Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

54

Е, видиш, то те питам: Сваки пут У мислима кад походи те он, На њега и ти одмах помислиш, То истина је жива. Вјеруј ми, Овако му је лакше, спретније. А писање му тешко долази. То Марко само славни Краљевић Ненадмашан ти вјештак био је У писању к'о царев писар, знаш. А Радулу су други дарови За овај живот дани.

] (аамишљено). Утјеха. Ал' празна, сејо.

А. Нек си пуна ти Лијепих вазда мисли.

| Опет је И то ми утјеха.

А. Ал пуна сад И снаге и живота, љупкости,

(Дојчин долази с десна)

Друга појава. Пређашње и Дојчин.

Д (и ако се још виде дубоки трагови дугог боловања, он је већ сад одморан и свјеж, држи гомилу списа и перо. Узбуђен је, али, то прикрива).

Добро ј'тро, сејо!

Ј] (приђе му). Здраво устао!

Ал прерано си ипак. Д. Мора се.

Заостах, сејо. Ј. Ал' већ сустижеш. —

(Гледа га испитљиво)

У души — нешто — видим —

Д. Видиш све!

(Нагло и срдито, јер не може више да се савлада) О, то је пропаст!