Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

30 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

ТЕЛ (Баумгартену). Тамо, у она врата, уђите Оно је кућа Штауфахера, Брата и оца невољника свих. = Гле, он је овде — за мном, овамо! (Оду према Штауфахеру; сцена се промени).

ЈЕ ТРЕЋА ПОЈАВА.

|| Једна зборна ливада код Алторфа. На једној узвишици, у позадини, гради се тврђава, која је већ толико напредовала да јој се цела форма излаже. Њевино је залеђе готово а предња страна баш се довршава: још скеле стоје на које се раденици пењу и опет доле силазе. На врху је зграде кровар. Све је у покрету н послу. ИШПАН, МАЈСТОР КЛЕСАР, ЗИДАРИ и МОМЦИ. ИШПАН (са штапом, тера раденике на посао), Шта лешкарите увек! На ноге! Овамо малтер, камење и креч! Ако господин дође намесник, Нека у раду види напредак Та ови гмиле као спужеви. (Двојици што носе камење.) Је ли то бремег Два пуг толко још! Гле, како дужност краде лени створ! ПРВИ МОМАК. То“је свирепо да за тамницу Своју ми сами камен носимо!

ИШТАН. Шта то мрмљате2 То је опак свет; Ни зашто није, само краве зна Да музе и врља брдом беспослен. ЈЕДАН СТАРАЦ (стане да се одмори). Више не могу. ИШПАН (дрма га). Брзо, на рад, бре! ПРВИ МОМАК. Зар ви немате српа никаквог, Кад слаба старца, што се вуче тек, На тешки кулук бесно гоннте2 МАЈСТОР КЛЕСАР И МОМЦИ. Та то је да се небу вапије! ИШШАН. Ви се бринете само за себе; Ја своју дужност. вршим.