Вођа при газдовању

225

МАРВЕНИ ЛЕКАР.

дотле ранпти, док кашаљ непрестане. Ако је пак узрок прашна рана, онда је треба најпре добро пзпрашпти, пак опда је овцама дати да једу, на које ће кашаљ брзо престатп. lieke лп пак да престане, онда тј ;ба узети; ГГпва п неда у једнакој мери, пак окашљавој овцп сваки дан по једну кашпку датп. Од овог најпрече кашаљ стане. Западење мозга, Обпчнп су знацп запалеља мозга овн: Побољела овца неједе нпшта плп врло мало, п то без воље; спушта главу једнако к земљи; ушп су меке п ВЈзеле, очп цЈшене и жмправе, а чешке и сасвим затвоЈоене. У ста су сува, топла, п као што је п цела глава топла. Дпсаље је топло, а језпк неким белим слузом превучен. Кад хода, nocpke као п при несвестпцн. Кад болестна овца легне, видп кеш, да место главп свакп час мења, јер ју час на једну стЈзану, а час на другу страну баца, а ако је земља ладнија него воздух, онда јако главу земљп прптнсне. Ова је болест врло опасна, не зато, што бп овца од ље одма упшула, то се врло редко догађа, него што у другу гору болест прелази, а то је у ~лудпло“ плп ~вртоглавицу“ коју смо пре описали; а ова болест је тим опаснија, што се на болестној овцп до оног доба ништа непЈшродно указатп неке, докле се год она вода у мозгу скупљати непочне. Као што несвестица, исто тако и запалеље мозга, од сувпшне п јаке ране докн може, а може п од друге какве маље болести докп, гди се крв узбуни п у мозгу чуда напЈ)ави. И лети може ова болест докп при топлим данима, кад немају овце ладовине, него кад су највекој препреки пзложене. Зато и наличе знаци обе- болести јако једно на друто, пак се вјзло често догађа, да несвестнца у запалење мозга пЈоелази. Кад се 6oiecT ова одма упозна и кад се одма за љом гледп, може се врло лако излечити. Понајвише се пак ова болест непозна, или овчари на њу много и непазе. Запалење по себи врло мало траје и пређе илп у капљу (Schlagfluss) гди одма угине овца, иди прелази са другим знацпма у вртоглавицу.