Вечерње новости
Бр. 53.
Излазе сваког дана V 4 сата по подне.
ГПДКНА XXI.
Среда, 19. Децембра 1918
Рукописз и претнлату тр^ба спати:
БЕОГРАД.
Цена 20 п. дин. или -10 хелера.
Унецништву ВЕЧЕРЊИХ НОЗОСТИ ВЕОГРАД, Космајска ул. 6р. 28 .
ЈЧоиз зоићаИопб „Воппе Аппее1“ а ПОб аНез. Вебасћоп (Ји ..Јоигпа! с!и 8 ојг“.
Францусни Маршал~ФОШ ВРХОВНГГТО.МАНДАНТ ВОЈСКЕ СПОРАЗУМНИХ СИЛА
Студенгско питање и просветне реформе, Огроман број студенага спих факултета услед дуготрајнога светског рата, био је у немогућности, да доврши своје студије. Држава, пак, велика и огромно проширена, потребује на све стране чиновнике са вишим образовањем, па једно с тога, а друго што осећа и моралну обавезу, да такаим студснтима накнади изгубљено време и студије, има намеру да донесе извесне мере, по ко јима ни студекти не би осетно губиле услед овога рата, ни држава губила у ваљаности оваквог чиновништва. Гос:один Микистар Просвете, ко;и и сам у своме ресору потребује и сувише раденика са ова квом спремом, има да реши ово пигање, и донесе потребне измене. 1(ако сазнајемо, он |е вољан, да донесе одлуку, да се свима апсолз"раним студенгима, и онима, који су 1911. г ступили на университет, па 1915. требали апсолвирати, нс услед рата нису м >гли, призна дипломски испит и ка.> такви приме у државну службу, с тим да у одређе >ом року, ф^лософи, потоже један испит, који би био комбинација дипломског у професорског. Сасвим пра вични одлука и за отобравање у толико пре, што у генерацији студената из 1911.г. има д- »вољно спремних и гилентонаних раденика. Али ако се остане само на
овом пројекту, на вим делимичним полумерама, неће се добити много. Питање треба рсшити радикалко и извести потпуно р е ф о р м у универзитета, модернизовати га. Са сваком нгсазј еменошћу треба кидати, па поједине одредбе у закону и уредби за^ењивати другим, савременијим Тако се на нашем универзитегу тражи за упење 8. семестара, а за медецински факултет 10. семсстара. Ј ' аље, један студенат философије иосле по ложеног дипл мског испита након четири годнне слушања предавања, дужан је, да у року од 2 гозине полаже још један, про есооски, испит, сасвим излишан, кад би се онај први, дипломски унеколико преуредио. Толико тремена и година неснстематског и нерационалног рада за спрему једног средњешкол ;ког наставника !! Међутим, на универзитетима у Т-ранцуској и мчогнм другим бољим сграним универзитетимз, све се то и више за кр .ће време »оже добити Тамо се (иа неким университетида) и после само годину дана може одмах полагати днпломскн испит, Нсспсе, што је довољно за доказ насгавничке способ ности, а после цигло треће го днне и т.грегација, да се посгане ргоНеззсиг а§ге§е, што је куд и камо више од нашег средњешколског професора. Јуристи су обично после три године лисансиенти. Зар се то не би могло уве-
сти и код нас ? Три су гоалне учења на университету довољне за стоучну и научну тпрему, ако јогп по пекод ниеу н сувишне. А за све то ба требало мзвести другчије гоуписање предмета, а особиго препородити научну наставу на универснтету. Томе трсба присгупити одмах. Једноврсмено са универзитетом треба препородити и .редњегпколску наставу. Место осмог разреда треба увести мриступни и припремни, университстски кур •, општи за све факултете. Међу свршетим студентима изиђс доста спремних специјалисга у разшм нлучама, али, ипак, им тешто недостаје, а особито општа култура ума, навика ла општују и синтезирају сте чена знања, губљење чак пој*а узајамне свезе одељених области знања. Тај бп приступни универсилетски курс имао да ориентира своје слушаоце у мору чонечанских знања, из којих треба да изаберу један одео. На > рвом месту ту би се предавала историја човечанске мисли, другчије рећи, историја фшлософије, а затим општа слнтеза развића човечанства, историја културе с.а свима њеким раздолима- И најзад где, ако нс ту, на томе курсу, треба упознати будуће студенте са државним уређењем и основама законодавства. За све ово, као и за остале мере, које сад не помињемо, требало би да у комисији, која би се овим бавила, као и у Професорском Савету не буду људи, којима су застарели погледи и појмови ушли у месо и крв, и који још живе у идејама од пре 30 година. Али, у осталом, Ново Време долази, не питајући за сгаре обичаје и навикс, предрасуде и заосталости, веН коси и руши свс што је несавремено и прежи вело, те подиже и ствара савременије и боље, па ће и у овим питањима извојевати себи победу. к. П. После скупшшш одлуке. Одлука Народне Скупштине Краљевине Србије од 16. о. м. најважнијт је гзјава о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Тим актом дао је народ у Краљевини Србкји преко својчх закопитих предстазника изрез својој непокоЈкбљивој вољи, за ствара њем Југо'лавенске Државе. У Србијп су оба усгавна фактора: Круна и Народ (прекосвога представништва) санкцион сали створено стањепаСловенском Југу. О тој одлуци, коју је докео С)'ве ечи народ, морзће :е водити најозбиљнијег рачуна, тим пак више, што он одговара високим поинци-
пима, који су истакнути као циљ овога рата. Ратне и политичне вести Бисодатијева оставка. Премл депешч из Рима, Бисолати је годнео остзвку, због несугласица које су потекле из проблема о интернационалном миру. Према „Ђорналв д’ Италија л и „Пополо Романо" оставка Бисолатија потекла је из његспа одбијања да ступи у ма какву трансакцију о италијанским ; евандикацијамд и о Вилсоновим принципима. .Ђорнале д’ Италија* ошгро напада извесне енглеске публицисте овим речима: ,Пре рата наши су непри;атељи били Клуметски, Монтокуколи, Хохвнлое, а сада су нам Еванс, Арестон, који Италију сматрају као дивну земљу кад год остаје на страни и ван догађаја, али који данас више воле да виде велику Југославију него ли велику Италију на Јадрану. Једна хитна одлуна. Једна депутација од 30 грађана, која је раније била у Загребу пред надаежнима но без успеха, обратила се Госпвдину Миннстру за Исхрану и обнову земље с молбом да им изађе на сусрет у погледу спречавања једне недозвољене организације на штету општих интереса. Госпо ин ЈУинистар прииио је депутацију врло предусретљиво с обећањем: да ће предузети најенергичније мере, да се дође до што правилнијег решења истакнутог питања од стране депутираца, који су пред господина министра изнели ова факта: У Загребу постоји Централа за стоку, са нарочитом функцијом ради што правилније продаје и куповине свиња од ссљака. Централа има иввссне концесије, извесна црава, али и дужности. Ну, како су у Централи људи по све нестручни, то оии не разумезајући довољно посао, праве вољнс, или не вољно фаталне погрешке и крње осетно интересе сељака од којих траже уобичајени процент, а међутим, онемогућввају им сваку куповину и продају те на тај начин, ие само да успоравају промет, повишују цене и сгварају забуну, но дефинитивно коче целокупан апарат правилне циркулације животних намирница. Поред овога, чиновници Централе формално су организовали, једну очигледно недозвољену махинацију, тако, да сељаци, који дотерују свиње из дад>ине од 20—30 километара због тешкоћа, које им н^струч ни у Централи ч< 1 не приликом предаје, приморани су да своје транспорте враћају- или да их кољу иа св®ј очнгледни ризик а општу штету Ово за
Пред последњим КОР*НОМ, драма у 2 дела и остали одличан програм.