Византиске слике. Књ. 1

АТЕНАИДА 29

"херијом. Бар се види како, између година 439 и 441., њени пријатељи стичу све већи уплив на двору; управа преторије Истока припаде њеном штићенику Киру из Панополиса, књижевно образованом човеку, песнику, кога је његова сасвим јелинска култура одавно била приближила владарки; такав човек није могао много бити у вољи Пулхерији и странци богомољаца; што је он њеним утицајем дошао у милост код Теодосија, и то је био лични триумф Евдокијин. Охрабрена тим успехом, она се усуди да иде и даље. У то време у Светој Палати евнуси су имали моћног утицаја на слабу вољу владаочеву; Евдокија склопи савез са тадашњим љубимцем, Крисафијем, да коначно одстрани Пулхерију од послова: и у један мах изгледало је да ће успети. Августа је морала напустити двор, и она се повуче на своје приватно добро; али, иако је изгледало да се одриче власти, Пулхерија се није одрекла борбе. Њени православни пријатељи, забринути због новог тока ствари, због цареве милости спрам политичара чији им је дух изгледао сувише слободан, учинили су да Евдокија скупо плати своју кратковечну победу.

Историја њенога пада није много мање романтична него њено дизање на престо. Паулин, управник двора био је велики љубимац владаочев, с којим се као дете играо и чије је поверење задобио, и царичин, на чију је удају утицао свом силом свога уплива. На дан свадбе, њега је василеус изабрао да му буде девер; од тада су га обасипале све почасти: пријатељски приман код владалачког пара, код кога му је у свако доба приступ био слободан, имао је моћан утицај на двору. А Паулин је био леп, отмен, поносит; он је, кажу, учинио утисак и на саму строгу Пулхерију. Противницима Атенаидиним није било тешко да све то искористе; страсна оданост коју је управник двора показивао спрам василисе, стварно пријатељство које је она њему указивала, постадоше у њиховим рукама сружје које ће подстаћи Теодосијеву љубомору и произвести најжалоснију катастрофу.