Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

"62

Сви се радују Што молитве им Господ услиша. Походићу их. Казао сам им. И многи су се увавијестили, Ал Богоје, соколар, никако, Већ навро је амо, стао ту (покаже у дну) Ко укован и хоће овамо. А. Да пустимо га

Д. Кажи Богоју Нек уђе часом амо, да ми све Испоручи што жели. М. Журим се. (Весело пође. На вратима у дну стане, па, Богоју, који се још не види) Ти накуца се. Отвори ти се. (Оде. Богоје улази)

==

Десета појава. Анђелија, Дојчин и Богоје.

Б (клекне). Ту (руком по врату) растави ми одмах, ако се Неподобна ми каква намјера Наслутит могне само.

Д. Остави.

А. А ко ти вели 2

Д. Ко ли мисли то> Б. И хвала !

Д. Горе!

Б (дигне се). Господару мој,

Милутин синоћ обрадовао По двору чељад, па ме моли та Да и ја видим и да дојавим И њима 5 Данас, реци, зваћу их.

Б. Ја, срећан, идем јавит'. (Поклони се и оде радостан)

(за њим). Јави ИМ,