Вечерње новости

Бр. 60. Петак, 28. Децембра 1918 БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сата у јутру. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукоиисз и претплату трсба слати: Урепииснтву ВКЧЕРЊИХ НОВОСТИ ВЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

П п г о IIII <9 о ц и I о (I }М 0 П И о м Ц И ј м. Изгледа, дт је највећн недостатак нашпх ј ,вних раденика способнсст за организацијом. То се од увек код нас опажало, и у миру, а нарочито у рату. Ми имамо доста спремних људи, таленти код нас не оскудевају, али што се организације тиче то код нас увек запиње, увек подсећа на оријеиталски односно турски јавашлук. У садањим приликама организаторске су способности геопходно п.)требе. Погледајмо само саобраћај, поште, снабдевање. Било да их врши општинска, било државна власт, све иде некако траљаво и никед не стигне на време. Код толиких намирнница које сс шаљу Београду, с тешком се муком до њих долази, а при томе још цене не пздају, како би по количинч донесених намирница требало очекивати. Често пута се бжца кривица на другога — то није моја надлежмост, већ другога. Отидете томе другоме, а он вас упути трећем, и и опет он.»м првом. Колико ту трпе интереси појединаца и целине не треба на говорити, јер то сви врло добро осећамо. А највише има да отрпи државз, односно њен ауторитет. У садањим приликама народ је врло строг судија Сви смо се напатилл и сви смо се препатили. И они на фронту, и они који су остали били у Србији, И ОНИ КОЈИ су били интернирани и заробљени. Свачему треба тражити лека и дати што бржу помоћ. Иаговора не може никакога бити, сем у случајевима, кад је он целоме свету довољно познат. Зато мислимо, да надлежни треба да врло цобро промисле о овоме питању, и да на првоме г/есту воде рачуна о способности, пре свију других обзира. Т. М. Ратне и политичке вести брцски изасданик у ЈТе&ти. Наш пуковник Данило Калафатовић, приспео је у Пешту, да саслуша то^ожње мађарске „повреде* примирје од наше стране, а да са своје стране изнесе све што у Мађари учинили противно уговору о примирју. бцоразум и бо/ншевизам Из Берлина јављају, да лисг „Дајче Алгемајме Ца)тунг“, посвећује чланач расправљању пигања: Какво становиште заузима антанта црема бољшевизму? У чланку се између

осталога назодк, како је ту скоро у францЈ ској комори изј^вио француски министар спољних послова Пишон, да сс светски мир не можс закључитн, до год у Русији влада грађански рат, т.ј., до год је тамо вааст и сила у рукама совјетске владе. Пишон је том приликом прсчитао и телеграфскг. упутства, која је Клемансо послао генералима и команд нтима француских трупа, што" су ушле у Русију, а која су им послата у току последња три месеца. Тенденција је тих упустава, да се антантина интервенција у Русији ие сматра као аојничка акција, него само као мера за ослобођсње при вредшог живота Русије, те да се на тај начим совјегска ре публика доведе памети. Чланак истиче супротност између схватања Пишоновог и досадашње званнчне француске политике Та супротносг је и у францукој комори уочена, те заслужује да јој се и ван граница Француске поклони пажња. Јасно је, истиче се даље у члан ку, да би Пишон хтео, да пред-< стави, као да између немочке владе и бољшевизма у Русији постоји нека веза, те на та : начин Француска добије разлог, да и пшред уговора о примпрју, може сматрати и поступати са Немачком као са непријатељском страном и у моралном, и у материјалном и у територијалоом погледу. Међутим, стоји то, да је социјалистичка немачка влада прекинула сваку везу са совјетском ргпубликом, кад се утврдило, да совјетска република покушава преко свога представника у Берлину, да у Немачкој изазове грађански рат, и кад се утврдило, да она — совјетска република — пропагира у Немачкој продужење рата против антанте. Еигдези у Сцдиту. На Божић је 'упловила у Сплитску луку велика енглеска крстарица „Лустсфт". У луци се већ налааи и енглески разорни торпиљер „Вероника“, са једним поморским бродом. Крстарица је дошла нз Ријеке. На њој је енглески војни аташе код владе у Београду, господин Темперлсј. Југрос неколики чланови већа посетили команданта и расправљалп с њиме питање о обнови промета. Наишлл су на потпуну предусретљивост. Послс подне командант је вратио посету Већу, а такође је посетио и команду места. Из луке је јутрос отпутовао италијански велихи разорни торпиљер „Аугусто Рибати , а остао „Алесандро Г1оерно“, на којем су се синоћ поново ориле песме подругљиве, увредљиве и не-

пристојне за грађанство у Сплиту. Ово дивљачко пон^шање италијанских мрнара изазвало је гнушањс и презирање у целом грађанству. На овакво држање и на ове песме и непристојности упозорени су француски, енглески и амерички официри. После подне ј шао је у луку мали италијански торпиљер „Артиљиере". „Бранкови^и", Молимо уредништво да шгампа овај наш с, јер је крајње време да се првчисти са сецањем нас, који смо били несрећни, те смо у току рата допали аустријсквга ропства. Нас надлежни и ненадлежни од рсда н без разлога називају „Брачкоеићима“, то јест људима који смо изневернли заставу и предали се непријлтељу. Има у свакој војсци слаботиња и кукавица, а било је и у нашој војсци, али ми споримо право свакоме, ма ко он био, да нас крсти тим именом. Што су десетине хиљаде српских војника запале ропства, нису криве те десетнне хиљада, већ је крив општи политички и војнички положај, у који је запала наша земља концем године 1915. Што се пре тога нису наши војници ззробљавали у великим масама ? Док год је нам положај био повољан српски је војник храбро бранио стопу по стопу своје отаџбине, и Аустрнја се није могла хвалити да има много српских заробљемика. Било је таман толико, колико је неопходно морало бити, јер ■ војске које напр> дују дају заробљенике. Зар ми нисмо имали немачких заробљеника баш онда, кад су Немци победоносно продирали кроз Србију ? Заробљенике су давали и Немци и Французи и Енглези, њима нико не може спорити да су се храбро борили и да шису волели своју отаџбину. Међу нама заробљеницима има их маса, који су издржали најтеже бојеве, који нису посрнули у најтежим тренутцима, има нас, војника и официра, којм су били рањени, а неки чак по два пут и три пут. Ми нисмо били кукавице ни Бранковићи, а што је Србија запала у несрећан положај, да је непријатељ са свију страна нападше, то није наша кривица, ми нисмо водили политику нити смо управљахи земљом. Храбри рагници, наша браћа која су се борила на солунском фронту имају више призрења према нама, него многи лшдолежи који су се извукли из Србије и провели негде у ладовини, па се сад силе и пра-

ве јунаци и над нама натресају. Ако је т ко, имамо ми више права да њима подвикнемо, јер сваком стрпљењу има граница. А има их, који су остали овде у Србији и паре текли, па се и они сада праве већи родољубн од нас. Го је жалбсно. Молимо вас пустите ово неколико речи за сада, а други пут ћемо се и више разговарати, ако се ов&ко продужи. Неко/шко у име свију. Зшто је Италија објгвила рат Аустро-Угарекој ? „Зелвна Талијанска Књига“ 19141915. бр. 64. Нота г. Сонина италијанскога Мини:,тра Спољних Послсва, б&рону Бурјану Мин. Сп љ. Послова А -Угарске. Мин. Спољ. Послова г. Сонино, кгаљевскоме Амбасадору у Бечу Рим 8. Априла 1915. Да бих »дговорио жељи, коју вам ]е изнео барон Бурјан, ]л каносим овде услове, које краљевска влада сматра кеопходним ради ства:ан.а између цвеју земаља, редовнога и сталнога положаја, узајамне срдачности и могућега будућега заједничкога рада у општим лнтересим’, опште почитике. Ваша ће Екселснција вбјаснити олширније министру Бурјану раатоге, који оправдавају сваку тачку, износећи их, ја сам водио ндјвећега рачуна о раније иаложеним разним капоменама које се тичу незгода А.-Угарскога царства. Ј& се надам, да ће нам царска влада хтети дати најбржи могући одговор, који ћс бити, ја то желнм, примљен. Следује садржа] чланова. Члан 1. А.-Угарска уступа Италији Трентин, са граница^а које имаде краљевина Итал .ја у 1811, то јест после уговора Париског од 28. фебруара 1840. Члан II. Приступа се поправци, у корист Италије, н>ене источне границе, обухватајући у уступљеној 8*мљи варошн Градншку и Гориц.у. Од Трогхофна, нова граница одваја се од садање, у правцу истока до Остсринга и одавде силази са Карнијск 1 .х Алпа до Сојфнода. Злтим гребенима између Сејсера и Шлица пење се на Вирцберг, идв садањом границом до превоја Неве, силази бокове Рамбоне до Соче, прелазећи источно сд Плецо. Креће се з&тим дужином Соче до Толмина где Сочу напушта, прелази на источн ју лишијј , која прелазећи на исток висогаваа Прегонв-Планину, иде Шјапованки, силази источно од Горице и кроз Крас од Комена завршаза се на мору иамеђу Тржића и Трста у близини Набревине. Чдан III. Варош Трст са његовим зомљиштем које ће бити на север до Набрезиме (закључно), тако да додчрује нову талијанску границу (чл. II), а на југ тако да обухвате судске срезове садање Капл д’ Истрије и Пирана — биће претворена у сшмосталну и независну државу у сваком погледу међународно политиком, војном, законодавном, финансиском и управинском пошто се А.-Угарска одриче свакога господарства на варош Трст. Ова мора о:тати слободно прнст&ништа; у њу несме ући ни мипиција аустроугарска ни талијанска. Она ће примити на себе удео јавнога дуга аустријскога садањсг, са обзиром пр-ма њеном становништву. Члан IV. А.-Угарска уступа Игалијч групу К рчулских остј-ва, обухватајући Вис (са острвима Св. АндрзЈом Буз,.) X ар, Корчулу, Ла-

ПРЕДСТАВЕ сваког дана од 4 часа по подне. Понедеоником и Четвртком нов програм. —