Вештина бити човек : (књига мудрости)

128 - ЖИЛ ПАЈО

поднели, жртву, али ако се право говори, та се жртва у ствари претвара у радост. Ако се загледа изближе ту и нема каквога самоодрицања већ радости узвишеније врсте. Љубав је човека подигла у сферу осећања у којој се, за ситничарска и саможива осећања, мари таман колико за лањски снег.

Родитељи могу претрпети велике несреће. Рат је толика материнска срца уцвелио. Али ретка је мати која је зажалила што је имала сина који је пао на бојноме пољу. Ниједна уцвељена мајка неби разменила своју тугу за досадно живовање оних које нису деце никако. имале. Та туга је много узвишенија него што је она устајалост, зачмалост саможивости. Ми можемо слободно рећи и тврдити, да је материна туга за изгубљеним сином војником слађа и милија од оне устајале осећајности жене, која не зна за родитељску радост.

Хиљаде људи су тек из овога рата научили да. су дотле живели у осредњем и мучном благостању, у једноме лажном, смешном и укоченом луксузу. Ми-смо нашој деци као крајњу сврху живота постављали мирни, млаки живот чиновника који одраде. својих осам сати, а првога у месецу безбрижно“ приме плату. Број лица која су од нерада отишла у болесне сваки дан је све већи. Треба, после страшнога рата 1914—1918, живот много храбрије схватити. Нико није сигуран шта ће сутра са њим бити, нико не зна да ли ће остати на своме месту; живот треба да је један акт јунаштва и вере; кад се улази треба бити начисто са собом и са својом храброшћу. Бојте се само правих непријатеља, оних који су у нама; наша лењост, наш кукавичлук, наши пороци. Подижите своју децу за један друкчији, јуначки живот, немојте желети да буду бирократе, ситне сујетне и детињасте ћифте, и онда се не бојте за њих. То ће бити радост да их тако васпитате; онај у истини воли децу који од њих ствара снажне створове готове да прихвате весело сваки посао.

Деца су наши покретачи енергије; они чине наш живот пунијим, пријатнијим, племенитијим. Захва—

па па —ићиниес

то