Виљем Тел : позоришна игра у пет чинова

52 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

МАЈСТОР КЛЕСАР. Какав је ово неки карневал, И шта му значи та капетина2 ТЕЛАЛ. У име цара, чујте! МОМЦИ. | Чујмо! Мир! ТЕЛАЛ. Видиш ли ову капу, народе2 На сред Алторфа, на стуб високи, Поставиће се. Уз то заповест Ову издаје светли намесник: · Капи свак мора да час одаје. – __Ко њему самом, и гологлав се, Свјених колена, њој да поклони; Да би краљ на тај начин сазнао Покорност и послушност народа. Ко не послуша ову заповест, Главом и својим добром платиће. (Народ се гласно смеје; добош се поново чује и гомила одлази даље). ПРВИ МОМАК. Шта намеснику пада на памет! Ми да се једној капи клањамо! је ли се икад ово гласило 2

МАЈСТОР КЛЕСАР. Пред једном капом свијат колена! Да л' се он руга свету поштеном 2

ПРВИ МОМАК. Та, да је сама круна краљевска, Нећемо пред њом у прах падати! Оно је капа аустријанска; ја сам је једном добро видео: Онамо где се деле ленови, Баш је сврх трона горе висела.

МАЈСТОР КЛЕСАР. Аустријанска капа! Пазите Ово је замка да Аустрији Ми припанемо.

МОМЦИ. На ту погрду Когод је поштен, неће пристати!

МАЈСТОР КЛЕСАР. Е Хајд мо да с другим о том зборимо.

(Одлазе у позадину дубоко).