Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

211

Србија је знала, да су Бугари закључили и добили зајам у Немачкој, који им је Немачка свакако дала под условима, да ступе на њихову страну. Знала је, да су Бугари купили од Аустроугарске 1 пароброд, на коме су метнули своју заставу и на њему слободно преносили муницију и оружје за себе и Турску.

Српска Војска кад је непријатељ побеђен 1914. год. п отеран из Орбије, заморена и израњављена зауставила се на граници своје земље И ту остала и чувала, своју Отаџбину од нових наада од стране непријатеља.

Знајући све шта Бугари раде, а шта непријатељ са севера покушава, увидела је угрожену егзистенцију своје земље, па кад је још добила телеграм од свога, војног изасланика пуковника. Д. Кушаковића у Софији 11. (24.) септембра, који јавља: да је Уназ у Бугарској за мобилизацију потписан и да је споразум Бугара с Турском публикован, јасно јој је било каква јој опасност прети.

Путник је добро увиђао опасност. Стога, је одмах и предложио Краљевској Влади, да се према Аустро-Немпима истуре само слаба закриља,

Николајевић — »Инвазија Србије и одступање преко Арбаније«, Ратник, децембар. 1922. и »Орбија и њени сазници«, Београд 1928. 4. П. Пешић — »18. новембар 915.«, Нови Живот за 8. новембар 1924., 5. П. Марковић — »Србија пред рат 1915.«, Мисао за август 1924., 6. М. Лазаревић — »Војни Преглед«, Књижевни |ласник за 15. јуни и 1. август 1925., 7. Ј. Миодраговић — »Трагични дани Србије«, Београд 1921., 8. Ф. Пизани »Српска Драма« у српском преводу, Солун 1917., 9. 0. Боп — »да Орпском Владом од Ниша до Крфа«, у српском преводу, Женева 1918., 10. Б. Нушић — »Деветсто-Петнаеста«, Београд 1921., 11. Ј. Хапи Васиљевић — »Орпска Војска у Европском Рату«, Нови Сад 1920., 12. О. Динић — »Орпска Војска и бежанија. кроз Арбанију», Лесковац 1922., 13. Т. Конопицви — »Војна против Орбије 1915.«, у преводу, Ратник, новембар 1923., Београд, 14. М. Вагшћса — »Казресе Суђуе«, Ластеђ 1920., 15. Н. Ватђу — 1; Ерорее Сетђе«, Рат 1916, у преводу Жив. Ј. Ранковића, 16. »згопа Поситепфафа (деПа сиегта тагпипа ИМајо-амоаса«, Кота 1920., 17. »Сошт5 4" Мзбогје«, коте Ш, Рап 1921. Званично Тадање. 18. Питшапце! — »Рег Мен ктех«, Ветгћп 1920.