Вештина бити човек : (књига мудрости)

112 ЖИЛ ЏПАЈО

Добро би било да се зна: да ли су они прогнани жраљеви, од Виљема [. до Фердинанда бугарског, очували бар пет-шест искрених пријатеља. По свој прилици ако одбаце оне који се надају да ће се повратити кад-тад на престо, не би остао ни један.

Ако ови прогнани краљеви буду неки паметни људи, доцније ћемо сигурно имати врло занимљиве исповести. Они ће нам открити да ли су провели цео свој живот, као што прича један француски председник Републике, „не радећи што воле, а радећи све оно што не воле“. Чак и лов постаје једна обична касапница. Цео живот је позориште, без слободе, једнолик н тежак. Политичка комедија у кулисама изгледа најдосаднија комедија !

Власт није срећа.

Власт није основна погодба за срећу људску: задовољство што је побеђен политички противник, задовољена сујета што се неко докопао власти, не трају дуго, једва неколико недеља; ова осећања се успавају брзо, те само један мали потрес — а њих увек има — довољан је до поквари задовољство. Ето зато су Наполеон Ш. и царица били „поражени“ мислећи да су себе видели у чланцима Жорж Сандове (Флобер: Соггезропаепсе, 4. серија, 17. март 1870). Ето зато су и Цар Виљеи и његов двор били узмућени кад су пре неколико година почели добијати анонимна писма. Кајзер се разбољевао кад га је само један чланак у новинама „закачио“.

За силне, који су увек јасно видели ствари, теашко је да не знају никад праву истину и да не могу веровати својој околини! „Млади кнежеви добро знају и науче само јахање; други њихови учитељи „ласкавци су, ако су хрвачи они ће се пустити да их кнежеви оборе, али један коњ не зна за ласжање, невешта јахача лупне о ледину“. [Плутарх] Езоп је говорио Солону „Или не треба никако приближити ·се- краљевима, или им говорити само пријатне ствари“. (Плутарх; Живот Солона). Сам Гете је био снисходљив према