Вештина бити човек : (књига мудрости)

26 ЖИЛ ПАЈО

„Сви не умреше, али сви су били начети.“

Друштво засновано на раду, где не би било гексплоатисаних, одједном би се развило у сликаре, музичаре, писце, песнике, на нашу велику радост. Полет одушевљења који даје изабранима спиритуални живот, тако рећи зрачењем би се преносио - од једнога до другога.

Људи не знају довољно коликога кориснога дејства има узајамно помагањеу моралноме животу. То се осећа само у неким манастирима, у неким „друштвима пријатеља и у сложним породицима,

Напустити та огњишта мира, љубави, узајамнога помагања, то значи из пријатнога заклона у високој планини изаћи на ледени ветар и вејавицу.

Човечанство је још у повоју, и ако старо ваљда милијон година оно је тек од Хрисга, дакле од јуче, чуло проповедање добра и милосрђа. Човечанство "је тек на почетку свога пунога развијања.

Како било да било можемо имати поверења у "будућност. (Сад се навршило пола века како су нам европски књижевници и философи пробијали главу са теоријама о борби за живот; сви жестоки и за"несени писци дохватили су рђаво схваћену, изопачену и глупо уопштену Дарвинову теорију, те су од Европљана направили петлове-борце, створили -су Немачку и гурнули свет у огањ и крв.

Та доктрина сурових фанатика спречила је да ви„димо основну важност кооперације у развићу човечанства [Јјшез Рауо:: Соштв5 ае Могаје, капитална важност кооперације. Велики успеси задругарства "5 14 до 30]. Из те неопходности за кооперацију на почетку људских друштава, излази, срећом, да је "смисао за узајамну помоћ исто толико стара као и борба: у дубини човечјега срца има јаких осећања на којима је могућно засновати владавину правде.

Кад буде сваки могао, окружен симпатијом и лојалношћу, да негује и свој разум и своју осебајност људи ће живети тако добро свеопштим живо"том да ће и смрт примити онако равнодушно како „је примају мученици или борци за племените ствари.

МР ВАТ С ЛОВ ПЕН ет