Византиске слике. Књ. 1

ЗОЕ ПОРФИРОГЕНИТА 915.

особи с којом треба лепо поступати, због њене породице; ускоро је успео код своје жене да она пише Склерени и да је зове у двор, уверавајући је у своју благонаклоност. Млада жена која је сумњала да је василиса много воли, била је само упола умирена због онога што је посланица крила, али је обожавала Константина; она се врати. Цар је одмах наредио да се за љубимицу подигне једна величанствена палата; и свакога дана, под изговором да иде да надгледа како напредује грађевина, проводио је по неколико часова са Склереном. Људи из царске свите, којима су за време тих посета изобиља давали да једу и пију, и дворани, кад би, у току званичних церемонија, познали по досадном изгледу владаревом како би желео да оде својој пријатељици, домишљали су се ко ће боље да му пронађе начина како ће измаћи и отићи својој драгој.

Ускоро је веза била јавна. Цар је Склерени дао кућу и гарду; он ју је обасипао ·богатим поклонима: тако јој је послао један огроман бронзани пехар, украшен дивним резбаријама и пун накита; и свакога дана појавио би се какав нов поклон, за: који је он испражњавао ризнице. Најпосле се почео спрам ње понашати као спрам признате и законите супруге. Она је у двору имала своје оделење, гдеје Константин слободно улазио у свако доба, и добила је титулу севасте, која јој је давала место одмах иза двеју царица.

Супротно ономе што су сви очекивали, Зое је примила ствар са много философије: „Она је била у годинама“, вели Пселос доста непристојно, „кад. жена више није много осетљива за такве патње“. Она је старила, и старећи много се мењала. Нијевише волела кићење, није више била љубоморна, пред крај живота постала је побожна. Сад је проводила по читаве часове клечећи пред иконама, грлећи их, говорећи им, зовући их најнежнијим именима; и, обливена сузама, ваљала се пред иконама у наступу мистичне страсти, дајући Богу остатке: