Пред последњим КОРАНОМ, драма у 2 * дела и остали одличан програм.