Вештина бити човек : (књига мудрости)

140 е 2 жил ПАЈО

а

Мало више горе рекосмо, како многи научници плапају здрављем што не раде никакав ручни рад — не плаћају они само здрављем, него и својом памећу. Они често пропусте извесна научна открића само за то шго, нити умеју сами нацртати модел оних оруђа која су им потребна, нити их само начинити.

Тако бива и са женом; ако не уме својим рукама шити, крпити, вести, прати, глачати, кувати, ова је богаљ_ Све оне које не раде бивају болесне. Њих лењост стаје и умнога напора; само се добро научи оно што се свакидањим радом научи, практичан рад је главно: он показује смисао и границе. Не треба сметати сума да има привидних мудраца по свету и то баш међу научењацима.

Скупљач марака или буба вреди колико и какав научник, који зна и тумачи оно што су други пронашли, а сам ништа не додаје новога. Многи нсторичари и књижевници имају само добро памћење.

Чему служи например, што знамо, напамет Расинову Андромаху и да је предмет за њу узет из треће књиге Евриподове Енеиде и Андромахе, ако не упоредимо Хермионин карактер са нашом властитом суревњивошћу, и ако ми сами из тога не из_вучемо лекцију и пример за васпитање наше деце, пример који показује како може једна таква страст да постепено упропасти и ум и савест.

Нашто знати у прсте Корнејова ЛПолијекша, ако нисмо извукли ону чисту психолошку истину од Павлине: кад си се решио да дужносг ставиш изнад свега, онда ће свака друга противна осећања морати ућутати, разум ће завладати тако да бе и неразумна осећања њега помагати.

За ону научену жену, која је од свачега по нешто научила, па опет ништа озбиљно не зна, не треба имати никакво поштовање; ако оно што је научила не примењује на дневни живот, ако није научила да собом влада, да буде племенита, ведра, поштовање јој не припада. Гаква жена, од чијега знања не осећају у кући ни муж, ни деца, ни око-