Вођа при газдовању

д највеће је важностп за земљодјелца земља , јер на њој већн део жпвота свога проводп , на њено обрађиван.е све своје снаге употребљује , јер је матн свега бпља, које се у љој развпја п плодп, а п зато напоследку, јер је земља суд, у ком је сва рана п влага, која посејаном бпљу за нараштај п плођеље служп. II махвсм је земљодјелцу нуждно познаватп своју земљу, којој семе поверава, јер без тога знаља неможе он земљу довољно за извјестне усеве прпправптп п поправптп , а п неће Moin згодан усев за једну плп другу земљу пзабратп. 3ем љ а је разлипна, п по различностп љеној дели се она на а) лак у, која се п у сувом стаљу лако обрађивати може; б) збиј е ну, која је истпна унутрп збпјена , али се опет при угодном времену пздробити даје; в) тешку, која се у сувом стању тешко обрађпватп даје, грудве пзбацује , које се тешко п са дрљачом и* ваљком раздробити дају ; г) тврд у , која се само при пзвјестном степену влаге обрађпватп може, и на послетку д) кајишасту, која се прп орану кајиша. С обзиром на могућност , како једна или друга врста усева на њој расте, дели се на: 1. добру пшеничну, 2. јечменицу, 3. зобницу п тд.; а кад се у обзир н.ен кемпчнп састав узме , онда се опет дели на: 1. Глину , 2. Пескуљу, 3. Кречовиту земљу и 4. Црнпцу (хумус.)