Вештина бити човек : (књига мудрости)

БЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 143

рост то је круна живота. Француска списатељица Софија Ге казала је да је шесета година најбоље доба једне жене: „Ослобађа се сујете, брига и жен- | ске суревњивости.“ Тако мисли Софокло за људе: „Одавна сам се ослободио тираније зла и сурова господара.“ |Платон: Република |]

Али, ту ведрину постигну само мудри људи. Лакомислени и безвољни пустили су да се у њима усаде рђаве навике, па кад старост дође, онај. Неподмитљиви Рачуновођ, што бележи у памети примање и давање, сведе рачун, и нађе да су банхротирали и здравље и памет; паса. су ждере, и ако их муче костобоља и непрекидна тромост, велагодност, несаница, продужују преко мере јести, . њихов стомак је проширен те тражи јело. Такве су“ и пијанице, похотљивци и други, То су несрећне последице неумитних психолошких закона.

Многи старци, жртве старих предрасуда и рђава _ телесна васпитавања, осећају неку тугу и омрзну

кивот. „Посматрајући људе, вели Бифон, сваки ће запазити да готово сви воде некакав страшљив и 'адржљив живот, и да већина умире од туге.“ Ретко ко умире од старости. Кад је постигао што је

желео, кад се обогатио, живот му „не казује“ више ништа, њега више ништа не интересује. У пензији или повучен од послова, њега више не држи редовни и обавезни рад. Живео | је докле су га споља придржавали.

Бура је оборила велики дуб; срж је била сва црвљива, и, немајући више снаге, и ако је споља изгледао силан, дуб је пао. Тако бива са многим чиновницима, трговцима, индустријалцима. Свакоме изгледа да је њихова воља нетакнута, чим се не вежба она унутра пропада. Она се држи још из очврсле навике и махиналнога рада. Људи са том пцрвоточном вољом могу да се опиру само ономе што не тражи никакве инициативе. Отуда понеки чиновник прима са радошћу материјални део својега позива: потписивање диплома, примање молилаца; он не управља својом канцеларијом, она