Вештина бити човек : (књига мудрости)

5) пао

ЖИЛ ПАЈО

Кад би и васељена постала сагвим различита "од наше садање васељене, ми знамо да биу њој владао ред, закон отпора и узрочности, једном "речи, разум би владао новим светом сензација. Ми не можемо замислити, писао је Стјуарт Миљ, свет ту коме закони разума не би функционисали, јер је немогућно уобразити хаос, збрку, то би била пропаст сваке мисли. Мисао, разлог су основа Васионе: "истина која има исти карактер нужности као и гнајчвршће индуктивне истине. То је најшира, најоп= штија експериментална истина, јер свет постоји "већ милијонима година, постоји сређен, разумљив, у складу са законима разума, о томе имамо сазнања сваки дан. Назовите ту неизмерну снагу Семеним „Рагумом, као што су је звали философи-стојици, назовите је Богом као хришћански философи, или као Аристотел и Равесен Мишљу, Разумљивом Ва=ецоном, Равумом, све је то једно. Ми знамо и пре и после искуства да је Васељена потчињена као „људска мисао законима Разума; све јеу Васељени што се тиче нас релативно осим Закона Разума Ако је место каквога феномена у простору и у времену одређено феноменима пре њега или феноменима поред њега, тако је морало бити, то је закон "узрочности који се намеће као нешто безгранично више и јаче од нас.

Та рационална Васељена је неосетљива, она не „зна за правду. У човечјем мозгу први пут се јавља као муња у мраку победне силе, идеја да сила има вредности само као потпора и припрема за спиритуални живот. И кад би га Васиона здробила, човек би био племенитији од силе која га убија, он "зна да умире.“

То је традиција највећих ђенија француских од Монтења до Декарта, Малбранша, Паскала, Вол"тера, Мена и Бирана.

Они су сви дошли до једнога закључка да је „све нашце достојанство у мислима.“ Та истина је _једина основа морала. Ако је та истина многима "нејасна, то значи само да је велики део човечан-

~, РУЈИНУ ЈЕ