Војвода Радомир Путник : његов живот и рад

286

6. да сада користити телефонску везу:

а. Пећ, Андријевица, Подгорица, Скадар.

0. Скадар, Љум Кула, Љеш, Дебар, Битољ.

Док св не постигне телефонска веза са ПШуки и Нерфушом, командант Трупа Нове Области везаће се релејима за ЈЉеш, односно Скадар.

7. Наређено је, да се организују прихватни магапини хране у Андријевици, Подторици, Пуки и Елбасану, тако да чим трупе избију из планине, ту се могу прихватити храном.

8. Команданти [, и. Армије. и Команде Одбране Београда покушаће превући што већи број пољске артилерије и коморских кола правцем: Пећ, Рожај, Беране, Андријевица за Подторицу и Скадар.

Овим су правцем Црногорци превлачили пољску артилерију, коју смо им давали, Што се од пољске п тешке артилерије не може даље вући, онда поступшти овако: -

Све топове закопати тајно на наквоме месту, а. зач твараче и нишанске справе понети собом. Ова, места прибележити и упамтити, Сву запрегу повести собом пи њу користити за ношење фуражи.

Где се коморска кола, не могу вући, онда покушати, 16 од њих образовати двоколице п њих вући са собом; а тде се ни ово не може, онда повести волове са, јармовима и кола уништити.

9. При пролазу кроз Црну Гору и Арбанију по сваку цену спречити пљачку и неред, те тиме отклонити непријатност савезничкој Црној Гори и спречити могућност побуна Арнаута.

10. Штаб Врховне Команде креће се 13. (26.) новембра у 9 ч. за Скадар правцем: ЈЉум Кула, Спас, Пуки, Скадар, где стиже 17. новемора (4. децембра)«.

Путник није више могао да диригује Српском Војском.

Велика, изнуреност и болест, а стицајем и разних неповољних околности морао је војску оставити.

Српска Војска се је још задржала прикљештена уз снежну арбанско-црногорску границу.

Сахранила је на том месту пи последњу наду, да ће противофанзивом моћи повратити своју изгубљену Отапбину.