Вештина бити човек : (књига мудрости)

У ЖИЛ ПАЈО

За те филозофе декламовати је главна ствар. Бродови и једра, крма, провидни прозори, то су „проналасци најнижих робова“.

Зашто се чудити што се толико викало на ручви рад кад су људи као Платон — чији је утицај скоро до данашњих дана био велики — били тако далекоод производње. Цицерон не говори никако о триста двадесет хиљада слободних занатлија у Риму, а једва помиње двеста и осамдесет хиљада робова. Римљани су у главном васпитавани у чистом реторству. И зато је интелектуални: рад само за одличне људе; са тим лудим идејама римски државници одвели су Рим у пропаст.

Чист интелектуалац је богаљ, јер он запушта своје мишиће, они учмају. На седницама чистих интелектуалаца може се на први поглед видети како они скупо плаћају такав начин живота. Колико је у шесетим годинама погрбљених стараца. У правој! култури, сва богаства дата човеку развијају се хармонично. Ученици (енекини не раде тако. Они се не брину о своме телу као о детету; они не могу да „умру у цвету“. Њихов живот је без равнотеже што се опажа у јако развијеној брбљивости, која је за праву памет једно зло. Га унеравнотеженост и даје ову надпроизводњу књига, новина, С брошура које немају ничега заједничкога са стварношћу.

Домаћичин занат је златан.

Васпитање младих девојака требало би да има за циљ хармонично развијање. Кад се буде всправљао наш данашњи систем васпитавања, далеко заостао систем, онда ће тристотине шесет и осам мишића, из којих је састављено наше тело, добити у интелектуалном животу своје право место, т. ћ. прво место. У место да се у главу уносе лекције из геометрије, метарски систем, физика, васпитаваће се наша чула рационално и у сталној вези са мишићима; млада девојка умећа све тачно да одмерава, да мери; знаће да нацрта своју хаљину, да спреми јело за ручак, да организује свој живот, и