Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

Са Шубићима одмах до вас.

Д. Част, А Дабиша ће до њих. С њиме Вук.

Р. Уз Дабишу ти не ће хтјети Вук.

Д. Са Стеваном би треб'о.

Р. Моро би.

Д. И Вук је ко и Стеван: приличар,

На прилике ти само чекају Ал ми их сада сами правимо.

ФР (покаже на Новака и Николу).

С Бјелоцрквићем и са Зојићем

Ја мислим Павла мога с Богданом Да добровољце води словенске Са нашом војском.

Са соколима !

Д. Но. Ми пристајемо. Ни. Ред гдје допане. Р. Са Грцима је углављено 2 Д. Све. Р. А Жигмунд с Папом све је свршио, Сав Запад нам је сада савезник И свако своју војску припрема.

Д. И моја спремна, за бој готова, У Азију ми Турке! РФ (Новаку и Николи). Идемо.

(У дну се зачује: „У здравље наше лијепе Јелице!“ и заори се дуготрајно: „Живјела |“)

Д (нагло се узбуди).

Весеље! Чујеш 2!

ЈР (у журби). Чујем. Дангубим. (Извири) Ев' амо Јеле с Теофанијом. (У дну брзају Јелица ч Теофанија. Стану код врата, прислушају мало како гости жа. море и наздрављају, а затим улазе. Свака носи по вијенац и још

по киту различнога цвијећа. Теофанија прилази побожно икони Светога Великомученика Димитрија, клања се и крсти)

И дјеца нас већ, гле, пожурују.