Вештина бити човек : (књига мудрости)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 15158

бури, живи и стоји високо само за то што је његов корен дубоко у земљи. -

Тако је и са нашим најузвишенијим и најплеменитијим осећањима, она су пре тога морала претрпети дубоке промене у телу. Страха не би било. да срце не куца брзо, да дисање није убрзано испрекидано, да и сама црева људска не уставе своја кретања, која представљају саставни део узбуђења,. страха.

Ми смо жалосни онда кад крв лакше струји,. кад дисање бива лакше, кад тело прима мање хране и кад се сокови луче у мањој мери иу лошијем квалитету: [беогрез Пита: Ка Тпзгеззе е; Ја Роге]

Исти је случај и са љубављу. Треба јој тражити порекло и узроке у физиологији. Нигде није толико слепо потчињена јединка врст: као у љубави. Због · тога философи победнички вичу како је ђеније врсте усадио у свакога човека и у сваку жену распрскавајући нагон који често уништава код њих идеје достојанства, части, поштовања, па често и сам нагон за очување живота.

И васпитачи пред тим затварају очи; и васпитачи и родитељи неће о томе да се баве, а горко ће се јадати на зле последице о којима нису хтели да воде бригу. Само католичка црква узима озбиљно. у претрес ствар. Кад човек погледа у исповедничке требнике и види на какве уступке католичка вера долази, онда с ужасом констатује какве све грозоте има у човечијем створу. (Р. Сјетепниз Маге, |. им! И. и ШИ. де Маттопи«“, Рим 1880).

Неразумно немешање родитеља и васпитача доводи ствар дотле да покварени и неморални људи,. или скаредне књиге, уче децу нашу првим корацима љубави. Тим опаким лекцијама треба додати још оне „пикантне романе“, чак и романе за младе девојке. Манцони је говорио „да има од онога што. се зове љубав, — и то није претерано, — шест пута. више него што треба за очување врсте људске... ако би ми каквим чудом дошле на памет најречитије странице макојега писца “о љубави, ја се-—_не бих: