Вештина бити човек : (књига мудрости)

32 ЖИЛ ПАЈО

свест, цела се унутрашња хармонија квари, нерасположеност и раздражљивост трују цео живот. -Скок од болести до смрти мање је тежак него скок одсрећнога и задовољнога до тужнога и болнога“. Здравље, резулташ непрекидног стварања.

Ако се узме оно што се наследи од породице, наследство пијаница, „страдалника“, и других поро-чних предака, може се рећи да већи део зрелих људи заслужују што нису здрави. Већина од нас рађањем доноси собом нешто здравља, од воље зависи да га побољша или изгуби. Као и све што је од значаја, тако је и здравље у многоме вољна творевина не непосредна и тренутна творевина, него дело непрекиднога стварања. И овде каои у стварању наше душе, наилазимо опет на важност, која се потцењује увек, бескрајно малих.

У свако доба дана ми радимо за здравље или противу њега. Колико би нас могло рећи: „да није мене ја бих био најздравији човек“.

Из часа у час, ми утврђујемо навике срамнога попуштања пред облапорношћу, пред пороком, физички умор постаје тиранин, он нас осуђује на затворенички' живот, на тромост. Код слабовољних постепено расте потреба за јаким и раздражљивих узбуђењима која губе памет. Много јака храна, претерано спавање, лењствовање, чине нас тешким и отварају прохтеве за дуван, пиће, жестока уживања. И, минутпо минут, час по час, време чини свој подмукли и стрпљиви посао: прибира у нервноме систему, у организму, материјал који ће у зрелим годинама и старости начинити за нас прави пакао.

Кад је зло ухватило корена, кад су рђаве навике прешле у природу, онда наивчине иду лекарима и врачарама за помоћ. Они верују да се њиховом по-– моћу, за неколико дана могу уклонити узроци њихове бољке, спречити дејство укорењених навика, Зар ће помоћу неколико врачарија да ишчезну

и за у ађан