Вођа при газдовању

особпто ако је то ван нашег могућства, као што може то н. пр. какав случај бптп, поводом поднебнп узрока п појавлења, која сељаку целу наду у час уншцтпти могу. Пометање се највпше догађа онда, кад овца по потреби није рањена, : много п од тог завпси, како је за време ношења негована п како се на њу пазпло. Узроцп су пометању: 1. сувишна рана онда- кад нетреба; 2. назеб, гдп је овца илп јагње назебло, ако је овца сувпшној влагп пзложена бпла; 3. ранење с онаком раном која овцу наппње, п којп напонп јагњету у матерпци шкоде, а више се пута догодп, да се ту п угуши. То је некако обпчно, да се оне овце, које се неће продавати, преко лета скоро хрђаво ране. Такове овце, које на овај начпн неколико месеци прегладовати морају, налазе се за време парења у доста траљавом стању. Овчари тако поступају, а незнају да су прп таковом газдовању у штетп, а не у добптку. Много би боље било, оне овце, које се продатп мисле, јошт при концу пролећа продатп, пак преко лета сву пажњу и негу на приплодне овце обратпти, да бп до доброг, здравог п берпћетног стада дошлп. Да овце у добром стању одржимо , мора им се око половпне октобра мало боље ране дати; код добре ране јагњи te најздравије јагањце. При том је јошт нуждно, да се овце добро надгледају, као што ношење зактева. Да ово докучпмо, морамо овце испрва већ добро почетп ранптп, п незакасњаватп, јер се доцније јагње све већма п већма развија, и матери све више ране одузима. Тешке овце нетреба на далек пут тератп, а особпто кад почињу тешке бивати; а нетреба ји ни сабијене држатп, јер је њима нуждна онда подужа шетња. У обште треба овце добро ранити п неговати; примјетили се пак, да у стаду која овца опада и слабп, треба је таки одључити, и посебце ранити и надгледати, докле год к себи недође п неојача. Овце убија понајвише и то, кад су ветру и киши пзложене, то је један од најчешћн узрока, да овце помећу. Један једини дан са ветром и кишом може цело стадо упропаститп.

227

МАРВЕНИ ЛЕКАР.