Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

ЧЕТВРТИ ЧИН.

Мала дворница у двору Дојчинову.

(Све као у другом чину. Јелица долази с десна, весела, стане крај прозора у дну и разгледа по небу.

Прва појава. Јелица, затим Анђелија.

Ј (гледајући по небу).

Свог неба ми смо одсјев истински: Најжешћи потрес нек устрављује Већ напаћену душу, она ће У заборав то све за један трен, Небески нек је осмјех озари.

Још чини ми се да одјекује Страховити ту (руком на срце) тресак громова —

А гледни небу: свуда ведро, мир И овдје (руком на срце)

одмах : задовољство, смир, Небеска ти ведрина у мене.

(Улази с десна Анђелија)

Гле, сејо, неба! Мирно, милосно И нада нас ти одмах, слава му! И мир и милост мило надвија.

Да, небо води бригу.

Ј. Слава му! И све ће нам сад ићи мирније; Јер Теодор и они његови Већ престају нам досађивати. Сад несметано може брацо нам Заостало да брзо сустигне.

>