Вештина бити човек : (књига мудрости)

134 ЖИЛ ПАЈО

марности, лењости. Печеница није никад прегорела, а рубље је увек читаво.

Она бди над свачим, она неда да шавови попуцају или да се мрља за мрљом шири — њој неће касапи дати место меса кости, нити рибари устајалу рибу. Она не да да отиче никуда домаће благостање. Она ради што је још Ксенофон у спису со Економији излагао за домаћицу кроз уста Искомахуса. Код уредне и веселе домаћице неће сеу кућу увући ни срџба ни туга. „Човек не треба да. жели после здравља другога богаства, него да има добру, разумну домаћицу... И код највеће госпође и код најнезнатније жене домаћичке врлине стоје нагљ свима... Добра домаћица од сироте гради богату кућу, рђава и лења руши богату“ |ОНугег де Зеггег Те Тпеате а' Агпсшпаге ег Мепаге аег Спатрез, МИ. 11

У данашње доба кад је живот скуп, што ће дуго трајати, домаћица која ради привређује најмање двехиљаде и петстотина франака. А за десетак година. триестак хиљада. Ето то губе из лењости, из сујете, жене које презиру домаћичку улогу, а које ту своју дужност остављају слугама.

Међутим, ручни, рад је саставни део најсјајнијих занимања. Да су виделе Пастера и Бертлоа како у блуви радничкој мешају и кувају, оне би се увериле да се њихов рад не разликује много од рада домаћице. Лекар, лечећи болесника, ради оно исто штораде мајке које одгајују своју одојчад. Кад би жене могле загледати у рад Наполеона или Колбера, оне би могле видети, да су се и они надносили као "добра домаћица, над своју ручну домаћичку књигу; шта дугује ида ли може или не може да купи ово или оно овога месеца. Колбер и Наполеон су изучавали домаће послове читаве Француске, и они су имали да се баве о многим ситницама, као и домаћице, да би добро кућом управљали.

Величина једнога јунака или научника вије у њиховим делима која су, Као и сва добре личне радње људске, борба противу материје или противу тлупости, Величина је у идејама и осећањима која.

ЈИ УУ РРННИ

0