Војвода Дојчин : трагедија у пет чинова

81

ДА (врло уозбиљено).

(Сад више нема шале, Јелице —

Ј (мавно, загрли Дојчина).

Д. Ј.

Д.

Д.

Ја не ћу шале. Ни ја. Бригу ћу. Де, која је то брига мањег Луј, То није једна мање, него ми Сто нових других ево навире,

Сто нових, али Али Драгијех, Јер ове нове чело ведре ми, И живот ми је сејо, милији. А које су тог Ево читај, на, (пружи лист Јелици) Проучи добро књигу тешку ту. Не могу, видиш. Узбуђена сам. Ти вјештији си, па ми читај сам; Ил' немој читат. Ти си прочит', Па реци брзо. (Повуче за руку Дојчина) _ Одмах! Реци, де! Што велиш тешку кад је лака ми. Гле, брацо, (маше листом) како лако вије се. Тежину, збиљу носи са собом: Бјелоцрквић нам Новак долгзи.

Ј (узбуди се, тише, као зачуђено).

Д.

Зар Новак» Да. Са сином Радулом, За Радула да тебе испроси. Кумоваће им Радин Јабланић, (Старосватити Зојић Никола. Са просцима нем и он долази. Сад ето књиге, (упре прстом у лист) па проучсгвај. (Анђелија долази с десна)

Војвода Дојчин. 6